DNKiM
13. 10. 2015.
Budimir Ničić, predsednik Društva novinara Kosova i Metohije
Naš prioritet - nezavisni srpski kanal
Srpski mediji na Kosovu ne mogu da opstanu od marketinga, jer toga nema, jer nema ekonomije i privrede, pa samim tim nema ni konkurencije ni marketinga. Naša je ideja bila od samog početka, da nezavisni TV kanal koji sleduje Srbima na Kosovu bude i nešto što će održati lokalne medije u životu, tako što će kupovati programske sadržaje od tih medija i na taj način biti stabilan izvor finansiranja - ističe Budimir Ničić.
Budimir Ničić, predsednik Društva novinara Kosova i Metohije govoreći o srpskim medijima na KiM ističe da postoje četiri grupe medija odnosno novinara, a to su po njegovim rečima dopisnici beogradskih medija, dopisnici stranih medija, mediji koji se finansiraju iz buxeta bilo srpskog ili kosovskog i oni koji su, kako kaže, najbitniji, od kojih se većina drugih medija hrani kadrovima, ali i vestima, su lokalni privatni, nezavisni mediji.
"Kao što su mediji različiti, tako su i problemi novinara različiti. Dok jedni ne treba da brinu da li će dobiti platu, i to dobru i redovnu platu, a to su novinari i medijski radnici zaposleni u srpskom i kosovskom javnom servisu, drugi s pravom strahuju da li će je uopšte dobiti, bez obzira na to koliko i kako radili, jer stabilnih izvora finansiranja nema" - naglašava Budimir Ničić.
Ne želimo kontrolisane surogate
Šta je neophodno učiniti da Srbi na Kosovu i Metohiji dobiju nezavisni kanal, odnosno, nezavisnu televiziju?
Potrebno je da Kosovo ispoštuje, odnosno sprovede međunarodnu i domaću obavezu. Ahtisarijevim planom i Ustavom Kosova predviđeno je da Srbima na Kosovu pripada nezavisni TV kanal koji bi imao frekvenciju i koji bi pokrivao celu teritoriju Kosova. To se još uvek nije ispoštovalo. Samo je postojeća kosovska buxetska televizija Radio Televizija Kosovo dobila još jedan kanal, kanal na srpskom jeziku, za koji neki tvrde da je to ono što pripada Srbima. Neki, poput bivšeg potpredsednika Skupš tine Kosova Petra Miletića smatraju da su Srbi dobili i više od toga. Međutim, to nije tačno. Taj kanal – nazvan RTK2 nije nezavisan ni u jednom smislu. Ne postoje nikakve garancije ni za nezavisnost u uređivačkom, niti tehničkom, niti finansijkom smislu. Mi, u Udruženju novinara Srbije, odnosno Društvu novinara Kosova i Metohije, godinama ukazujemo na to i nedavno smo sa srpskim predstavnicima u Skupštini i Vladi Kosova, sa civilnim sektorom i predstavnicima Vlade Srbije formirali radnu grupu i napisali platformu koju smo uputili Kancelariji za KiM zahtevajući od pregovaračkih timova u Briselu da se i ovo pitanje nađe na dnevnom redu dijaloga. Ne znamo kako će se dalje taj proces razvijati, ali u svakom slučaju, ne odustajemo od inicijative da se na Kosovu stvori nezavisni kanal na srpskom jeziku koji će signalom pokriti celu teritoriju i koji će biti reprezentativan, koristan i kredibilan kanal informisanja kao bitan uslov za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji.
Zbog interesa Srba na KiM, postoji li mogućnost da se prevaziđu određena neslaganja medijskih radnika iz redova srpske zajednice i da se zajednički nastavi "borba" za nezavisni TV kanal?
Ne znam o kakvim neslaganjima govorite. Ako mislite na predstavnike RTK 2 i Udruženja novinara Srbije, mi sa njima nemamo nikakav problem kao i uopšte sa javnim servisom Radio Televizije Kosova, jer oni imaju pravo da budu osnivač i još 200 kanala ako u tome vide neki javni interes na Kosovu. Ali, ponavljam, to nije ono što pripada srpskom narodu, niti ono za šta se mi borimo. Još jednom, mi želimo nezavisan kanal koji pripada i odgovara srpskom narodu. Nešto, da pojednostavim, kao – Zajednica srpskih opština: funkcionisanje u okviru kosovskog sistema sa čvrstim garancijama nezavisnosti, jer samo tako Srbi na KiM tu instituciju i taj program mogu osetiti kao svoj sopstveni i verovati mu. Dakle, nemam ništa protiv ni RTK1, RTK3, 4, 5, niti protiv RTK 2, neka ljudi rade i dobro je što rade, većina zaposlenih upravo je potekla sa privatnih, nezavisnih medija gde su naučili prve korake u televiziji i novinarstvu. Ali, mi od naše borbe za nezavisnim kanalom nećemo odustati, jer smo odgovorni i svesni značaja koji bi taj medij imao za kvalitet života Srba na KiM i ostvarivanje naših ljudskih i kolektivnih prava.
U situaciji kada se srpski narod bori za opstanak, koliki je značaj objektivnog i pravovremenog informisanja?
Kao nikad. Prvo, prištinske i beogradske institucije su, uz podršku Evropske unije, napravile konsenzus oko naše evropske budućnosti i svesne su da je to nezamislivo bez normalizacije odnosa Srba i Albanaca s jedne i Vlada Srbije i Kosova s druge strane. Briselski sporazumi se teško potpisuju, ali daleko teže primenjuju na terenu. Ko će o tome izvestiti na objektivan način, u najboljem interesu građana, odnosno Srba koji ovde žive i ne samo Srba nego i svih drugih građana Kosova koji govore srpskim jezikom? Ko, ako ne taj nezavisni kanal koji nam ne daju i poturaju nam neke kontrolisane surogate kredibilnom informisanju. Drugo, kamo sreće da su i u drugim delatnostima Srbi poslednjih godina ojačali kao u medijima. Danas se srpska medijska zajednica na Kosovu, kako južno, tako i severno od Ibra, snažno razvija i konačno imamo nove ljude – autore – pisce, sa imenima i prezimenima, sa moralnim i profesionalnim integritetom, koji uspešno primenjuju standarde savremenog novinarstva, kako na televiziji i radiju, tako i na internetu. Njih ima, srećom, u gotovo svim krajevima KiM gde žive Srbi, naravno, ima ih i među zaposlenim i na RTK1 i RTK2. Od velike je važnosti da taj naš, srpski, budući nezavisni kanal omogući jednake šanse tim mladim ljudima da se iskažu i zarade platu od koje će finansirati svoje porodice. Ta nova elita koja se javlja među mladim medijskim stvaraocima je intelektualna vertikala našeg naroda na KiM, jer su ljudi izgubili poverenje u mnoge koji su se u naše ime predstavljali svih ovih godina. I na kraju, novi nezavisni kanal je bitan zbog kontrole rada i nerada srpskih predstavnika u kosovskim institucijama, čega su se neki, s razlogom, plašili, a plaše se i danas.
Zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović, u svom planu za bolji život i razvoj srpske zajednice, predvideo je i formiranje nezavisnog srpskog kanala. Verujete li da bi iskrenom zainteresovanošć u i istrajnošću političkih predstavnika Srba, Beograda i medijskih udruženja Priština omogu- ćila prava Srbima na nezavisno i slobodno informisanje?
Kao što sam rekao mi smo formirali radnu grupu koju čine članovi našeg udruženja, predstavnici Srba u Vladi i Skupštini Kosova, predstavnici civilnog sektora, Kancelarije za KiM i Ministrstva za kulturu i informisanje Vlade Srbije. Dakle volja postoji, ali očigledno da Priština razume samo jezik stranog pritiska i Srbija, verujem, ima način da ovo reši.
Mediji su najvažniji deo društva
I na KiM kao u ostalim delovima Srbije preti opasnost od gašenja lokalnih medija. Ima li Društvo novinara KiM predlog kako da opstanu lokalni mediji na KiM?
Tako je. Većina srpskih medija na Kosovu opstaje svih ovih godina kroz projekte uz pomoć i podršku donatora, uglavnom međunarodnih. Međutim svakim danom je ta podrška sve manja i naravno da će jednog dana prestati. Srpski mediji na Kosovu ne mogu da opstanu od marketinga, jer toga nema, jer nema ekonomije i privrede, pa samim tim nema ni konkurencije, ni marketinga. Albanske kompanije ne žele da se reklamiraju na našim medijima. Ne znam zbog čega, verovatno su politič ki razlozi u pitanju, jer ekonomski sigurno nisu. Naša je ideja bila od samog početka, da taj nezavisni TV kanal koji sleduje Srbima na Kosovu bude i nešto što će održati lokalne medije u životu tako što će kupovati programske sadržaje od tih medija i na taj način biti stabilan izvor finansiranja. Trenutno, recimo, RTK 2 kupuje programe od nekih produkcija iz Srbije, a ne od produkcija ili medija sa Kosova. Drugi naš predlog koji još uvek razmatramo i koji ćemo uskoro uputiti nadležnima je da opštine sa srpskom većinom na Kosovu izdvajaju deo od svog buxeta za medije, odnosno programske sadržaje u srpskim medijima.
U kojoj meri mediji kreiraju situaciju u društvu?
Obično se kaže da su mediji ogledalo demokratskog društva. Ako je tako, onda smo mi u velikom problemu, jer ovo društvo niti je demokratsko, niti je zdravo, niti zrelo. Mediji treba da na neki način utiču na neke društvene pojave. Međutim, ako vi imate nefunkcionalan sistem institucija vladavine prava i ostalih institucija onda je tu slaba vajda i od medija. Vi možete da istražite koju god priču ili aferu i o tome će se pričati dva dana i nikome ništa, niti će ko biti pozvan na informativni razgovor, niti će ko biti uhapšen ili procesuiran.
Ko je, po Vama, odgovoran što se na neki način sve više degradira profesija novinara?
Uvek i na prvom mestu – vlast, odnosno institucije. Naravno da ni mi, srpski novinari, nismo neke cvećke, ali da su nam takvi učitelji, profesori, lekari, preduzetnici i posebno političari, Srbima na KiM bi bilo bolje. Udruženje novinara Srbije, koje je uredno registrovano i na Kosovu ozbiljno radi na omasovljenju i povezivanju članstva koje je sve brojnije. Imamo optimističke razvojne programe i ono što je najvažnije, poverenje naroda koji nas gleda, sluša i čita, bez obzira na to što menaxment postojećeg RTK2 to želi da potceni i minimizira, pokušavajući da sakrije činjenicu da se i uz potrošene milione i milione evra retko gde vidi i retko koji Srbin ih gleda.
Da li naši političari švataju da je njihov posao izložen sudu javnosti a da mediji imaju ulogu kontrolora u ime naroda?
Obično ne. Političari vrlo često pomešaju uloge i misle da smo i mi mediji i sami građani tu zbog njih, a ne oni zbog nas. Mediji su najvažniji deo jednog društva i mogu slobodno da kažem da su srpski mediji na Kosovu, u poređenju sa drugim socijalnim segmentima, najzdraviji deo kosovskog društva.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.