Prepiska Kurira i Informera (2016)
05. 12. 2015.
Vučićevi najbolji medijski neprijatelji
Premijer Aleksandar Vučić, kako je sam jednom rekao, veruje da su televizija Pink i tabloid „Informer” jedini mediji u Srbiji koji ga podržavaju.
Istina je, Željko Mitrović i Dragan J. Vučićević podržavaju Vladu svim svojim zavidnim moćima i potencijalima – prvi, pre svega, logističkim, a drugi, razume se, intelektualnim – kako najbolje znaju i umeju.
Premijerove medijske stratege, ako ih uopšte ima, moralo bi, međutim, da zabrine to što su učinci zdušne Mitrovićeve i Vučićevićeve podrške – suprotni od nameravanih. Rekao bih, stoga, da su obojica najbolji medijski neprijatelji Vučićeve vlasti. Evo i zašto.
Pinkov nedeljni serijal, žanrovski duhovito naslovljen „Rušenje Vučića” i „Rušenje Vučića – poslednji čin” (može li se očekivati i „Poslednji čin 2, 3…”?), televizijska je stupica u koju su vodeće Vučićeve ministre (ne)svesno poveli Mitrović i Vučićević, omogućivši im da, „uživo” pred kamerama, slobodno improvizuju na večnu temu antivučićevske zavere i izgube znatan deo kontrole nad samim sobom.
Nema te opozicije koja bi, pred očima javnosti, tako temeljno diskreditovala dobar deo Vlade za tako kratko vreme.
Usplahireni ministri kao da su sledili pokaznu vežbu u borbi sa svim zamišljenim Vučićevim protivnicima, koju je prethodno, na istim talasima, održao suvereni majstor te veštine Vučićević, dozvoljavajući sebi da i samog premijera nazove „budalom” zato što se zamlaćivao posetom Kini, dok mu kod kuće preti „državni udar”.
Zaboravili su da televizija ne trpi, niti oprašta, preterivanje u bilo čemu, a ponajmanje u teškim rečima (ili „Teškoj reči”). „Državni udar”, „prevrat”, „destabilizacija države”, „napad na premijera”, „urušavanje Vlade”... reči su koje se pred kamerama ne smeju olako izgovarati.
Ako ih izusti bez utemeljenja u realnosti, govornik, naročito s autoritetom ministra, zakonito i trenutno postaje neverodostojan, čak i smešan.
Uzmimo za primer ministra policije Stefanovića, koji je pred kamerama dramatično objavio da je, baš tog nedeljnog jutra, uhapšen bivši policijski specijalac, blizak crnogorskoj mafiji, koji je „osam puta za 24 sata zatečen u opserviranju porodične kuće premijera Vučića”.
Na stranu pitanje otkud baš osam puta i šta je do tada radila policija, plasiranje takve informacije, u kontekstu priče o širokoj zaveri u cilju rušenja Vlade i destabilizacije države, snažno je sugerisalo da bi čak i premijerov život mogao biti u opasnosti.
Dva dana kasnije privedeni Siniša Milić pušten je na slobodu, a da protiv njega nije podneta krivična prijava. Kakvu sliku o ministru Stefanoviću i njegovom kredibilitetu to ostavlja u javnosti, tema je o kojoj bi valjalo da razmisli njegov šef.
Nepodnošljivoj lakoći optuživanja podlegao je i ministar pravde Nikola Selaković, koji se nije libio da, sledeći Vučićevića, među zaverenike protiv Vučića ubroji i novinara Slavišu Lekića, samo zbog Lekićevih izjava o premijeru, ma kako provokativne bile.
Pokazalo se da je „Rušenje Vučića” tragikomičan igrokaz neuspešno indukovane dramatike;neuverljive priče i neveštog glumatanja: sklepan nadvoje-natroje, bez logike i reda, početka i kraja, a kamoli suvisle informacije, poruke ili političke svrhe.
Ni prizori specijalaca pod balaklavama i šlemovima, s dugim cevima, tu nisu pomogli. Naprotiv. Falio je samo Stiven Sigal, ali je malo zakasnio.
Ta, donekle zabavna, Pinkova sapunica sugeriše da vlast, iz za sada nedokučivih razloga, rat između tabloida sa debelom kriminalno-finansijskom pozadinom, koji već zamara i medijske mazohiste, podiže na nivo državne krize, iako za to nema razloga, bar vidljivih. Pa makar u tom verbalnom sukobu meta, za sada „kolateralna”, bio i sam premijer.
Umesto nameravane poruke o snazi države i njenoj odlučnosti da se izbori sa kriminalom i korupcijom, javnosti je „Rušenjem Vučića” odaslana slika vlasti koja je nesigurna, uplašena, preosetljiva, nedorasla i sklona jednokratnim nasumičnim potezima čija se ispraznost pokaže za nekoliko sati.
Upinjući se da gledalište uvere da su Vlada i, kako vole reći, država stabilne i snažne, Vučićevi ministri su pred Pinkovim kamerama ostavili upravo suprotan utisak o nestabilnosti i slabosti vlasti i države, koje navodno može da ugrozi tabloidna priča na klimavim temeljima i usamljeni „opservator”.
„Afera se raspršila” posle samo 48 sati, kako je, u naletu inspiracije, na Dnevniku RTS u utorak objavio potpredsednik Vlade Ivica Dačić, doduše, pošto je i sam premijer Vučić prethodne večeri izjavio da nema državnog udara i da se ne oseća ugroženim.
Kome je bila potrebna isfabrikovana afera za televizijsku namenu i ko je, posle svega, pametniji, nismo, a i nećemo čuti.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.