DNKiM
26. 09. 2017.
Srpski i albanski novinari u Severnoj Mitrovici: O zastrašivanju, pretnjama i zajedničkom akcionom planu
Velik je broj slučajeva pretnji, zastrašivanja, nestalih novinara na Kosovu. Problemi su isti za sve novinare.
Slučajevi su i dalje u fiokama. Prolaze godine dok ne dođe red na suđenje. Potrebna je zajednička akcija srpskih i albanskih novinara na Kosovu kako bi se tražila izmena Krivičnog zakona, a kako bi se napad na novinara tretirao kao napad na osobu koja radi posao od javnog značaja. Potreban je aktivniji zajednički rad na više polja saradnje da bi se poboljšali bezbednost novinara i uslovi za rad, a pre svega kako bi se otkrila i sudbina nestalih kolega, odnosno procesuirali slučajevi ubijenih novinara na Kosovu.
U Kosovskoj Mitrovici održava se treći po redu zajednički sastanak albanskih i srpskih novinara na kojem se osim, ovih prvih poruka o aktuelnim problemima sa kojima se novinari na KiM-u suočavaju, razgovara i o zajedničkom Akcionom planu dva udruženja - Asocijacije novinara Kosova i Društva novinara Kosova i Metohije. Sastanak organizuje OEBS.
"Mislim da svaki novinar koji radi u nekoj medijskoj kući na Kosovu ima neki problem," rekao je Škeljćim Husenaj (Shkëlqim Hysenaj), predsedavajući Udruženja novinara Kosova.
"Jedini način kako možemo da poboljšamo situaciju jeste da napravimo jedan stvaran plan aktivnosti naših udruženja i da ih javno ojačamo i putem javnog pritiska i pomoći i da probamo da promenimo stanje na terenu," naglasio je, objašnjavajući da se u rešavanju problema "ne uzima u obzir činjenica da postoji Zakon o radu", kao i da se on "mora poštovati".
Predsednik Udruženja novinara Srbije na Kosovu koje je registrovano 2002. godine, Budimir Ničić, potvrdio je da se najveći broj problema sa kojim se novinari suočavaju na Kosovu tiče nedovoljnog funkcionalnog sistema vladavine prava zbog čega najveći broj napada na novinare ostaju nerasvetljeni.
"Naš je posao da se borimo za slobodu medija i štitimo novinare i naše članove, ali pre svega našu profesiju, da radimo na razvoju, kako profesije, tako i obezebeđivanju boljih uslova," rekao je Ničić ispred novinarskih udruženja.
Podsetio je na 14 slučajeva kidnapovanih i ubijenih novinara od 1998. do 2005., među njima 7 albanskih i 7 srpskih, od kojih se neki vode kao nestali, kao i na šesto postavljanje table ubijenim kolegama u Orahovcu upravo kao "simbolu slučajeva nestalih i ubijenih novinara".
"Prisutne su razne vrste pritisaka. Mnogi novinari ne smeju vrlo često javno da govore. Mnogi novinari rade i bez ugovora i svoja radna prava ne mogu da ostvare nigde pred sudom. U poslednje vreme naši novinari često imaju problem sa selektivnim pozivanjem od strane političara i institucija," istakao je Ničić, navevši slučaj SO Severne Mitrovice kao jedan od najnovijih primera selektivnog obaveštavanja javnosti, odnosno novinara za javnu raspravu:
"Opština Severna Mitrovica novinara informiše obaveštenjem na oglasnoj tabli. To je apsolutno nedopustivo."
Ničić je kao specifičan problem sa kojim se srpski novinari na Kosovu i Metohiji suočavaju istakao uskraćivanje prevoda na srpski jezik u kosovskim institucijama, navodeći primere ovakve "loše prakse" tokom proteklih godina i to u centralnim institucijama u Prištini, kao što je bila kancelarija nekadašnje predsednice Kosova.
Ipak, situacija se popravlja iz godine u godinu, dodao je Ničić, a to je rezultat našeg upornog insistiranja da se novinarima omoguće prava i uslovi za rad.
Novinari traže izmenu zakona: Napad na novinara napad na službeno lice na dužnosti
Dva udruženja zatražila su da se pokrene inicijativa za izmenu krivičnog zakona gde bi se napad na novinara tretirao kao napad na osobu koja radi posao od javnog značaja.
"Za udruženja na Kosovu nije dovoljno samo reagovati. Pratili smo stvari kako teku u policiji i tužilaštvu. Status novinara trebalo bi da bude uređen, pa kada budu napadnuti, njihov slučaj ima prioritet. Ovako se slučaj tretira kao slučaj običnog građanina," rekao je Husenaj.
"Kao što policajci rade, sudije rade, tako i novinari rade posao od javnog značaja, kada dođe do napada na novinare ti slučajevi bi imali prioritet u rešavanju, a ne da slučaj zastrašivanja čeka dve-tri godine na stolu i da zastari," rekao je Ničić.
"Treba razgovarati koji su to uslovi kako bi se izmenio zakon za status novinara. Najvažnije stavke odnose se na sporo reagovanje pravosudnog sistema koje se tiče novinara. Verujem da zajedno možemo da uspeti te stvari da unapredimo, da poboljšamo saradnju i da imamo rezultate," rekao je član Udruženja novinara na Kosovu, Petrit Čolaku (Petrit Çollaku).
Dva udruženja tražila transparentnu dodelu sredstava Kancelarije za zajednice - danas obustavljen konkurs za dodelu 200.000 evra
Predstavnici oba udruženja su istakli da je jedna od poslednjih zajedničkih aktivnosti bio zahtev Kancelariji kosovskog premijera za zajednice za transparentniju dodelu sredstava. Ova Kancelarija je danas obustavila sporni konkurs za dodelu sredstava u iznosu od 200.000 evra.
Prvi čovek Udruženja novinara Kosova Škeljćim Husenaj izneo je podatak da je sa jedne strane iz kosovskog budžeta ulaže milion i po evra u medije, dok sa druge strane:
"Kakvo novinarstvo imamo ovim medijskim sredstvima? Mislim da nije adekvatno, jer svaka opštinska vlast, ili predsednik opštine, na primer, odlučuje da dodeli 60 000 evra jednom mediju da se prati sednica skupštine sa samo jednom kamerom, ili da napravite odgovarajući obrazovni sadržaj koji na kraju ne napravite onako kako treba?"
Pojedinačno sarađujemo, nedopustivo ovoliko godina da čekamo da udruženja sarađuju.
"Zajedno smo reagovali na neke događaje, pre svega kada su u pitanju napadi na kolege," rekao je Ničić, govoreći o zajedničkom pritisku prema institucijama kada su u pitanju zastrašivanja i napadi na novinare, ali i dodao:
"Potpuno smo udaljeni jedni od drugih, što nije dobro. Trebalo bi za početak da organizujemo upoznavanje naših novinara."
"Nedopustivo je da čekamo toliko godina posle rata da bismo počeli da sarađujemo. Pojedinačno sarađujemo. Ono što meni smeta jeste to što mi novinari u pitanjima u kojima treba da budemo zajedno, nismo zajedno u tome. Nisam videla nijednog svog kolegu Albanca kada smo u Orahovcu postavljali tablu. Nadam se da će mlada generacija to da promeni," rekla je novinarka iz Gračanice Anđelka Ćup.
Dva udruženja trenutno rade na izradi zajedničkog akcionog plana, kao i na potpisivanju zvaničnog memoranduma o saradnji. Do sada nisu konkurisala zajedno na podnošenju zajedničkih medijskih projekata.
Komentari (1)
ostavi komentar04.10.
2017.
ОХРАБРУЈУЋЕ
Охрабрују овакви заједнички састанци српских и албанских новинара на КиМ.Што чешће буду разговарали о заједничким проблемима биће боље за новинарску професију!
Odgovori