Dosije "Utisak nedelje" (2014)
06. 10. 2014.
Političke igre Olje Bećković
Filozof Ištvan Kaić, saradnik „Politike“ i „Danasa“, nedeljama unazad je nepoželjan u ova dva lista. Njegov najnoviji tekst o Olji Bećković i navodnoj cenzuri „Utiska nedelje“ niko neće da objavi.
Verovatno zato što Kaić u ovom tekstu do detalja objašnjava suštinu medijske prevare koja treba da dokaže da je u Srbiji stanje danas gore nego u vreme „najcrnjih devedesetih“. Informer prenosi sporni Kaićev tekst u celini, uz redakcijsku opremu i neznatna skraćenja...
Ovih dana u toku je još jedna medijska kampanja koja ima za cilj da se, kao što je to i do sada bio slučaj, vodi prvim „utiscima“ koji brzom brzinom treba da se pojačaju do besvesti kako nikome ne bi ostalo nimalo prostora izmeđ u dva uha za racionalno promišljanje situacije.
Ovog puta učinila je to nekadašnja estradna umetnica Olja Bećković, a priključna svita novinarskih, paranovinarskih, političkih i parapolitičkih udruženja preslikana je do tančina kao i u mnogim ranijim slučajevima kada je sujeta nadvladala svaku kritiku na račun kvaliteta rada („Mentalno razgibavanje“, Srdan Škoro, Predrag Sarapa i sl.).
Onog momenta kada je svesno obmanula javno mnenje da je njena autorska emisija „Utisak nedelje“ zabranjena, Bećkovićeva je otpisala sebe sa liste iole kredibilnih lica u svetu medijskog poslovanja i regresirala u zvaničnu profesiju koja joj sve vreme podjednako loše ide za rukom.
„Tovljena veličina“ Tom odlukom koja je proizašla iz čistog nerazumevanja poslovnih okolnosti i još čistijeg oslanjanja na samosažaljenje autorka „Utiska“ dala ja zeleno svetlo svojoj dugogodiš njoj logistici, zagovornicima sveopšte cenzure i diktature, da se otpočne sa kampanjom koja će se idealno nadovezati na već uigran teren za upravo ovakve situacije svaki put kada nekima od naših bude pretila opasnost da ostanu bez posla. Međutim, prva obmana Olje Bećković izneverava i sam taj motiv jer njoj i njenoj emisiji od početka ove „krize“ uopšte i n e preti opasnost od „ukidanja“ emisije, niti od ostanka bez posla.
O kakvoj je zabrani onda uopšte reč? Menadžment medijske kuće B92, koja raspolaže sa dva televizijska kanala jednim koji nosi tzv. nacionalnu frekvenciju i drugim koji se emituje preko svih kablovskih emitera i trenutno ima pokrivenost od preko 60% teritorije Srbije reagovao je saopštenjem u kojem se navodi da autorkina tvrdnja da je „Utisak“ zabranjen predstavlja zlonamerno i tendenciozno tumačenje nepostizanja dogovora o emitovanju.
Reč je, dakle, o skretanju akcenta sa legitimnog poslovnog aranžmana na traženje drugih motiva koji bi imali veze sa političkim razlozima i time se namirila sujeta da ništa od svega što joj se dešava nema nikakve veze sa neprofesionalnim ponašanjem koje se ekranizovalo više od dvadeset godina.
Na osnovu tog ekskluzivnog vremena jedino se i može razumeti količina naduvene nedodirljivosti i razmahale arogancije koje su autorki godinama krivicom drugih bile dozvoljene, te je posve i logično da joj razlozi iz sfere ekonomske isplativosti jedne medijske kuće neće interpretativno biti merodavni.
Zbog toga je potrebno nešto jače, nešto senzacionalnije i skandaloznije, nešto korelativno dostojno sveg onog kilotonskog, a pre svega ružnog podsmevanja i omalovažavanja gostiju u emisiji, zbog čega ju je SNS već duže vreme bojkotovao teorija zavere da je tako nešto lično mogao narediti jedino njen arhineprijatelj, premijer Srbije. No, da li je Olja Bećković, objektivno gledano, baš toliko bitna ili je figura najviše instance vlasti ovde pre svega autoprojekcija samonabeđ ene, godinama promaš eno tovljene „novinarske veličine“?
Iz aviona se vidi da autorka od samog početka aranžman prelaza na kablovski kanal B92 Info i odluku menadž menta da od njega napravi celodnevni informativni kanal po uzoru na svetske kanale poput SiEnEna uopšte nije ni shvatila kao poslovnu ponudu poslodavca, već kao političku „ucenu“. Ovaj potez menadž menta nehotice je izazvao simptomatično bušenje onog naduvenog egobalona voditeljke i nenadano neprijatno spuštanje na zemlju ka surovoj tržišnoj realnosti, u kojoj je svako zamenljiv, a niko postojan „simbol“.
U neverici i besu, odlučna u uverenju da je žrtva neopisive nepravde usled rušenja izgrađenog poretka oko sopstvenog imena, Olja Bećković načinila je pomoću medija najpre atmosferu da se „Utisak nedelje“ seli sa TV B92, da bi onda potegla legislativni motiv tvrdeći da samo želi da se poštuje ono što stoji u ugovoru između nje i te televizije. Ali niti je u pitanju bilo kakva selidba sa jedne televizije na drugu, niti se u načelu menja odnos između ugovornih strana, jer je kanal B92 Info takođe sastavni deo TV B92 i iste medijske kuće. Prelaz poznatih informativnih emisija bio je planiran za novembar upravo iz razloga gledanosti „Utiska nedelje“, koju je menadžment želeo da prelije na svoj drugi kanal i time ga učini gledanijim i popularnijim.
Na taj način pada u vodu još jedna obmana starenove glumice; B92 nikada nije tvrdio da emisiju pomera na drugi kanal zbog toga što ona nema dovoljnu gledanost, već potpuno suprotno ona i ostale emisije bi trebalo da pređu upravo da bi se njihova gledanost iskoristila i kablovski informativni kanal učinio ekskluzivnijim, privlačnijim i time isplativijim, kako za medijsku kuću tako i za emitere. Redakcija emisije „Insajder“, za razliku od Olje Bećković, taj deo donekle je razumela ponudivš i se da učestvuje u uredništvu čitavog B92 Info kanala, pod uslovom da novi aranžman startuje tek od januara iduće godine kada već bude zaživeo moderan koncept, istovremeno previđajući činjenicu da emisije moraju biti prisutne od samog početka rearanžiranja kanala, a ne da „gospodski“ upadnu tek naknadno kad kanal valjda sam od sebe postane gledan.
A što ne ide na Pink? Zašto se, dakle, odjednom pojavljuje motiv „ugleda“, „dostojnosti“, „ponižavanja“ i sl. kao skriveni osnov za prihvatanje ili neprihvatanje poslovne ponude? Zar nije logičnije, ako jedna ponuda na tržištu ne valja, okrenuti se onoj drugoj, isplativijoj, a ne tupiti oko „ugleda“, „sujete“, „simbola“ i ostalih stvari? Ovo, izmeđ u ostalog, pojašnjava i zašto se uopšte ne razmatra ponuda Željka Mitrovića beslovesna svota novca, termin po izboru i potpuna sloboda uređivanja na televiziji koja, za razliku od B92 od informativnom ka zabavnom, ima sve vidljiviju obrnutu tendenciju.
Šta to, dakle, ne bi bilo isto ako bi „Utisak nedelje“ prešao na Pink? Zašto to ne bi bilo to i gde je u svemu tome „zabrana“ emisije, kako bruje celokupni mediji? I najzad, kako to premijer hoće da zabrani emisiju kada ponuda dolazi sa televizije koja ga toliko medijski podržava?
Cirkuska predstava i primitivno vređanje
Umesto da bude svesna svog nesavršenstva, voditeljki Olji Bećković milije je bilo da organizovanjem skupa u „odbranu“ svoje emisije dozvoli njenim organizatorima NUNS i Demokratskoj stranci relativizovanje čak i održane gej parade.
Puna mržnje i ne prezajući od degutantnih uvreda na račun čitave jedne populacije, u intervjuu za „Blic“ pod nazivom „Ovo ni Slobi ne bi palo na pamet“, premijerovo obraćanje o poštovanju Ustava i zakona po pitanju prava na različitost i zabrani seksualne diskriminacije neshvatljivo je nazvala „cirkuskom predstavom i vređanjem svih građana“. Za primer političkih pritisaka na svoju emisiju navela je pak reklakazala glasine o reakcijama na izbor gostiju po njihovom objavljivanju uoči emisija. Nedostaje samo da reaktivirana glumica pojasni kakva je to cenzura koja nastupa nakon što odredi ko su gosti i ti isti gosti se pojave u emisiji.
Činjenice
1. Olji Bećković od početka ove „krize“ uopšte ne preti opasnost od „ukidanja“ emisije, niti od ostanka bez posla
2. B92 nikada nije tvrdio da emisiju pomera na drugi kanal zbog toga što ona nema dovoljnu gledanost, već potpuno suprotno
3. Pod lažnim izgovorima, uopšte se ne razmatra ponuda Željka Mitrovića beslovesna svota novca, termin po izboru i potpuna sloboda uređivanja
Komentari (2)
ostavi komentar06.10.
2014.
Zbunjujuće reakcije
U zemlji u kojoj prevare svake vrste teku decenijama nesmetano, krenula je još jedna. U oblandi progona zabavlja ali i zbunjuje sve grupe i navijače. Otuda, od zaglušujuće buke niokočega ne vidimo ni sopstveni ponor pred kojim se nalazimo. Branimo nešto i nekoga od nečega, a napadača nema. Zamenom teza isti oni u koje sam verovao i pre 5. oktobra iz osvojenog Dedinja junački jurišaju na zamišljenog neprijatelja ne bi li oslobodili zarobljeni "Utisak" , spasli njenog autora a sebe proglasili našim jedinim zaštitnicima, kako bi nas i dalje legalno čerupati i to za naše dobro.
OdgovoriZbog svega toga, posebno zbog farse proizvedene u prljavim kuhinjama, od koje danima imam mučninu poručujem braniteljima "Utiska" da prvo utvrite - da li je bilo zabrane ili ukidanja, ako jeste ponudite narodu dokaz u vidu "papira". Potom imenujte naredbodavcae a to mogu biti samo vlasnik te TV kuće i njen direktor. Pošto po sopstvenom priznanju ukidanja nema, ima premeštanja na drugi kanal iste kuće, zamoliću vas da prestanete da branite nešto što nije napadnuto. U suprotnom verovaću da se još jednom spremate na put ka Budimpešti u posetu jednoj stranoj ambasadi...
Tomislav Zečević
06.10.
2014.
dosta vise
Prestanite da nas gnjavite bahatom voditeljkom sa platom od 13000 evra mesecno. Dosta vise, ne interesuje nas.
Odgovori