Prepiska povodom teksta Ištvana Kaića "Treći metak Branke Prpe" (2014)
12. 04. 2014.
Sličnost nije slučajna
Ovaj tekst pišem na dan ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Desilo se juče, za čitaoce „ Blica“ danas! Poražavajuće je da urednica njegovih novina, Ljiljana Smajlović, kao njegova saradnica, dođe na njegovu komemoraciju posle objavljenog teksta u njenim i državnim novinama, teksta nedostojnog svakog čoveka i ljudskosti, u kojem se žrtva difamira. Malo premnogo!
A Slavko Ćuruvija se borio protiv prototipa osoba o kojima čitamo u enciklopedijama, a koje pomenuta Smajlovićka zastupa.
Na primer: Urednike novina je imenovao lično, i niko ko nije imao pismeno odobrenje partije nije se mogao baviti novinarstvom. Koristeći apsolutnu kontrolu nad štampom, postepeno je gradio legendu o sebi kao o čoveku koji je uvek u pravu i koji može da reši sve političke i ekonomske probleme. Lično je, u vremenskim razmacima, preuzimao vođenje ministarstava unutrašnjih poslova, vojske i oružanih poslova, Ministarstva inostranih poslova, gradskih uprava, javnih radova i ponekad istovremeno bio na čelu više ministarstava, a ujedno bio predsednik vlade i vođa najmoćnije stranke. Opoziciju je slistio.
Prepoznajete li ovu ličnost i koga Smajlovićka brani na grobu Ćuruvije!
Ako ne prepoznajete, na vašu štetu.
Ovo su izvodi iz biografije Benita Musolinija, svaka sličnost nije slučajna, pa vi vidite!
Ostali tekstovi iz prepiske nalaze se ovde.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.