Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  Desk  |  Aktivnosti DNKiM  |  OEBS traži istinu o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Aktivnosti DNKiM

17. 05. 2018.

Autor: Amra Zejneli Loxha i Arton Konushevci Izvor: www.slobodnaevropa.org

OEBS traži istinu o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu

Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu insistira na rasvetljavanju sudbine ubijenih novinara tokom konflikta na Kosovu, dok udruženja srpskih i albanskih novinara pozivaju nadležne institucije da ozbiljno pristupe ovom pitanju.

Prema saznanjima Misije OEBS-a, 15 je albanskih i srpskih novinara koji su ubijeni, kidnapovani ili nestali pre, tokom i nakon rata na Kosovu, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol OEBS-a u Prištini Senad Šabović.

"Ono što mi želimo je da se podigne javna svest o toj temi kako bi se što više saznalo o njihovim sudbinama, kako bi se obnovile i pokrenule neke istrage kako bi javnost uopšte bila upoznata sa tim slučajevima. Radimo to već neko vreme, intezivno smo radili 2017, nameravamo da nastavimo i ove godine", ističe on.

Među ubijenima, kidnapovanima ili nestalima su Afrim Malići (novina Bujku, ubijen 1998.), Enver Maljoku (Kosovo Information Centre, ubijen januara 1999.), Šefki Popova (novina Rilindja, ubijen septembra 2000.), Đemajlj Mustafa (ubijen novembra 2000.), Bekim Kastrati (novina Bota Sot, ubijen oktobra 2001.), Bardul Ajeti (novina Bota Sot, ubijen juna 2005.), Krist Gegaj (Radio televizija Priština, ubijen septembra 1999.), Šaban Hoti (Ruska televizija, ubijen jula 1998.) Marjan Melonaši (Radio Kosovo, nestao septembra 2000.), Đuro Slavuj (Radio Priština, nestao avgusta 1998.), Ranko Perenić (Radio Priština, nestao avgusta 1998.), Ljubomir Knežević (novinar Jedinstva, nestao maja 1999.), Milo Buljević (nezavisni novinar, nestao juna 1999.) Aleksandar Simović, (Radio Kosovo, nestao avgusta 1999, ostaci pronađeni godinu dana kasnije), Momir Stokuća (fotoreporter, ubijen septembra 1999. u Prištini).

Šabović dodaje da je većina predmeta o ovim slučajevima, ukoliko je istraga bila pokrenuta, najpre bila u domenu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK-a, zatim u rukama Misije vladavine prava Evropske unije na Kosovu (EULEX), a danas je većina u domenu kosovskog pravosuđa. Kaže da zainteresovanost kosovskog tužilaštva postoji, kao i dobra volja da se ulože dodatni napori u ovim istragama.

Petrit Ćolaku iz Asocijacije novinara Kosova kaže da je ova asocijacija zajedno sa Udruženjem novinara Srbije na Kosovu pozvala tužilaštvo da rasvetli slučajeve ubijenih i nestalih novinara. On je istakao da ovo pitanje i dalje opterećuje Kosovo.

"Za naše kolege koje su ubijene pre i tokom rata treba da postoji neka presuda. Prošlo je mnogo vremena a, s druge strane, oba udruženja su sastavile dokument koji je poslat Evropskog federaciji novinara od koje je zatražena podrška kako bi se izvršio pritisak na državnim institucijama da se pokrenu istrage, ali i da se ohrabre ljudi da govore o ovim slučajevima kako bi porodice ili kolege imali informacije o tim slučajevima", kazao je Ćolaku.

Budimir Ničić ispred Udruženja novinara Srbije na Kosovu kaže da je većina slučajeva ubistava novinara nerasvetljena, te da se ni dan-danas ne zna da li se vode istrage za neke od ovih slučajeva.

"Očigledno je da nema ni volje, ni želje kod institucija, ni kosovskih ni međunarodnih, da se ovi slučajevi reše. Problem je više tih bezbednosnih sistema. UNMIK je, da kažem, traljavo vodio tu istragu na početku, što dokazuje izveštaj Savetodavne komisije UN-a za ljudska prava, gde se navodi da je u pojedinim slučajevima UNMIK tek posle nekoliko godina otvorio i zatvorio istragu bez ispitivanja eventualnih svedoka. Sad smo došli u situaciju da svi na neki način prebacuju odgovornost od jednih na druge, EULEX na UNMIK, domaće institucije, pravosuđe, na EULEX i UNMIK, a mi u tužilaštvu nalazimo na zid ćutanja", ukazuje Ničić.

Ničić je sa svojim kolegama u utorak po sedmi put postavio ploču na mestu gde su nestale kolege Đuro Slavuj i Ranko Perenić, između Orahovca i Velike Hoče.

"Šest puta nam neko ruši i odnosi tu ploču, što je da kažem još neki dokaz koliko su institucije nezainteresovane da reše. Na kraju krajeva, nisu uspeli ni da otkriju ko ruši i odnosi tu ploču te je ona, na neki način, simbol nezainteresovanosti institucija da se svi ti slučajevi novinara reše", dodaje Ničić.

Budimir Ničić navodi da je OEBS jedna od retkih međunarodnih organizacija koja se interesuje za slučajeva ubijenih i nestalih novinara na Kosovu.

OEBS-ov ambasador na Kosovu Jan Bratu je događaju u utorak takođe nagovestio da će OEBS obnoviti napore da se otkrije istina ubijenih i kidnapovanih novinara.

Iz ureda glavnog tužioca Kosova izjavili su za RSE da tužilaštvo intenzivno radi na rasvetljavanju svih slučajeva koji se odnose na novinare novinara, uključujući i slučajeve iz ratnog i posleratnog perioda na Kosovu.

 

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi