Izborna skupština UNS-a 2021. godine
28. 05. 2021.
Odgovor na tekst „Udario istoričar na činjenice“ („Pečat“, br. 664) Vladimira Radomirovića
Dokumenta i spinovi
Nije mi do pre neki dan bio poznat nijedan predsednik novinarskog udruženja koji je osuđen za blaćenje svog kolege. Saznao sam ovih dana da ipak postoji, da je to Vladimir Radomirović, da je osuđen 2003. godine. Da li je njegovo sadašnje ponašanje slučajno ili nastavak obračuna sa svima koje želi da diskredituje?
UVERENjE O REGISTRACIJI Rasprava u Udruženju novinara Srbije odavno je prešla prag Resavske 28 i „postala drama“, što reče ugledna nekadašnja članica Uprave UNS-a. Sukob je, kao što to obično biva, nastao na relaciji istina i laž, dokumenta i spinovi. Ovde je on dodatno uslovljen činjenicom da se pitajući duo UNS-a (Ljiljana Smajlović – Vladimir Radomirović) svim silama obrušio na svoj ogranak na Kosovu i Metohiji, odakle dolazi i Radomirovićev protivkandidat za mesto prvog čoveka Udruženja.
Početkom aprila predsednik UNS-a je članovima Uprave servirao svoju fikciju da Izvršni odbor ogranka na Kosovu i Metohiji hoće da se otcepi, zato što je, na njegov zahtev, uskladio svoja stara Pravila sa postojećim Statutom UNS-a. Nastavio je sa iznošenjem neistina koje je sada, sa IO ogranka na KiM, usmerio na svog protivkandidata Živojina Rakočevića, Nina Brajovića i mene, optužujući nas da smo „pokušali da otcepimo“ ogranak UNS-a na Kosovu od svoje matice. Ovde je, pre svega, reč o dokumentima koji su u našim rukama.
Kaže Radomirović da je tek pre nekoliko meseci saznao da je Udruženje novinara Srbije registrovano u Prištini kao međunarodna organizacija. Kaže i da je „ova nelegalna organizacija, kojom se faktički priznaje Kosovo kao država, napravljena bez znanja i odobrenja UNS-a i njegovih organa i protivno našem statutu“.
Dokumenta kažu da Udruženje novinara Srbije na Kosovu kao pravno lice postoji od 2002, kada je registrovano u administraciji privremenih kosovskih institucija (UNMIK). Nakon 2008. sve registrovane organizacije i privredni subjekti bili su u obavezi da zamene „uverenja o registraciji“ na kojima umesto UNMIK piše Republika Kosovo. Kada sam 2014. podneo zahtev za izdavanje novog uverenja o registraciji (jer ga je moj prethodnik izgubio), bila mi je potrebna odluka da sam ovlašćeni predstavnik UNS-a na Kosovu. U to vreme predsednica je bila Ljiljana Smajlović i od nje sam dobio odluku. Uz pomoć te odluke Ljiljane Smajlović, UNS na Kosovu je dobio uverenje o registraciji sa logom Republika Kosovo. Pošto je logično da svako pravno lice može da ima i račun u banci, Ljiljana Smajlović je donela odluku kojom ovlašćuje dvoje kolega da u ime UNS-a na Kosovu otvore račun u banci (u prilogu odluka). Ako se neko pita da li to znači da je Ljiljana Smajlović priznala nezavisnost Kosova, time što je potpisala odluku pomoću koje je UNS na Kosovu dobio „uverenje“ na kojem piše Republika Kosovo, mislim da nije. Kao što i država Srbija nije, time što je na Kosovu registrovala ćerku firmu MTS d.o.o.
PATRIOTIZAM I KAMPANjA Svoj patriotizam Radomirović je u UNS-u počeo da pokazuje nedavno, kada je krenuo u predizbornu kampanju. Ranije, ne da mu nije smetalo što je UNS registrovan i na Kosovu nego je 2017. na jednom skupu u Beogradu u organizaciji OEBS-a insistirao da se prvo meni da reč, da kažem s kakvim se sve problemima suočavamo, samo zato što smo u Prištini registrovani pod imenom Udruženje novinara Srbije.
Nije imao običaj ni da ranije ispravlja saopštenja UNS-a za javnost, kad bi se koristili termini „Kosovo“ ili „kosovske institucije“. Međutim, poslednjih meseci mu smeta termin Kosovo, pa insistira na „takozvana Republika Kosovo“.
Nije imao ranije ništa protiv ni da UNS reaguje i apeluje na kolege da o osetljivim temama izveštavaju s dužnom novinarskom pažnjom. Međutim, odjednom nije video ništa sporno u tekstu „Večernjih novosti“ od oktobra prošle godine, gde se anonimni „sveštenik“ koji je skinuo albansku zastavu s Košara, na svom putu ka Košarama lažno predstavljao i kao novinar i time ugrozio pre svega srpske novinare na Kosovu.
Koliko je ovakav „patriotizam“ opasan, najbolje govori Vladimirova „borba“ za rasvetljavanje slučajeva ubijenih i nestalih novinara, gde je u saopštenju UNS-a oktobra prošle godine, bez dogovora s kolegama s Kosova, i Jelenom Petković koja se godinama bavila istraživanjem slučajeva ubijenih i otetih novinara, naveo: „Prema podacima UNS-a, od 1998. do 2005. na Kosovu i Metohiji je ubijeno i nestalo 17 srpskih i albanskih novinara i medijskih radnika koji su se zamerili tzv. OVK i posleratnim vladarima Kosova.“ Upozorio sam ga tada da takvo saopštenje ne objavljuje, iz razloga što smatram da se Đuro Slavuj, Ranko Perenić i drugi srpski novinari koji su ubijeni i kidnapovani, nisu nikome zamerili, već da su samo radili svoj posao. Nije poslušao! Sada izmišlja da mu je „ova grupa“ pretila da će ga prijaviti Tužilaštvu za ratne zločine zbog tog saopštenja.
Taj zaokret, s kojim nestaju profesionalni kriterijumi zarad drugih apetita, gaze činjenice, ispisuju laži, očigledan je i za ostale navode iz pretprošlog broja „Pečata“. Zato je važno da se vratimo na početak ovog teksta i vidimo da je Radomirović osuđen za uvredu svog kolege. Nije mu prvi put da koristi sva sredstva i bez dokaza blati svoje kolege. Ovog puta Živojina Rakočevića, Nina Brajovića i mene. To nije novinarstvo.
Autor je potpredsednik Udruženja novinara Srbije, predsednik DNKIM i predsednik UNS-a registrovanog na Kosovu
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.