Prepiska Kurira i Informera (2016)
07. 11. 2015.
Velika pljačka
Gazda „Kurira" Aleksandar Rodić, njegov otac Radisav zvani Raja, rođeni brat Vukadin i saradnica Aleksandra Simić organizovali su od 2000. do 2008. pljačku epskih razmera kojom su za stotine miliona dinara oštećeni budžet, brojne državne i privatne frrme i banke, pokazuje dokumentacija iz istrage koja je šest godina čuvana u političkim „fiokama“ bivšeg režima!
Kako se navodi u sudskim spisima, Rodići su za osam godina utajom poreza oštetili državni budžet za tačno 201.710.754 dinara, dok su banke, državna i javna preduzeća i ostale poverioce ojadili za još 314.991.256 dinara! Porodica Rodić je ukupno, izvlačenjem novca i skrivanjem imovine, izbegla plaćanje dugova i poslovnih obaveza od fantastičnih 1.101.510.640 dinara (milijardu i sto miliona dinara).
Nagodba sa vlašću
Kako je utvrđeno tokom višegodišnje istrage, Rodići su iz svojih i privatizovanih preduzeća na tekući račun Radisava Rodića, na osnovu simulovanih poslova i fiktivnih ugovora, izvukli više od 300 miliona dinara! Na taj način su firme ostavljali bez sredstava i imovine i onemogućavali naplatu potraživanja države i poverilaca.
Zbog ove pljačke Više javno tužilaštvo je 22. januara 2009. zatražilo od Višeg sudau Beogradu dodatnu istragu protiv Aleksandra Rodića, koji je godinu dana kasnije 19. februara 2010. u svojstvu okrivljenog saslušan. Nakon toga istražni sudija naredio je proširenje istrage. Međutim, proces protiv Aleksandra Rodića od tada nije mrdnuo s mrtve tačke! Kako saznajemo u Višem sudu, proces se sve ove godine nalazi u „mirovanju“, a dalja istraga je zaustavljena po nalogu iz kabineta bivšeg predsednika Tadića!
Sasvim je, inače, zanimljivo daje Aleksandar Rodić na saslušanju februara 2010. godine naveo da ostaje pri svemu što je rekao na prethodnom saslušanju 21. januara 2010. Međutim, zapisnik sa tog saslušanja je nestao i nema ga u arhivi. Navodno, zapisnik je zagubljen prilikom seljenja suda!
Upućeni tvrde da iza zataškavanja slučaja „Rodić“ pored Borisa Tadića i njegovog kabineta stoje još i Mlađan Dinkić i Bojan Pajtić?!
Sumnjiv sporazum
Jedini dosadašnji pravni epilog ovog slučaja jeste sporazum o priznanju krivice Radisava Raje Rodića sa tužilaštvom na osnovu kog je on dobio dve godine zatvora. Tom nagodbom naloženo mu je da Komercijalnoj banci vrati opljačkanih 48,9 miliona dinara. O ostalim dugovima i pokradenim stotinama miliona nije bilo ni reči, a iako to zakon nalaže, Rodiću nije oduzeta protivpravno stečena imovina!
Advokat Dragoš Cukavac kaže daje ovo više nego čudno.
- U mnogo manjim slučajevima se izriču znatno drastičnije kazne! Znam za primer gospođe iz Užica koja je za proneveru 50.000 evra u sličnim poslovima osuđena na četiri godine zatvora, a oduzeta joj je i sva imovina! Zbog toga, ovaj postupak protiv Rodića u najmanju ruku izaziva sumnju - kaže Cukavac.
Finansijska vrteška
Inače, prema dokumentaciji do koje smo došli, Rodići se sumnjiče da su organizovali na ovim prostorima neviđenu finansijsku vrtešku. Oni su na desetine puta prebacivali imovinu s jedne na dmgu firmu, čime su izbegavali plaćanje obaveza (vidite primere). Pare od neplaćenog poreza i dmgih dažbina, kao i uzetih bankarskih kredita, te firme uplaćivale su na privatni tekući raćun Radisava Rodića i njegove kompanije „Ronako sistems"!
Radisav Rodić, Aleksandar Rodić, Vukadin Rodić i Aleksandra Simić sumnjiče se za zloupotrebu službenog položaja kojom su Radisavu Rodiću i firmi „Ronako sistems" pribavili protivpravnu imovinsku korist od 983.559.447 dinara. Šteta u budžetu Republike Srbije izn05i201.710.754 dinara, dok su banke, državna i javna preduzeća i ostali poverioci oštećeni za 314.991.246 dinara... Poverioci nisu mogli da naplate potraživanja zbog višestrukog prenosa nepokretnosti na brojna preduzeća Radisava Rodića, bez prenosa i obaveza prema poveriocima. Tekući računi ovih kompanija u blokadi su za ukupan iznos od 1.101.510.640,98 dinara, piše u dokumentaciji iz istrage.
Aleksandar Rodić nije se juče oglašavao ovim povodom, dok nam je Raj a Rodić poslao pisani odgovor:
Posle mog nezakonitog hapšenja i duge istrage, Više tužilaštvo u Beogradu jeodustalo od krivičnog gonjenja, odnosno povuklo krivičnu prijavu zbog nedostatka dokaza... Pošto ništa nezakonito nisu našli u mom i u poslovanju mojih jirmi, 24. marta2oll. zamenik tužioca Višeg tužilaštva u Beogradu došao je kod mene sa zahtevom da potpišem priznanje krivice kako bi mogao da opravda pritvor. Potpisao sam po savetu advokata - ističe Radisav Rodić.
Nadmgoj strani, pravazavera ćutanja vladala je među čelnicima bivše vlasti, pa tako komentar nismo dobili od Borisa Tadića, Bojana Pajtića, ali ni Slobodana Homena. Dinkić nam je samo kratko poručio da ništa ne zna o tome.
Utaja poreza
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, s dmge strane, ocenjuje da Rodićevo poslovanje, u kom deblji kraj izvuku oni koji su pošteno radili, nije izolovan slučaj.
- Ovo miriše na utaju poreza, pranje novca i ozbiljan kriminal. Takve i slične prevare mere se desetinama miliona evra. U Srbiji firma može da se zadužuje unedogled, što je nezamislivo u svetu! Svuda postoji neki limit koji, kad se pređe, podrazumeva da imovina kompanije i vlasnika ide na doboš kako bi se namirili poverioci. Zato država mora da promeni zakone - zaključuje Rajić.
Kako rade Rodići
• Firmi „ABC produkt" u martu 2000. blokiran račun i dugovi stižu na naplatu
• Raja Rodić lažnim ugovorima prikazuje da je njegova druga firma „Ronako sistems" navodno ranije ulagala u „ABC produkt"
• Na osnovu tog lažnog duga, Rodić i „Ronako sistems" preuzimaju svu imovinu „ABC produkta"
•Poverioci ne mogu da naplate potraživanja od „ABC produkta", a Rodić imovinu prebacuje na nekoliko drugih svojih firmi „Manami", „Pečat", „Ruming", Forteks"
• Firme NIP „Glas" i „Bravo šped" oktobra 2001. sklapaju ugovor s Komercijalnom bankom o kreditu od 46.910.670,49 dinara, koji je potrošen za pokretanje „Glasa javnosti"
• Radisav Rodić prethodno, novembra 2000. naložio, da NIP „Glas" i „Bravo šped" prestanu s izdavanjem ovog lista, zbog čega nisu zarađivali novac, prebacivši taj posaonafirmu„Manami"
• Rodić, potom, aprila 2002. izdavanje lista „Glas javnosti" prebacuje na novu firmu „Glas" d.0.0. • Banka pokušava uzaludnu prinudnu naplatu preko praznog računa firme „Bravo šped", jer je firma „Glas" pramenila naziv u „Gnet" • Firma NIP „Glas javnosti" 2. jula 2002. uzima od Kapital banke (MB banka u likvidaciji) kratkoročni kredit od 12.600.000 dinara • Radisav Rodić prethodno, 1. aprila 2002, opremu firme NIP „Glas javnosti" lažno prodaje svom preduzeću „Ronako"
• Banka ne može da naplati svoja potraživanja jerfirma „Glas javnost" nije imala imovinu, Rodić oštetio banku za 12.790.090,33 dinara
Da se ja pitam
Branko Dragaš, ekonomista
Svaka vlast ima svoje tajkune, koji mogu da uzimaju kredite koje nikad neće vratiti. Oni mogu i da oštete državu neplaćanjem poreza tako što će u firmi proglasiti stečaj.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.