Pisma UNS-u
01. 08. 2016.
Pismo zaposlenih u „Sportu“: Loš, gori, Mirković
Zaposleni u dnevnom listu „Sport“ poslali su danas UNS-u pismo u kom navode da se vlasnik „Sporta“ Saša Mirković danas nije pojavio na sastanku, kao i da im „neimenovani predstavnik vlasnika nije dozvolio da iz zaključanih prostorija 'Sporta' preuzmu lične stvari“. Pismo prenosimo u celosti. Neimenovani predstavnik vlasnika nije dozvolio zaposlenima ni da uzmu lične stvari iz zaključanih prostorija Sporta. Umesto najavljenog sastanka zaposlenih u dnevnom sportskom listu Sport sa Sašom Mirkovićem - nova upozorenja i rešenja na improvizovanoj oglasnoj tabli.
Čak ni prisustvo advokata nije primoralo neimenovanog predstavnika vlasnika da zaposlenima dozvoli da uzmu lične stvari iz zaključanih prostorija Sporta.
"Sve što imate, rešite pravnim putem", poručio je muškarac koji ni na koji način nije želeo da objasni ko je i šta je osim da Saša Mirković zbog obaveza nije u stanju da primi zaposlene u terminu koji je sam odredio.
Zaposleni koji to ranije nisu dobili, sad su na oglasnoj tabli našli upozorenje pred otkaz. A našlo se mesta i za rešenje da su svi zaposleni udaljeni sa posla na 10 dana.
Osokoljen što mu je promena namene dnevnog sportskog lista u ličnu političku brošuru 31.07.2016. prošla bez reakcije Novosti AD, Mirković pokazuje da može da bude gori i od Mirkovića koji prvo najavljuje ucenu, a onda traži zaštitu zbog umišljenih političkih pritisaka.
Isti taj Saša Mirković koji je prekršio obligaciono pravo iz ugovora sa Novosti AD da neće da menja namenu sportskog lista, ogrešio se i o stvarno pravo time što zaposlenima nije dozvolio da uzmu lične stvari iz redakcije. U međuvremenu, Mirković je kršio i odredbe radnog prava, time što je zaposlene uskratio i za zarade i za doprinose.
Stalni i podmukli mobing zaposlenih je očigledno način na koji nekadašnji menadžer, neuspešni političar i samozvani direktor i povremeni samoimenovani glavni urednik funkcioniše.
O praznim i neispunjenim obećanjima ne vredi ni govoriti. Zaposleni su udruženi u nevolji i odlučni da umišljenom dahiji koji pokazuje svoje pravo kabadahijsko lice stanu na put.
Sport koji se štampa neka je na čast "lojalnim" copy/paste novinarima i urednicima.
Prevareni, ponižavani i šikanirani zaposleni pitaju se gde je sad direktor i glavni urednik Večernjih Novosti Ratko Dmitrović. Jer, kad je dovodio nove vlasnike bio je prepun reči hvale. Sad kad taj isto Saša Mirković krši ugovor koji je potpisao prilikom kupovine Sporta, Dmitrovića nigde nema.
Kao ni osobe koja se svojevremeno predstavila kao Marko Milošević i koji je za nemački investicioni fond kupio neimenovani udeo u Sportu.
Saša Mirković očigledno ostaje i bez ideja za nove prevare i laži, pa računa na sporost pravosudnog sistema kad zaposlene upućuje da svoje lične stvari traže uz sudsku odluku.
Komentari (3)
ostavi komentar01.08.
2016.
Poltroni
Ti iz Novosti što su vas gledali sa prozora su isti oni koji su radili u Sportu do pre par godina, a onda nikada nisu kročili više u Sport, bar da se pozdrave sa kolegama sa kojima su delili hleb. Sledeći su oni...
Odgovori01.08.
2016.
Hm...
Od Vučića čekati pomoć znači biti naivan kao malo dete. Što se solidarnosti tiče:
OdgovoriPrvo su došli...
Kada su nacisti došli po komuniste,
ja sam ćutao;
jer nisam bio komunista.
Kada su zatvorili socijaldemokrate,
ja sam ćutao;
jer nisam bio socijaldemokrata.
Kada su došli po sindikalce,
ja se nisam pobunio;
jer nisam bio sindikalac.
Kada su došli po mene,
nije preostao niko da se pobuni.
(Martin Nimiler)
01.08.
2016.
Solidarnost – Šta to beše?!
Već dva dana novinari Sporta, najstarijeg sportskog lista, na Trgu Nikole Pašića protestuju jer im je onemogućen rad. Jer su ih za neku siću, od nekih 80.000 evra, ljudi iz Novosti telalili kao na stočnoj pijaci nekom estradnom moćniku. Ili,možda, pustahiji, zaječarskom Raspućinu. Čoveku koji veruje da za njega ne važe ni zakoni, ni društvene norme, ni minimu ljudske i moralne solidarnosti. Izbacio ih je iz prostorina, dvoje momentalno otpustio, a desetori poslao na prinudni odmor. Bez prava da uđu u prostorije da makar uzmu svoje stvari! I, nikom ništa! Da ne veruješ.
OdgovoriPored ministra Vulina, koji se oglašava kada god vidi mikrofon, a u njegovoj nadležnosti je valjda zakon o radnim odnosima. Ne čuje se nikakav komentar Selakovića, minstra pravde, jer ovde se pravda gazi čizmama tek izišlim iz neopranog svinjca. Ne oglašava se Saša Janković, a stalno se predstavlja kao zaštitnig građana. Možda ovi koji stoje ispred Doma sinddkata u centru Beogradu, nemaju kod sebe sertifikat o srpskom državljanstvu?
I ono najtužnije, najnemoralnije i najbednije – sa prozora ih gledaju kolege iz Novosti sa kojima su ljudi iz Sporta decenijama jeli isti težak novinarski hleb. Ne gleda ih rukovodstvo Novosti koje je zakljulo ugovor sa kupcem iz Zaječara, ime nije dostojno pomena, i jer su im prostorije u Kosovskoj ulicu. Moj zaključak je – umrla je solidarnost. Umrla je i društvu, umrla je i u drugim novinskim kućama - a ne samo u nekadašnjoj komapniji Borba, kojoj su i Novosti pripadale. Jer, kada je se na prvoj strani, Sporta pojavila slika nazovi vlasnika ili možda vlasnika, koji se obračunava sa Batom Gašićem, visokim funkcionerom SNS, umesto slike Đokovića, koji je osvojio Toronto, ili nekog od onih koji će u Riju da se okiti zlatnom medaljom, definitvno mi je jasno zašto svi ćute i što su dve direktorke iz Politike pomislile da ostavka na funkciju glavne urednice politike Ljilje Smajilović , znači i „nečiji befel“ da joj uruče momentalni otkaz i na pravo na rad?!
I javnost je to primila mirno. Kao i da je Blic, sa ili bez znanja Springera, poslala štrajbrehere, da umesto zaposlenih u Sportu, urame sliku Mirkovića koji umesto o sportu, iznosi prljavštine i svojim averzije prema Gašiću?! A Rio samo što nije počeo! A sve se podmeće Vučiću. Kažu – ništa se nije dogodilo ako on nije znao. Verujem da će se sve drugačije dogoditi kada on sazna istinu.
Verujem u suprotno - da je Vučić borac protiv toga, i da ima snaga da ukloni one koji bi vladali „njegovim imenom i autoritetom“!