Pisma UNS-u
09. 01. 2017.
Pismo Dragiše Kovačevića UNS-u: Nino hoće, a da li može?
Direktor i vlasnik SOS kanala i potpredsednik Udruženja sportskih novinara Srbije Dragiša Kovačević poslao je danas UNS-u pismo u kojem govori o problemu funkcionisanja prekograničnih TV kanala u Srbiji i postavlja pitanje hoće li državni sekretar za informisanje i medije Nino Brajović moći da ga reši. Pismo prenosimo u celosti.
U današnjim Novostima u tekstu "Prekogranično TV kraduckanje" (a UNS ga je preneo) objasnio sam na koji način se godinama potkrada država Srbija i kakve to poslednice ima za opstanak domaćih, legalnih TV kanala.
Ne znam šta kolege misle, ali ja sam uveren da je izbor Nina Brajovića za državnog sekretara u Ministarstvu informisanja i kulture prava stvar. Konačno da neko sa bogatim iskustvom, dugim stažom i zavidnom karijerom zauzme fotelju u kojoj su uglavnom sedeli partijski kadrovi.
Koliko će dugogodišnji prvi operativac naše esnafske organizacije imati mogućnosti, samostalnosti i ovlašćenja da reši ovaj problem pokazaće vreme.
Njegovom neposrednom šefu ministru Vukosavljeviću poslao sam više mejlova na koje mi nije odgovorio. Nije se javljao ni na brojne telefonske pozive. A nije mi trebala nikakva njegova usluga. Izbrisao sam njegovu mejl adresu i broj telefona.
Saglasan sam da je Brajovićev prioritet da se poboljša status lokalnih medija, koji su najvažniji za informisanje u lokalnim sredinama, kao i da se reši status Tanjuga, Politike, Novosti...
U više navrata nas dvojica pričali smo o problemu prekograničnih kanala. Ni njemu ni meni nije bilo jasno zašto se to ne rešava? Čiji je to interes da se potkrada država i ko, zaista, stoji iza te krađe?
Gotovo svi finansijski problemi lokalnih medija bili bi rešeni ako bi novac od marketinga, umesto što sada ide "piratima", bio u legalnim tokovima, drugačije raspoređen, odnosno ako bi se samo državne kompanije i javna preduzeća oglašavali na tim gledanim i uticajnim programima, koji prema državi ispunjavaju sve obaveze i dažbine... Bilo bi para i za 297 radio i 190 TV stanica koji su poreski obveznici i legalna javna glasila.
Na račune u inostranstvu, gde su sedišta prekograničnih kanala, odlazi pravo bogatstvo.
Ponoviću još jednom: Radi se o ogromnom novcu. Na svakom kanalu - dnevno se u proseku emituje oko 20 EPP blokova, prosečno oko 7.000 sekundi reklama.
Na osnovu cenovnika koji se nalaze i na sajtu agencije CAS MEDIA, koja prodaje oglasni prostor na ovim kanalima, minimalna cena po sekundi je 2 evra. To znači da se svakodnevno na jednom kanalu realizuje reklama za oko 14.000 evra. Takvih kanala je oko 30.
Na tim kanalima u 2016. godini oglašavalo se više od 100 najvećih domaćih kompanija - sve banke i sve kladionice, Coca cola, MCdonalds, Frikom, Imlek, Telenor, Delhaize, Carlsberg, VIP, Atlantic, Gorenje, Bambi, Sajam, IDEA...
Još ranije sam Ninu Brajoviću, dok je bio sekretar UNS-a, objašnjavao da u ovom slučaju zakon krše:
- prekogranični kanali (nad njima Srbija nema ingerencije), kablovski operatori u čijim mrežama se oni reemituju, domaće kompanije koje se reklamiraju na TV kanalima gde je to zabranjeno i agencija CAS MEDIA- preko koje se obavljaju ovi poslovi.
Da li je realno da ovaj problem reši državni sekretar, ako pre toga godinama niko nije imao petlju da se bavi ovom temom?
Da li će kolega Nino Brajović biti odmah ućutkan ili će pokazati zube?
I da ne zaboravim: u izveštaju EK od novembra, poglavlje 10, strana 47, EK traži da se ova oblast uredi, ako i dalje gajimo nade da nas Evropa primi u svoje naručje...
Dragiša Kovačević
Direktor i vlasnik SOS kanala
Potpredsednik Udruženja sportskih novinara Srbije
Komentari (1)
ostavi komentar10.01.
2017.
Drpš
Čuveni i pošteni Dragiša, koliko duguješ sada zaposlenima na SOS-u, koliko ih je prijavljeno, a koliko je tu bez ugovora. 2014. godine je dugovao 8 plata, pa je prilikom proslave rođendana kanala, kada su mu svi otkazali trčao u banku po pare. On našao nekome da drži mOralne lekcije.
Odgovori