Pisma UNS-u
09. 11. 2024.
Pismo Branka M. Žujovića UNS-u
Novinar Branko M. Žujović obratio se Udruženju novinara Srbije (UNS) povodom teksta "Da li je ispravno uzimati izjavu od deteta na protestu – šta kažu novinari", koji je objavljen na sajtu UNS-a. Njegovo pismo prenosimo u celosti.
Poštovane kolege,
Pre nekoliko godina otkrio sam i objavio da je politički analitičar Branko Radun fiktivno zaposlen u subotičkoj bolnici. Moj izvor iz uprave pomenute ustanove, koja je neka vrsta mog novinarskog pacijenta – posmatrano sa stanovišta javnog interesa, prosledio mi je, krišom, rešenje o Radunovom zapslenju u pomenutoj bolnici i kopiju njegovog ugovora o radu.
Pozvao sam Raduna telefonom. On nije ni krio da je fiktivno zaposlen u subotičkoj bolnici, ali nije baš bio oduševljen mojom namerom da vest o tome objavim.
Kako političkim analitičarima, čak i kada je stvar očigledna, nije u formalnom smislu zabranjeno da budu formalno zaposleni u bolnici, trebalo je da uđem u samu bolnicu i snimim svedočenja Radunovih „kolega“ da ovaj nikada nije ni bio na poslu.
Uspeo sam da uz pomoć jednog pokrajinskog poslanika nadmudrim bolničko obezbeđenje koje je, gle čuda, bilo obavešteno o mom naumu.
Ušao sam u ustanovu pukom srećom. Sporednim hodnicima stigao sam do bolničkog računarskog centra, gde je bilo Radunovo radno mesto. Snimio sam izjavu tamošnjeg radnika koji je rekao, parafraziram, da dobro zna da je Radun fiktivno zaposlen u bolničkom sektoru za održavanje računara i računarskog sistema, ali da se nikada na tom radnom mestu nije pojavio, odnosno da ga moj sagovornik nikada nije ni video.
Kada sam objavio prilog, iz Udruženja novinara Srbije (UNS) stigao mi je ozbiljan prekor.
Tadašnji predsednik UNS-a moj upad u bolnicu nazvao je „političkom akcijom“, iako se ne bavim politikom. Očigledno, štitio je Raduna i političku opciju koju ovaj personifikuje. Svi ostali iz tadašnje Uprave UNS-a pravili su se nevešti i ćutanjem su odobravali besmisleni stav tadašnjeg predsednika.
Očigledno, postojao je nekakav arhiinteres kom je UNS tada povlađivao. Tom interesu trebalo je podrediti nespornu činjenicu da javna ustanova na jedno fiktivno radno mesto godišnje izdvaja više od milion dinara novca iz budžeta naše države.
Danas iz ankete UNS-a saznajem da u obzir, ipak, treba uzimati okolnosti, čak i kada u programu koji se emituje uživo, uz dosta političkog podstrekivanja, neko uzima izjavu od devetogodišnjeg deteta.
Ne znam kome sada treba da poverujem: bivšem predsedniku ili aktuelnoj potpredsednici UNS-a koju privatno poštujem, ali je ne razumem kada kaže da je koleginica koja je uzela izjavu od deteta izveštavala u nesrećnim okolnostima.
Kako bi moja dilema bila razrešena, mislim da bi bilo veoma dobro da se UNS oglasi i zauzme stav u vezi sa pitanjem da li devetogodišnjak, bez obzira na „saglasnost“ oca, može da komentariše politička zbivanja kojih do kraja, posvedočiće svaki lekar iz subotičke bolnice, nije ni svestan, a sve mimo Kodeksa novinara Srbije.
Ni u snu ne bih pomislio da je tako nešto moguće, niti mogu da zamislim interes koji tako nešto može da opravda.
Da stvar bude još gora, u Srbiji se upravo reciklira jedna veoma opasna ideja.
Pomalo pratim Kinu i Daleki istok, pa sam, uoči prošlih izbora, pratio širenje glasine koja je masovno deljena po društvenim mrežama, da kineska kompanija koja upravlja Železarom u Smederevu ne plaća struju i da je najveći dužnik za utrošenu električnu energiju sa dugom od preko četiri milijarde dinara.
Tu (dez)informaciju, u moru ostalih, objavila je na prvi pogled i jedna ugledna osoba. Kada sam toj osobi, koju sam poznavao površno, diskretno skrenuo pažnju da je dug koji je pomenut napravila Železara Smederevo a. d. u stečaju do 2016. godine, odnosno do preuzimanja pomenute železare od strane kineske kompanije, koja ipak uredno izmiruje svoje obaveze, ta osoba mi je odgovorila da je podeljena (dez)informacija možda neistinita, ali da je neće ukloniti jer ona „istinito odražava stanje u Srbiji“.
Moj prijatelj i drag sagovornik pre koji dan mi je poručio da opozicija i te kako ima pravo da laže, zato što vlast krije informacije i ne dostavlja dokumentaciju. Povod tome bila su dešavanja u vezi sa tragedijom koja se dogodila u Novom Sadu i činjenica da sam na internetu lako, uz pomoć poznanika, pronašao dokument za koji se tvrdilo da je uklonjen.
Kada kažem da se u Srbiji upravo reciklira ideja o supremaciji političkih interesa, pa bili on označeni i kao „javni“, nad Kodeksom novinara Srbije i samim činjenicama, mislim da to ne treba uzimati olako.
Molim, stoga, UNS da zauzme jasan stav u vezi sa ovim pitanjem, jer kao član UNS-a i njegov bivši potpredsednik ne mislim da deca u medijima treba da komentarišu političke teme.
Žao mi je što je koleginica sa N1, čiji rad zaista poštujem, napravila gaf. Poznavajući njen rad, ne mogu drugačije da zaključim, osim da je posredi nesmotren gaf. Ali, taj gaf je porodio polemiku o ozbiljnom pitanju u kojoj ne treba da žrtvujemo Kodeks novinara Srbije, niti da se vadimo na svinjarije tabloida, niti u njoj UNS treba da ostane po strani kao seoska mlada, krijući se iza ankete čije odgovore do danas nisam mogao ni da zamislim, iako se fenomenom dvostrukih standarda podugo bavim.
Branko M. Žujović
Komentari (1)
ostavi komentar09.11.
2024.
BRAVO POŠTOVANI KOLEGA
Stojim iza svake reči kolege. Pogledajte pažljivo ovaj portal ,poštovani kolega,i videćete da sam odmah po ovom skandaloznom "intervju" novinarke N1 zahtevao od UNS ,čiji sam član od davih sedamdesetih prošlog veka, da se oglasi. Ništa od toga,"mudro" se ćuti, rukovodstvo čeka da neko prijavi taj "slučaj"!!! I jedna neistina koju je ,čini mi se izrekla u svojoj izjavi, Olivera Milošević da reporterka nije pomenula ime deteta. Jeste, pomenula , nije pomenula prezime.Evo, računajte da je ovo moja prijava toj Komisiji UNS-a koju predvodi potredsednica UNS O .Milošević.
Odgovori