Mediji i inkluzija

14. 12. 2023.

Autor: Slađana Dimitrijević Izvor: UNS

RIK: Na predstojećim izborima uputstvo za glasanje na srpskom znakovnom jeziku

Slepe i slabovide osobe ni na ovim izborima neće moći da iskoriste svoje ustavno pravo i samostalno glasaju. Ukoliko se odluče da izađu na predstojeće izbore, neko drugi će morati umesto njih da zakoruži kandidata i listu. To se može zaključiti iz odgovora koji je Republička izborna komisija dostavila UNS-u na pitanje da li će biti poboljšani uslovi za glasanje osoba sa invaliditetom.

Pre četiri godine Republička izborna komisija (RIK) je u saradnji sa Centrom za samostalni život osoba sa invaliditetom započeo saradnju na unapređenju dostupnosti izbornih mesta osobama sa invaliditetom. Formirani su timovi za procenu pristupačnosti, a na sajtu RIK-a dostupan je izveštaj o proceni pristupačnosti za 2021/2022. godinu.

Ovaj izveštaj za 8116 biračkih mesta pojedinačno navodi kakvi su prilazi i ulaz u biračko mesto, da li postoji parking, da li vrata omogućavaju nesmetan ulaz u objekat, da li je kretanje u biračkom mestu prilagođeno osobama sa invaliditetom i da li postoji komunikacija sa slepim i gluvim osobama.

U odgovoru UNS-u RIK je naveo da su za ovaj izborni proces “uložili posebne napore da se obezbede adekvatne prostorije za biračka mesta kako bi se sprečila gužva, osigurala tajnost glasanja i omogućio lak i nezavisan pristup biračima sa fizičkim invaliditetom”.

Dodaju da je doneta Odluka o izmenama i dopunama Uputstva o načinu određivanja biračkih mesta, kojom je, između ostalog, propisano da podatke o pristupačnosti prikupljaju i obrađuju opštinske ili gradske uprave.

Iz RIK-a kažu da je većina opštinskih i gradskih uprava dostavila izveštaj sa podacima o pristupačnosti biračkih mesta, a da RIK uskoro očekuje da otpočne analizu, te da će precizni podaci o tome u kojoj meri su prostorije za glasanje pristupačne znati u narednom periodu.

RIK navodi da su preduzeli posebne mere za edukaciju birača i da su pripremili Vodič za birače koji su osobe sa invaliditetom kako bi ih edukovali o njihovim pravima i načinu ostvarivanja tih prava na predstojećim parlamentarnim izborima.

Gradskim i opštinskim komisijama je preporučeno da na biračkim mestima na kojima su uočene gužve prilikom glasanja na prošlogodišnjim izborima, povećaju broj biračkih mesta ili da predlože prostorije veće površine. Za ove izbore neznatno je povećan broj biračkih mesta -  8268 ih je bilo za izbore 2022. godine, a za ove predviđeno je 8273 biračkih mesta.

Nakon sastanaka sa organizacijama osoba sa invaliditetom, a posebno sa Gradskom organizacijom gluvih Beograda, RIK je izradio Informativni poster za osobe sa invaliditetom koji će se nalaziti na svakom biračkom mestu. Skeniranjem QR koda na ovom posteru gluve i nagluve osobe moći će da se upoznaju sa načinom glasanja na srpskom znakovnom jeziku.

Preporuke o komunikaciji i načinu pružanja podrške biračima - osobama sa invaliditetom

Po rečima profesorke Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u penziji dr Marijane Pajvančić, postoje posebne obaveze članova biračkih odbora koje se odnose na glasanje osoba sa invaliditetom. Prošle godine objavljen je Priručnik za rad biračkih odbora u okviru kojeg su preporuke o komunikaciji i načinu pružanja podrške biračima koji su osobe sa invaliditetom.

Ovim priručnikom birački odbori se informišu o načinu uređivanja biračkog mesta radi komunikacije i pružanja pomoći osobama sa fizičkim i intelektualnim invaliditetom, slepim, slabovidim, gluvim i nagluvim osobama. 

Izgled biračkog mesta

U priručniku se navodi da pre otvaranja biračko mesto treba urediti da bude prilagođeno osobama sa invaliditetom, kao i da prilaz biračkom mestu mora biti pristupačan.

Birački odbori proveravaju da li je prostorija dovoljno osvetljena da birači mogu videti lice člana biračkog odbora sa kojim razgovaraju i da bez poteškoća mogu da pročitaju glasačke listiće.

Odbori takođe treba da se pobrinu da su ulazna vrata dovoljno otvorena da birači koji koriste invalidska kolica, štake, štap ili hodalicu mogu lako da uđu. Ukoliko vrata ne mogu biti stalno otvorena, neko od članova biračkog odbora treba da ih otvori kada na biračko mesto pristupi birač koji je osoba s invaliditetom i koristi invalidska kolica, štake, štap ili hodalicu.

Ako na zidovima ili plafonu postoje nisko-viseći elementi koji slepim ili slabovidim biračima mogu smetati pri ulasku i kretanju, članovi biračkog odbora dužni su da ih uklone ili da pri ulasku i kretanju ovih birača kroz biračko mesto omoguće da im ti elementi ne smetaju.

Takođe, ako osobe sa invaliditetom imaju potrebu da napišu ili nacrtaju neko uputstvo u vezi sa glasanjem, moraju im biti dostupni papir i olovka.

Mora se proveriti da na biračkom mestu ima dovoljno mesta za kretanje birača u invalidskim kolicima. Ako nema, potrebno je sve nepotrebne predmete izmestiti sa biračkog mesta.

Glasačke kutije treba da budu postavljene dovoljno nisko da osoba sa invaliditetom može lako da ubaci glasački listić. Ako to nije slučaj, birački odbor treba da se postara da se biraču pomogne da glasačke listiće nesmetano ubaci u odgovarajuće glasačke kutije.

Komunikacija sa glasačima-osobama sa invaliditetom

Članovi biračkog odbora treba da imaju u vidu da nemaju sve osobe vidljiv invaliditet. Zato treba svakom biraču da pristupaju sa pažnjom i pruže pomoć, ako im zatraže, navodi se u priručniku.

U komunikaciji treba da koriste određenu terminologiju- osoba sa invaliditetom, slepa ili slabovida osoba, gluva ili nagluva osoba, korisnik/korisnica invalidskih kolica, navodi se.

Pružanje pomoći na biračkom mestu osobama sa invaliditetom

Članovi biračkog odbora osobe sa invaliditetom treba da pitaju da li im je potrebna pomoć. Ako je birač poveo pomagača, treba sa uvažavanjem da se odnose prema pomagaču. U komunikaciji, članovi biračkog odbora se obraćaju osobi sa invaliditetom, a ne pomagaču. Takođe, treba da imaju strpljenja kada objašnjavaju postupak glasanja.  

Ako primete da birač sa fizičkim invaliditetom ima poteškoće pri pri ulasku na biračko mesto, piše u priručniku, treba da pruže pomoć, ako je potrebno i oslonac pri ulasku u prostoriju.

Članovi biračkog odbora ne treba da se oslanjaju na invalidska kolica, ne diraju ih bez dozvole birača, a ako duže od jednog minuta razgovaraju sa biračem koji koristi invalidska kolica, treba da sa spuste tako da sa biračem razgovaraju na nivou očiju.

Obaveze članova biračkog odbora kada na biračko mesto uđe slepa ili slabovida osoba

Kada na biračko mesto dođe slepa ili slabovida osoba birački odbor je dužan, propisuje priručnik, da se predstavi, a ako je potrebno da privuče pažnju glasaču, da ga pozdravi i lagano dodirne po ramenu.

Birački odbor je dužan da ponudi pomoć slepom ili slabovidom biraču i njegovom pomagaču i uputi ih do mesta na kome se glasa (to podrazumeva pomoć pri proveri UV-lampom, utvrđivanju identiteta, utvrđivanju da li je upisan u izvode iz biračkog spiska, potpisivanju u izvod iz biračkog spiska lično ili uz pomoć pomgača, dovođenju do paravana za glasanje i mesta na kome se nalaze glasačke kutije).

Komunikacija sa gluvim i nagluvim osobama na biračkom mestu

Član biračkog odbora je dužan da razgovara direktno sa biračem, čak i ako je u prisustvu pomagača ili tumača za znakovni jezik.

Ako birač ne razume ili ne čuje neku reč, treba pokušati sa sličnom reči.

U slučaju da je potrebno privući pažnju gluvom ili nagluvom biraču, član biračkog odbora treba da lagano mahne rukom ili ga dodirne po ramenu, piše u priručniku.

Član biračkog odbora uvek treba da gleda birača direktno u lice i govori mu polako i razgovetno, ističe se.

Komunikacija sa osobama sa intelektualnim invaliditetom

Birač sa intelektualnim invaliditetom može imati pomagača pri glasanju.

U razgovoru, navodi se u priručniku, član biračkog odbora ga gleda direktno, govori polako i razgovetno i koristi jednostavne i jasne izraze kako bi mu objasnio postupak glasanja.

Član biračkog odbora, stoji u priručniku, treba da bude spreman da napiše ili nacrta objašnjenje kako bi tom biraču pomogao da razume postupak glasanja.

U komunikaciji sa osobama sa intelektualnim invaliditetom treba izbegavati buku i povišen ton, jer mogu biti posebno osetljive, podsećaju autori priručnika.

Psi vodiči, faksimil i otisak prsta

Republička izborna komisija usvojila je 2016. godine Objašnjenje prema kome birači koji se kreću uz pomoć licenciranih pasa vodiča mogu sa psom ući na biračko mesto i glasati.

Po rečima Marijane Pajvančić, u tom slučaju moraju da poseduju dokaz o stečenim znanjima, sposobnostima i veštinama za kretanje sa psom vodičem i dokaz o završenoj obuci za psa vodiča.

Slepe i slabovide osobe, kao i osobe sa telesnim invaliditetom mogu koristiti pečat sa ugraviranim potpisom (faksimil) ili pečat koji sadrži podatke o identitetu birača.

Ukoliko ne poseduju faksimil, umesto njih se potpisuje pomagač sa kojim je osoba sa invaliditetom došla na glasanje. Za faksimil ili pečat koji sadrži podatke o identitetu birača ne treba imati nikakav poseban dokument, već samo ličnu kartu ili drugu javnu ispravu kojom birač dokazuje svoj identitet (npr. pasoš).

Ako je osoba sa invaliditetom nepismena, ne poseduje faksimil ili nije došla sa pomagačem, može se „potpisati“ otiskom prsta. 

 

 

 

 

*U domaćem zakonodavstvu i međunarodnim konvencijama koje je naša zemlja ratifikovala koristi se termin “osoba sa invaliditetom”. Međutim, pojedina udruženja građana, među kojima je i Akademska inkluzivna asocijacija, smatraju da je sintagma “osoba sa hendikepom” adekvatniji prevod termina „person with disabilities“. Termin „osobe sa hendikepom“ upućuje na širu grupu ljudi, odnosno, na sve kojima je potreban neki vid podrške u funkcionisanju, a pritom ne sadrži koren reči "invalidus" koji označava onesposobljenost.

___________________________________________________________________________

Rad Udruženja novinara Srbije (UNS) podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“