Feljton o Studiju B
21. 04. 2023.
Stan pretvoren u studio
Na osmom spratu Borbe, jedan deo stana novinara Blagoja Lazića, dopisnika iz Londona, dobijao je obrise radio-stanice. Kada je počeo program 1. aprila, nastala je anegdota: „čuje se daleko ovaj Studio B, čak i u stanu Blagoja Lazića“. A delio ih je samo zid. Kasnije se Studio B proširio na ceo stan.
| Dina Čolić: „Otišla sam u Studio B i u tom kršu i malteru, jer još nije bilo sve dovršeno, prepoznala sam stan novinara Brace Lazića, čiji sin je bio moj drugar. Ja sam u taj stan ranije dolazila u posetu i mnogo mi je bilo smešno kad sam videla sekretaricu Ingrid Lotarius da sedi u njihovoj kuhinji a da je u kupatilo smešten studio. Sve u svemu, jedna prijatna i intimna atmosfera.“ | |
Napravljena su dva studija, mada je u početku korišćen samo manji. Postojanje velikog studija govorilo je o tome da su ambicije Dragana Markovića bile mnogo veće. Prema svedočenju Jovana Viškovića, tehničkog direktora od 1971, studijske prostorije sa velikim režijskim prozorima projektovao je Vasa Dimić, tehnički direktor Radio Novog Sada.
Tražili su se tonci, voditelji, novinari. Značajnu ulogu u odabiru prve ekipe radija imao je Borislav Mitrović, glavni urednik omladinskog lista Susret i zamenik glavnog urednika magazina Džuboks.
Prvi ton-majstor bio je Aleksandar Aca Radojičić, koji je iskustvo stekao na Radio Beogradu. Dogovor je bio da se javi Draganu Markoviću i da preporuči mladog kolegu za posao ton- majstora, ali ga je zbunilo pitanje: „A zašto vi ne biste došli?“.
Aca nije morao dugo da razmišlja. U Radio Beogradu svaki dan mu je bio isti, a novi posao obećavao je više izazova. Malo kasnije Aci su se pridružili Branko Stojnić i Zoran Jovanović.
Muzička redakcija je već bila poznata iz Radio Avale: Borjan Kostić i Slobodan Konjović, kojima se kasnije pridružio Goran Kobali Falstaf.
„Bili smo oduševljeni kada nas je Dragan Marković ponovo okupio, doživeli smo to kao ponovno rađanje posle razvejanih iluzija u vezi sa Radio Avalom“, kaže Sloba Konjović, u početku saradnik, a kasnije muzički urednik. „Atmosfera u gradu bila je takva da smo i dalje bili puni entuzijazma i želje da napravimo nešto sa novom radio-stanicom.“
Iz Večernjih novosti i Borbe na radio prešli su Dragan Jelić, koji je vrlo brzo postao prvi pomoćnik glavnog i odgovornog urednika, Aleksandar Kostić, Đoko Vještica, Branko Čupković, Zvonko Pantić…
Glumac Ivan Bekjarev seća se da su ljudi iz Studija B danima „opsedali“ Jugoslovensko dramsko pozorište i da su pripreme za voditelje dosta dugo trajale. Glumci su snimani čuvenim „uher“ magnetofonima (za ono vreme čudo od tehnike) a tražilo se da čitaju tekstove sporije, brže, jače, tiše…
„Sve je to bio deo smišljene taktike Dragana Markovića, koji je bio alfa i omega svega toga“, dodaje Bekjarev, koji je ipak imao više iskustva od ostalih, budući da je ranije radio kao voditelj estradnih priredbi. Njemu je pripala čast da 1. aprila u minut do 13 zvanično otvori program:
„Dobar dan, ovde Studio B, počinjemo s redovnim programom.“
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.