DNKiM
29. 10. 2024.
Održana komemoracija u Gračanici: Čuvamo ih od zaborava
“U ovoj godini izgubili smo kolega taman onoliko koliko smo ih izgubili uoči, tokom i posle rata 1999. godine. Ovo je teška godina za sve nas, najteža za porodice koje će se teško pomiriti sa fatalnim iznenađenjem koje nam se dogodilo”, rekao je predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević na komemoraciji koja je održana u Domu kulture u Gračanici za nedavno preminule koleginice i kolege sa Kosova i Metohije.
Predsednik UNS-a Živojin Rakočević je istakao da se moramo okrenuti unazad i pomisliti šta smo sve prošli, šta su ti ljudi prošli i šta je sve kroz nas prošlo.
“Šta je sve prošlo kroz Slavicu, Žarka, Bobana, Mirjanu, Radeta. Kakve sile i kakve slike? Svako ko misli da te slike mogu kroz nas proći, a da ne ostave trag, taj se prevario. Ti tragovi, sudbina ovog prostora, nesrećna sudbina naše profesije, život polomili su ove ljude pre vremena. U to sam gotovo siguran”, istakao je Rakočević.
Govoreći o Žarku Rakočeviću, rekao je, da je bio predstavnik one generacije prištinskih Srba čiju su mladost i zrelost obeležile fatalne društvene promene.
“Žarko odlazak iz Prištine nikada nije preboleo. Njegova rečenica koja se pamti je ‘U Beogradu smo krivo srasli’. Izgleda da je usud ovog prostora to krivo srastanje. Svaki čovek ima lice kakvo zaslužuje i nosi ga kroz život. Lepo lice Žarka Rakočevića uvek sam video u slikama koje je on pravio i slao u svet. Ne mogu da se ne setim trenutka kada sam na Slagalici u odjavnoj špici video uokvireno njegovo ime. To je bio trenutak kada sam izgleda istinski shvatio da je otputovao i da nije sa nama”, naveo je Rakočević.
Novinarka Snežana Simić je govoreći o Slavici Radulović istakla da je bila izuzetan profesionalac, ali i osoba sa dobrim humorom.
“To što je bila dobar novinar je deo njenog profesionalnog života. Ona je bila posvećena baka, majka, supruga, sestra. Ono što smo najviše voleli kod nje je njen humor. Imala je neverovatan dar da svakom čoveku zna da se obrati. Slavica je volela da joj čitam. Vladika Nikolaj Velimirović je govorio ‘Budimo optimisti jer smrt nije tako strašna kako strašljivci govore. Svako seme istruli pre nego što iz njega nikne cvet. U smrti mi trulimo da bismo cvetali u novom životu’”, citirala je vladiku i istakla da je Slavica jedan najdivniji cvet koji postoji negde tamo gde ćemo i mi otići.
Sećanje na Mirjanu Nedeljković podelila je sa prisutnima njena dugogodišnja koleginica i prijateljima, novinarka Jasmina Stojković.
“Bila je jedna od onih novinarki koja je beležila novinarstvo neposredno pre, za vreme i nakon oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji. Izveštavanje sa terena je volela iznad svega. To je bila njena najveća ljubav. Tako je i zavolela novinarstvo i profesiju kojoj je bila odana do kraja, dajući joj sebe bez ostatka. Ostali su njeni izveštaji, emisije sa terena koji su svedočanstvo jednog vremena. Potpisivala ih je Mirjana Nedeljković koja bi trebalo da bude primer profesionalnog, hrabrog i odgovornog novinara, kako današnjim mladim kolegama tako i budućim generacijama novinara”, istakla je Stojković.
Novinar Radio Gračanice Zoran Stanković, govoreći o Bobanu Sekuliću, istakao je da on ima istoriju snimanja pre rata, za vreme i posle rata.
“Jedan je od ljudi sa ovih prostora koji je prošao svako mesto, svako selo na Kosovu i Metohiji, kada je bilo naporno, teško i opasno. Nikada kod njega nisam video da je postavio pitanje da ne ode na zadatak. Uvek je spremno odlazio, bez pokazivanja bilo kakvog straha. Uvek je bio raspoložen, nasmejan. Ostalo mi je u sećanju njegovo 'zviždukanje’, čak i u vremenima kada je bilo napeto i teško. Čujemo njega kako ide uz stepenice, zviždi i tako nam prenosi pozitivnu energiju", istakao je Stanković i dodao da je Boban bio posvećen poslu o čemu govori to da se njegov trenutak smrti i desio na putu ka poslu.
O radu i susretu sa Radetom Negojevićem, njegovoj predusretljivosti i borbenom duhu govorio je novinar Budimir Ničić.
“Sada sa ove distance možemo da kažemo da je čovek bio svetionik transparentnosti. Njegov smisao za humor i otvorenost činili su ga da ne bude samo efikasan portparol, nego i prijatelj nas novinara. Sećam se da je uvek posle tih formalnih izjava koje nam je davao, ostajao po sat-dva objašnjavajući nam širi kontekst da bismo bolje i dublje razumeli situaciju. To nije morao, ali imao je taj novinarski nerv i hteo je da naši izveštaji budu potpuni i profesionalni. Iz tih formalnih i neformalnih razgovora i svoje profesionalne posvećenosti stekao sam utisak da je bio čovek sa velikim srcem”, istakao je Ničić.
Predsednica Društva novinara Kosova i Metohije Ivana Vanovac, govoreći na komemoraciji, rekla je da moramo čuvati preminule kolege od zaborava, kako one koji su nas napustili u ovoj, ali i u prethodnim godinama, jer sećanjem na njih svedočimo o sebi.
“Zadatak nas novinara i medijskih radnika pre svega jeste negovanje kulture sećanja. Sećanja na one koji su važni za naše šire društvo, ali pre svega negovanje sećanja na naše prijatelje, jer svi ovi ljudi bili su divni, humani, čestiti, porodični ljudi, dobri radnici, dobri izveštači, dobri čuvari i odašiljaoci istine sa ovog našeg Kosova”, zaključila je Vanovac.
Pored kolega i prijatelja, komemorativnom skupu u Gračanici su prisustvovali i članovi porodica preminulih medijskih radnika.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.