Hronika napada Junajted grupe na UNS
01. 10. 2020.
Švajcarski proces – da li je bio moguć spor protiv srpskih medija bez njihovog prisustva
Teško mi je da zamislim da je švajcarski sud doneo odluku u predmetu protiv srpskih pravnih lica a da prethodno nije dobio potvrdu da je tužba dostavljena tuženom, ocenjuje upravnica Centra za pravne veštine Pravnog fakulteta u Beogradu doc. dr Milena Đorđević povodom tvrdnji čelnika Studija B i Informera da nisu ni obavešteni o postupku koji je protiv njih vodio suvlasnik Junajted grupe Dragan Šolak.
U odgovoru na pitanja UNS-a, Milena Đorđević kaže da „neobaveštavanje tuženog da se protiv njega vodi postupak u bilo kojoj zemlji se, bez njoj poznatih izuzetaka, smatra povredom prava tuženog na odbranu“.
„Obaveza suda da uredno obavesti tuženog o vođenju postupka protiv njega ne znači istovremeno i obavezu tuženog da iznese svoju odbranu, odnosno da u tom postupku učestvuje“, objašnjava dr Milena Đorđević, docentkinja na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Vlasnik Informera i direktorka Studija B za UNS su ranije rekli da nisu učestvovali u procesu pred Okružnim sudom u Cirihu koji je, kako je objavila televizija N1, doneo presudu da su Pink, Studio B i Informer povredili pravo ličnosti Dragana Šolaka, suvlasnika Junajted grupe, objavljivajući neistine o njemu.
U odgovoru pravnog tima Junajted grupe UNS-u navodi se da je da je jedan od tuženih angažovao advokata, „što svakako dokazuje da ne može biti govora da o tome nisu obavešteni“, kao i da pravnosnažna presuda Švajcarske „govori sama po sebi“.
Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić izjavio je da nadležne švajcarske vlasti nisu dostavile informaciju o sudskom procesu u kojem je suvlasnik Junajted grupe Dragan Šolak tužio Pink, Studio B i Informer ni Ambasadi Srbije u Bernu, niti Generalnom konzulatu u Cirihu.
Docentkinja na Pravnom fakultetu u Beogradu Đorđević kaže da u slučaju kada je tuženi državljanin strane države ili strano pravno lice, onda se po pravilu pribegava takozvanom diplomatskom dostavljanju tužbe.
„Univerzalno pravilo svugde u svetu je da tuženom u parničnom sudskom postupku mora biti obezbeđeno ‘pravo na odbranu’. To minimalno podrazumeva da tuženi bude obavešten da se protiv njega vodi postupak, odnosno da mu je uredno dostavljena tužba“, navodi docentkinja na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Ukoliko je švajcarski sud odlučivao u građanskom ili trgovačkom sporu protiv pravnih lica sa sedištem u Srbiji a koja nemaju predstavništva u Švajcarskoj, navodi Đorđevićeva, relevantan način dostavljanja regulisan je Haškom konvencijom, koji po „skraćenom“ postupku dostavljanja predviđa kontakt suda u Švajcarskoj i Ministarstva pravde u Srbiji.
„Švajcarski sud nije obavezan da komunicira sa Ambasadom Srbije u Bernu. Sve i da je bilo reči o 'klasičnom diplomatskom dostavljanju' ono svakako, u ovom primeru, ne uključuje srpsku ambasadu u Švajcarskoj, već eventualno ambasadu Švajcarske u Srbiji (ako je dostavljanje išlo 'klasičnim' diplomatskim putem, a ne po Haškoj konvenciji)“, navodi ona.
Đorđevićeva za UNS objašnjava da se presuda švajcarskog suda u Srbiji, kao i presude drugih stranih sudova, izvršava tek nakon što budu priznata od strane srpskih sudova.
„Da bi strana sudska odluka bila podobna za priznanje, mora biti meritorna, podobna da stekne dejstvo pravosnažnosti“, kaže ona i dodaje da postoje razlozi zbog kojih srpski sud može da odbije priznanje strane sudske odluke, od kojih je jedan i nepoštovanje prava na odbranu.
Docentkinja Đorđević objašnjava da tek po sprovedenom postupku priznanja, strana sudska odluka je izjednačena po dejstvima sa pravosnažnom srpskom sudskom odlukom i predstavlja izvršnu ispravu.
Ona napominje da se odluka švajcarskog suda protiv srpskih pravnih lica može izvršavati i u drugim zemljama, ukoliko srpska pravna lica imaju imovinu u inostranstvu na kojoj se može sprovesti izvršenje. „Imovina u inostranstvu obuhvata i, primera radi, bankovne račune u inostranstvu ili pak potraživanje u inostranstvu“, kaže Đorđevićeva.
Podsetimo, tuženi mediji, stoji u tekstu televizije N1, dužni su da naknade troškove postupka tužiocu Šolaku, uklone tekstove i linkove emisija kojima se krše njegovo pravo ličnosti, da se uzdrže od ponavljanja ovog dela i objave presudu. Presuda u Cirihu, kako je u ponedeljak objavljeno, postala je pravnosnažna 15. septembra.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.