Pisma UNS-u
29. 04. 2015.
Podrška glavnog urednika Radija 103 iz Subotice Međunarodnom radiju Srbija: Kratkotalasna bitka
Osnivač i glavni i odgovorni urednik Radija 103 iz Subotice Nebojša Njagujević poslao je danas UNS-u pismo kojim izražava podršku Radio Jugoslaviji (Međunarodnom radiju Srbija) i zaposlenima u ovom mediju. Pismo prenosimo u celosti.
Postoji, naravno američka, teorija da će novinarstvo izumreti prvo u SAD a zatim u ostatku sveta i da je to zapravo „rešenje“ za problem neplaćanja ili nedovoljnog plaćanja novinara. Stvari, su kao i obično, predstavljene da zabašure istinu jer „problem“ sa zaradama i time i opstankom novinara nije pao s neba nego je posledica smišljenih ekonomskih poteza geostrateške prirode. Nestankom novinara, ili makar gubljenjem njihove društvene uloge, otvara se prostor da korumpirani političari preko ucenjenih ili ekonomski zavisnih vlasnika i urednika haraju bez posledica a da velike korporacije u tišini proždiru svoje potrošačke žrtve. Jer, za njih, sve je roba i interes. Pa i novinari i mediji. I države i nacije.
Radio Jugoslavija (Međunarodni radio Srbija) je ponovo suočen sa svojim nestankom a Srbija sa nestankom informacionog plasiranja i odbrane svojih interesa. Interes, ta magična reč koja život znači bila je povod da ovaj strateški važan medij nastane pre nepunih 80 godina. Predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije Milan Stojadinović je, u ime zaštite nacionalnih interesa informisanjem i propagandom, Radio kao medij nazvao „prvoklasnim sredstvom za propagandu“ a za potrebu osnivanja Radija naveo da je „nacionalna propaganda koja se pomaže svim sredstvima u daleko moćnijim državama potrebna i kod nas“. Početkom marta 1936. godine stvorena je Kratkotalasna radio „Stanica Beograd dva“, kasnije Radio Jugoslavija (Međunarodni radio Srbija).
Osam decenija kasnije Srbija se ćutke distancira Stojadinovićeve davno zacementirane ideologije ravnopravnosti sa „daleko moćnijim državama“ i time demantuje aktuelne pohvale o uspešnosti, ugledu, položaju i jačini Srbije i ravnopravnosti sa svojim prijateljima u svetu. Srbija očito ne želi, ili ne sme, da bude u ravni sa moćnijim državama. Čak ni po bitisanju na kratkim talasima.
Radiju Jugoslavija (Međunarodnom radiju Srbija) preti sudbina oko 1.000 elektronskih medija ugašenih za samo četiri godine u ime „racionalizacije“, „profesionalizacije“, „demokratije“... Neko će reći, kako su nastali tako su i nestali. Nastali su, kao i u drugim delovima sveta, iz geostrateški nametnutih jačanja nacionalnih pretenzija koje neminovno vode u sukobe a bez kojih nema razbijanja države. Pod plaštom raznih „novih vrednosti“ Srbija je devedesetih godina bila pritisnuta da dozvoli postojanje privatnih (nedržavnih) medija, poznato kao „izlazak države iz medija“ a javnosti manje poznato kao „slabljenje države“. Do kraja decenije u funkciji je bilo stotinak nedržavnih elektronskih medija.
Početak novog milenijuma na krilima demokratije doneo je stavljanje van snage mnogih „loših Miloševićevih“ zakona a među prvima medijske. Anarhijom je otvorena mogućnost za medijsku kaubojštinu koja je za samo par godina izlegla preko 1.000 novih elektronskih medija. Iako je (de)regulatorno telo za medije „oštro“ najavljivalo da svi ti novi neće imati mogućnost učestvovanja na predstojećim konkursima za dodelu prava na korišćenje frekvencija rezultati sprovedenih konkursa pokazali su da je to telo, ta „četvrta grana vlasti“ demokratije i Globalizma, jednako „oštro“ povredilo svoje najave i nacionalne propise ali i konkursne uslove i kriterijume koje je samo propisalo. Među tim medijima najviše je bilo programskog kukolja ali su u nekoliko (de)regulativnih košenja najviše stradali odlični izdanci žita koji su medijski hranili Srbiju i jačali je. Javnost je zapazila da su od tada iz dodele prava na dalje postojanje izuzeti elektronski mediji koji neguju programske sadržaje i vrednosti nacionalnog karaktera.
Danas Radiju Jugoslavija (Međunarodnom radiju Srbija) preti sudbina Trećeg kanala i Radija 101 Radio televizije Srbije, NS Plus-a Radio televizije Vojvodine, BK televizije i ostalih velikih i manje velikih elektronskih medija gušenih i gašenih često protivpravno i protivustavno, čak i silom, u ime raznih „novih vrednosti“. Hoće li još jedan nacionalni i internacionalni radio biti sledeća žrtva i ko je još sve u agendi za odstrel? Koja je konačna cifra uklonjenih novinara i medija koja će zadovoljiti globalistički „SB zatvara krug“? Zaposleni u Radiju, udruženja novinara, sindikati novinara i, nažalost, mali broj medija i pojedinaca, podržavaju Radio, instituciju nacionalnog značaja, u odbrani interesa Srbije. Ostali ćute! Ćute „prijatelji“ Srbije i delima negiraju svoju verbalnu podršku razvoju Srbije, njenoj jačini i njenom značaju za region i svet. Ako je toliko značajna za region i svet zašto se onda dešava suprotno, zašto se slabi i gasi jer upravo se tamo nalazi Glas Srbije na kratkim talasima. Zašto ćute „prijatelji“ Srbije? U čije ime tako glasno ćute? U ime „Globalnog sela“ koje podrazumeva informativno-politički i medijski ali i obaveštajni, finansijski, proizvodni i trgovačk monopol i, zašto ne reći, denacionalizaciju Srbije?
Knjiga je, po svoj prilici, spala na dva slova. Profesija, domaća i strana, govori svoje a u Srbiji i van nje gde se retko ko meša u svoj posao biće da je opet Vučićeva presudna. Da li ćemo od njega, povodom stihijskog gašenja (inter)nacionalnog Radija, čuti: „Tišina tamo! Gluplji predlog nisam čuo. Ne dam Radio Jugoslaviju! Ne dam Međunarodni radio moje Srbije!“.
Nebojša Njagujević
osnivač i gl. i odg. urednik Radija 103, Subotica, prve privatne radio stanice u SFRJ
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.