Mediji i inkluzija
17. 05. 2024.
„Uhvati film“ – umetnošću protiv predrasuda o osobama sa invaliditetom
„Satkani smo na vrednostima poštovanja ljudskih prava. Na spajanju i povezivanju svih različitosti. Na razvijanju empatije i društvene odgovornosti. Na želji da promenimo ustaljena gledanja na svet. Da podstaknemo na preispitivanje sebe i društva u kojem živimo. I na koncu, na podsticaju na akciju – kako bismo zajedničkim snagama izgradili pravedniji svet za sve“, kažu organizatori festivala „Uhvati film“.
„Uhvati film“ je međunarodni filmski festival na temu invaliditeta, a po višegodišnjoj tradiciji, svake godine u oktobru održava se najpre u Novom Sadu, a zatim i u Rijeci, Banjaluci i Kotoru.
Kako za UNS kaže portparolka festivala u Novom Sadu Marijana Ramić, cilj je da kroz umetnost menjaju stereotipe i predsrasude o osobama sa invaliditetom, ali i da afirmišu njihove umetničke potencijale.
Program festivala čine projekcije kratkometražnih filmova, umetnički program, diskusije, radiocnice. U Novom Sadu se festival, tradicionalno, održava u bioskopu Kulturnog centra Novog Sada.
„'Uhvati film' traje pet dana, od srede do nedelje. U toku festivala prikaže se oko 30-ak filmova koji su prošli selekciju. Festivali u Rijeci, Banjaluci i Kotoru traju kraće, pa se na njima prikaže manji broj filmova“, kaže Ramić.
Jedan deo festivala uvek je posvećen i umetničkim talentima osoba sa invaliditetom.
„Trudimo se da afirmišemo umetničke talente osoba sa invaliditetom, da i na taj način, kroz umetnost menjamo stereotipe i predrasude. Kroz performanse, muzičke i scenske nastupe, promociju knjiga i druge oblike umetnosti, 'Uhvati film' postaje inkluzivna spona među umetnicima sa invaliditetom duž regiona“, kažu organizatori.
Invalidnost kao različitost, a ne kao bolest ili senzacija
Svake godine u februaru, organizatori festivala raspisuju konkurs za filmove, a ove godine, iz celog sveta, pristiglo je njih 385.
„Selektorka i žiri kroz selekciju odaberu 30-ak i oni budu prikazani u toku festivala. Filmovi su dokumentarni, igrani, animirani… i veoma su kvalitetno urađeni“, kaže Ramić.
Ona ističe da je za odabir filmova koji će biti prikazani važno da odgovaraju temi i da ne prikazuju osobe sa invaliditetom na stereotipan i diskriminatorski način.
„Iako je u konkursu za filmove jasno naglašeno da filmovi koji promovišu invalidnost kao bolest/tragediju/kaznu od Boga odnosno stereotipe neće ući u selekciju, ipak se dešava da stignu i filmovi puni (očiglednih ili manje očiglednih) stereotipa“, kaže Ramić.
„Verujem da je to najčešće iz neznanja i bez loše namere, ali to je rezultat pre svega način na koji se u medijima svakodnevno izveštava o osobama sa invaliditetom - stereotipno. Takođe, na društvenim mrežama imamo poplavu diskriminatorskog odnosa prema ovim osobama, što je takođe posledica neinformisanosti čitavog društva, ali i nedovoljne interakcije sa osobama sa invaliditetom“, ističe ona.
Ramić navodi da se u medijima osobe sa invaliditetom uglavnom prikazuju u dve krajnosti, ili kao bolesni, bespomoćni ljudi kojima treba pomoć, ili kao superheroji.
„U slučaju druge krajnosti, stiče se utisak da su osobe sa invaliditetom osobe koje ništa ne mogu, što nije tačno, pa je eto super što su nešto uspele, kako često pišu mediji, 'uprkos' invaliditetu“, a nije problem invaliditet, već sistemske i društvene prepreke“, kaže Ramić.
Ona ističe da prikazivanje nečega što neko radi na drugačiji način od onog na koji to radi neko drugi ne sme da bude senzacionalističko.
„Osobe sa invaliditetom samo možda nešto rade na drugačiji način i to ne treba prikazivati kao senzaciju, već kao različitost“, rekla je ona.
U suprotnom se, kako navodi, pospešuje širenje stereotipa.
„Suština je da svako društvo ima obavezu i odgovornost da bude pristupačno svima. Društvene prepreke i sistemski problemi su izazovi koje svi treba da rušimo“, rekla je Ramić.
Filmovi su emotivni i dirljivi, ali ne i patetični
„Kada u diskusijama posle projekcija pitamo publiku kakav je film, oni često kažu – emotivan, dirljiv. Na naše pitanje da li je i patetičan odgovore negativno. I to je naš cilj. Da pokažemo da empatija i solidarnost mogu da idu bez patetike“, priča Ramić za UNS.
Svakog dana prikazuje se oko dva sata filmova, odnosno ukupno sedam sati u toku četiri dana festivala.
Nakon svake projekcije organizovani su razgovori, diskusije sa publikom. One su tematski povezane sa prikazanim filmom ili stavljaju u fokus teme o kojima se ne govori često u javnosti.
„Teme filmova su univerzalne“, kaže Marijana, o ljubavi, prijateljstvu, podršci, porodičnim vrednostima, borbi sa sistemom…
„Ipak, svake godine imamo i nešto novo sa čime se, kao temom, susrećemo prvi put. Na primer, jedne godine je prikazan film o osobi koja ne prepoznaje i ne pamti lica, ili o osobama koje nemaju čulo mirisa i ukusa i tome kako oni funkcionišu. Zaista najširi mogući spektar tema i na to smo ponosni“, kaže Ramić.
Na festivalu bude i fimova koji govore o višestrukoj marginalizaciji osoba sa invaliditetom, o onima koji su transrodni, pripadnici LGBT populacije, onima koji su u situacijama rata, siromaštva…
„Postoji jedan film koji prikazujemo često u okviru karavana i edukacija – projekata koji su deo 'Uhvati film' brenda, zove se 'Mis Ronaldo'. Govori o devojčici iz Sirije koja je ostala bez noge kada je pala bomba dok je igrala fudbal. Odličan film koji tera na razmišljanje, pa diskusije o ovom filmu budu uvek 'žive'“, kaže Ramić.
Ona podseća da i po propozicijama konkursa, osobe sa invaliditetom ne moraju uvek biti glavna tema filma.
„Film može biti o nekoj sasvim drugoj temi, a invaliditet samo provučen kroz priču“, kaže Ramić i navodi primer filma koji je prikazan prošle godine o srednjoškolki čija je najbolja drugarica u filmu osoba sa invaliditetom.
Filmovi, fotografije, objave pristupačne svima
Svi filmovi koji se prikažu na festivalu, budu maksimalno moguće prilagođeni osobama sa invaliditetom.
„Vodimo računa o pristupačnosti svih naših sadržaja u najvećoj mogućoj meri. Novosadski ’Uhvati film’ održava se u maksimalno postojećem fizički pristupačnom prostoru (pristupačan bioskopski prostor i toalet za osobe sa invalidetom). Svi programi festivala su pristupačni i gluvim i nagluvim osobama, filmovi su opisno titlovani na srpski jezik, govorni segmenti prevode se na znakovni jezik. Filmski program je audioopisan i sinhronizovan i time dostupan i slepim i slabovidim osobama. Ulaz na Festival je besplatan za sve kako bi kvalitetan kulturni sadržaj koji nudimo bio što dostupniji svima“, kaže Ramić.
Ona dodaje da o pristupačnosti vode računa u svakom segmentu svog rada, pa tako i u promociji festivala, kao i na društvenim mrežama.
„Trudimo se da nam i društvenim mrežama objave budu pristupačne osobama sa invaliditetom. Svaka fotografija je opisana alternativnim tekstom, svaki video audioopisan i sinhronizovan, titlovan ili preveden na srpski znakovni jezik. I sama promocija festivala je takva. Normalno je da ako govorite o pristupačnosti i nastup treba da vam bude takav“, kaže ona.
Često se desi, priča, da događaji koji se organizuju i namenjeni su osobama sa invaliditetom njima ne budu prilagođeni.
„To je apsurd, organizujete konferenciju, a prostor vam, na primer, nije prilagođen. Ili napravite poziv za slepe i slabovide osobe i nemate audio opis… Važno je, i uvek apelujemo i na medije, i na civilni sektor - brinite o pristupačnosti, to će, osim što ćete ispoštovati Ustav, zakone i ne narušiti ljudska prava, poboljšati i vaš događaj, imaćete različitu i bogatu publiku“, kaže Ramić.
Volonteri su neizostavni deo „Uhvati film-a“
Već sedam godina, osim konkursa za filmove, organizatori „Uhvati film“ festivala raspisuju i konkurse za volontere.
Konkurs za volontere prevodioce je upravo završen, a kako navode u organizaciji, pred sam početak festivala, biće raspisan još jedan poziv – za volontere koji će pomagati u toku festivala.
„Ove godine stiglo nam je 25 prijava za volontere prevodioce. Oni imaju veoma zahtevan zadatak da prevedu filmove na srpski, a prevode i sinopsise filmova, razgovore na samom festivalu i drugo. Veoma smo zahvalni i srećni jer imamo jedan broj volontera koji nam se svake godine vraća“, kaže Marijana.
Poruke sa festivala namenjene široj publici
I publika koja dolazi na festival je svake godine sve brojnija. Dolaze često i organizovano iz različitih gradova Srbije i regiona.
„Festival je namenjen široj javnosti, ne samo osobama sa invaliditetom. Zapravo, najveći broj poruka u filmovima je namenjen upravo široj publici i radujemo se što se naša publika svake godine povećava“, rekla je Ramić za UNS.
Ona ističe i da je upravo zbog svoje pristupačnosti ovaj festival jedinstven i da zbog toga što su filmovi audio-opisani i sinhronizovani na srpski jezik, opisno titlovani, a svi govorni sadržaji prevedeni na srpski znakovni jezik, gluve i nagluve i slepe osobe mogu ovde doživeti nešto što inače nemaju često prilike u Srbiji i regionu da dožive.
|
„Uhvati film” nastao je kao međunarodna filmska manifestacija „Uhvati sa mnom ovaj dan” 2003. godine, u organizaciji Novosadskog udruženja studenata sa invaliditetom u Novom Sadu. Novosadski Festival organizuje ekipa Kreativno afirmativne organizacije Parnas (KAO „Parnas”) koji su osnovali bivši članovi/ce i volonteri/ke Novosadskog udruženja studenata sa invaliditetom (NSUSI). KAO Parnas je, kako navode na svom sajtu, „grupa entuzijasta i entuzijastkinja koji/e su se sa svojim znanjem, iskustvom, interesovanjima, motivacijom i uverenjima okupili oko zajedničkih ideja“. |
__________________________________________________________________________
Rad Udruženja novinara Srbije (UNS) podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.