Mediji i inkluzija
27. 12. 2023.
Na jelovniku restorana „Solidarnost“ hrana, ali i humanost
Restoran „Solidarnost“ iz Sremske Mitrovice postoji godinu dana. Isto toliko osobe sa invaliditetom i oni u stanju socijalne potrebe u ovom gradu znaju da imaju mesto gde mogu dobiti besplatan, topao, kuvan obrok.
Udruženje osoba sa invaliditetom „Vizido“ osnovalo je prvo socijalno preduzeće u Vojvodini koje se bavi ugostiteljstvom, sa ciljem da pomognu najugroženijima i da, u skladu sa mogućnostima, one koji to žele, i uposle.
Tako je vrata otvorio „Solidarnost“, restoran koji se nalazi tik do Gradske pijace, a u kojem se proizvodi i komercijalno prodaje hrana. Kao i u svakom drugom restoranu. Ipak, ono što ga razlikuje je humanost - sva zarada od prodaje ide u humanitarne svrhe, osobama sa invaliditetom i osobama u stanju socijalne potrebe, u vidu hrane.
Osnivač Udruženja i restorana je Zoran Gomboš, nekadašnji novinar i snimatelj televizije M iz Sremske Mitrovice, ratni vojni invalid. Kako kaže za Udruženje novinara Srbije (UNS), 1992. godine ranjen je u Brčkom dok je obavljao svoj posao. Kada je ratu bio kraj, priča on, putovao je po svetu, radio i poželeo da u Srbiji učini nešto što bi poboljšalo položaj osoba sa invaliditetom.
Četiri komercijalna za jedan humanitarni obrok
Kako kaže u razgovoru za UNS, da bi donirali jedan obrok, potrebno je da prodaju četiri.
Kada, računa on, plate kuvara i sve režije, neophodno je da barem 40 obroka prodaju da bi od te zarade mogli da naprave i doniraju 10.
„Trudimo se da nikoga ne vratimo. Dođu nam i kažu – 'Ja danas nemam šta da jedem'. U redu, sedi. Nikoga ne proveravamo, već znamo da prepoznamo da li je taj stvarno ugrožen. Ipak bude, nažalost, dana kada ne možemo svima da pomognemo. Nekada dnevno dođe i do 20-30 ljudi za besplatan obrok“, kaže Gomboš i dodaje da su počeli da rade i premijum ketering, pa im to, kada imaju velike porudžbine od firmi, omogući da nekoliko dana imaju obezbeđena sredstva za besplatne obroke.
„To nam dosta pomaže. Pravimo odličan ketering i sve više firmi prepoznaje i to i našu humanu ideju, pa naručuju kod nas“, kaže Gomboš.
On dodaje da trenutno imaju četiri osobe kojima redovno odnose pomoć u vidu obroka. To su članovi udruženja koji su nepokretni ili napušteni od svih.
„Jedan od članova je bio veoma zdravstveno loše, pritom nepokretno lice, ali sada se polako oporavlja. Njemu svakoga dana nosimo obrok. Da makar jednom čoveku pomognemo da se oporavi, za nas je uspeh“, kaže on.
Svi kojima nose obroke znaju da mogu od njih dobiti i pomoć ukoliko je potrebno nešto doneti, kupiti, uraditi. Članovima Udruženja uvek su na raspolaganju.
U „Vizidu“ se trude i da pomognu osobama sa invaliditetom da se zaposle.
„Naša kuvarica Božica je osoba sa invaliditetom. Ona radi kod nas i sama može da napravi i do 50 obroka dnevno. To ipak nije dovoljno, pa smo angažovali još jednog kuvara. Za Božicu smo dobili subvenciju od Nacionalne službe za zapošljavanje, inače bismo teško mogli da je platimo, jer već sami finansiramo drugog kuvara“, kaže Gomboš.
Kada bi država više izdvajala za to, rado bi, dodaje, zaposlili još osoba sa invaliditetom.
Od jelovnika je važniji gest
Sa kuvanjem hrane počeli su pre godinu dana, 31. decembra 2022. godine. Simbolično, za Novu godinu. Dok nisu registrovali socijalno preduzeće to su radili volonterski. Marta ove godine i zvanično su se registrovali, otvorili restoran i počeli komercijalnu prodaju.
Trude se, kaže Gomboš, da idu u skladu s vremenom. Imaju i mogućnost dostave preko Wolt-a.
Mladi ljudi su prepoznali njihovu misiju, kaže on, i često naručuju hranu. Takođe, priča, ima i onih koji dođu, plate obrok i onda kažu da ga u potpunosti doniramo.
„Često je od jelovnika važniji gest. To nam mnogo znači. Polako raste broj ljudi koji nam dolaze redovno, koji čuju za nas i podržavaju ono što radimo. Ponuda je raznovrsna, hrana nam je ukusna, a i povoljnija nego u drugim restoranima. Mi smo socijalni restoran, kuvani obrok košta na primer, 400 dinara“, kaže Zoran.
On je, dodaje, dobavljač namirnica, Božica i još jedan kuvar pripremaju hranu, a imaju i tri volontera koji su im ispomoć.
„Osobama sa invaliditetom ovakva pomoć veoma znači. Njima je zapravo svaka pomoć dobro došla. Značajno je da mogu da dođu i da pomognu, rade, da budu korisni, da budu prepoznati i da budu ravnopravni“, kaže Gomboš.
Zato postoji „Solidarnost“, gde su vrata restorana, ali i humanost, otvoreni stalno.
Važno je 365 dana biti podrška
Na ideju da nešto uradi, dodaje, došao je kada je, vrativši se u Srbiju, shvatio koliko je loš položaj osoba sa invaliditetom.
„Godinama se ništa kod nas značajno ne radi kada su u pitanju osobe sa invaliditetom. Čak i u Sremskoj Mitrovici ima nekoliko udruženja, ali svi oni se osobama sa invaliditetom bave samo kada su neki važni datumi. Obeleže ih, kao na primer 3. decembar, Dan osoba sa invaliditetom, a onda su ostalih 364 dana u godini prepušteni sami sebi. To sam želeo da promenim. Da uradimo nešto da im svakog dana budemo podrška i pomoć“, kaže Gomboš.
Zoran ističe da se o osobama sa invaliditetom ne vodi računa, da im nije omogućeno ni uživanje osnovnih prava, kao što je pravo na kretanje.
„Oni nemaju, pre svega, pristup institucijama, imaju fizičke barijere. Zamislite, u SUP ne mogu da uđu, nego ih unose. SUP je nešto što svima treba i gde svi moramo otići za razne stvari. I sada zamislite to maltretiranje i poniženje, da vas unose svaki put. U većini institucija je tako“, kaže Gomboš.
On ističe da je prioritet udruženja „Vizido“ bilo uklanjanje fizičkih barijera i da su prethodnih godina najviše na tome radili.
„Uspeli smo samo na dva mesta da promenimo situaciju, vrlo je teško kada ne nailazite na razumevanje za osnovne stvari“, kaže on.
Problem u ovom gradu je, kako dodaje, i nepoštovanje obeležja parking mesta za osobe sa invaliditetom.
„Ima ih malo, a i tamo gde postoje, uglavnom se parkiraju oni koji nemaju na to pravo. Prijavljivali smo, tražili još parking mesta za soobe sa invaliditetom, ali nismo mnogo uspeli. Jedva su nam dali dva mesta u blizini Udruženja, kako bismo mogli da se parkiramo“, kaže Zoran.
Članovi udruženja „Vizido“ su isključivo osobe sa invaliditetom. Kako kaže Gomboš, ima ih oko 40 i među njima su osobe sa invaliditetima različitih kategorija – od ratnih vojnih invalida, slepih i slabovidih, gluvih, paraplegičara, …
„Imamo i one koje mi zovemo 'pomažući članovi'. To su firme i pojedinci koji podržavaju naš rad i koji pomažu rad udruženja“, kaže Gomboš.
Iako je svoj život posvetio humanosti i pomoći osobama sa invaliditetom, Zoran kaže da nije uvek lako i da je često potrebno mnogo truda da se objasni i članovima da je jako važno da se aktiviraju.
„U velikoj meri su deprimirani. Stanjem u društvu, svojim položajem, odnosom prema njima. Veoma je teško u situaciji kada vide da se malo toga menja, podstaći ih da se i dalje bore za svoja prava“, kaže Gomboš.
Objašnjava da se trude na sve načine da pomognu i da svi u udruženju vole ono što rade.
| *U domaćem zakonodavstvu i međunarodnim konvencijama koje je naša zemlja ratifikovala koristi se termin “osoba sa invaliditetom”. Međutim, pojedina udruženja građana, među kojima je i Akademska inkluzivna asocijacija, smatraju da je sintagma “osoba sa hendikepom” adekvatniji prevod termina „person with disabilities“. Termin „osobe sa hendikepom“ upućuje na širu grupu ljudi, odnosno, na sve kojima je potreban neki vid podrške u funkcionisanju, a pritom ne sadrži koren reči "invalidus" koji označava onesposobljenost. |
__________________________________________________________________________
Rad Udruženja novinara Srbije (UNS) podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.