Polemika: Čomski, RTS i Šarli Ebdo (2015)
23. 01. 2015.
Pismo porodica žratava bombardovanja RTS-a: Zloupotreba žrtava
Žanka Stojanović, predstavnica porodica žrtava bombardovanja RTS-a poslala je juče javnosti pismo „povodom tekuće medijske kampanje“ u kojoj poruku Noama Čomskog "domaći propagandisti pokušavaju da iskoriste kao dokaz da su žrtve u Parizu i u Beogradu tobože iste". Pismo objavljujemo u celosti.
Američka TV mreža Si-En-En (CNN) prenela je 20. januara blog slavnog lingviste i intelektualca Noama Čomskog, u kojem je teroristički napad na redakciju satiričkog nedeljnika „Šarli Ebdo“ nesrećno uporedio sa natovskim bombardovanjem Televizije Srbije, aprila 1999., pokazujući da mu ključne činjenice o tom bombardovanju nisu poznate, počev od toga da u RTS-u nije poginuo nijedan novinar – svi su bili tehničko osoblje – pa do toga da je miloševićevska vrhuška, uključujući njegove generale, znajući danima unapred za predstojeći napad, ljude žrtvovala sa grotesknom idejom da se spase tako što će sebe pred svetom prikazati kao žrtvu terorističkog napada („Ja sam RTS“), bez obzira na teror koji je istovremeno sprovodila na Kosovu.
Čomski jednostavno tvrdi da oružani napad na bilo koju novinsku redakciju nije opravdan ni pod kakvim okolnostima, pa ni onda kad je ona glavni propagandi oslonac jednog zločinačkog režima, ni u uslovima ratnog stanja, uopšte nikad, jer je namerno gađanje civilnih ciljeva zabranjeno, a Televizija Srbije – urpkos svemu - bila je civilni cilj: nemojte posezati za terorom, ako i sami ne želite da postanete njegova žrtva, poručuje Čomski vladama Zapadnog sveta.
Tu njegovu jednostavnu poruku, domaći propagandisti poput Ljiljane Smajlović, Slobodana Reljića, Nebojše Krstića i mnogih drugih, pokušavaju sada da iskoriste kao dokaz da su žrtve u Parizu i u Beogradu tobože iste, jer su - lažljivo tvrde oni - i u jednom i u drugom slučaju u pitanju novinari, to jest borci za istinu a protiv „jednoumlja“; i jedne i druge ubili su „teroristi“, a to onda znači da su Miloševićeva vlada, njegovi generali i njegovi akademici, svi bili nevini kao jaganjci Božji, ne samo za taj nego i za sve druge zločine („koji uostalom nisu ni dokazani“). Eto to - dok ostatak Srbije ćuti - tvrde miloševićevski propagandisti i nacionalni radnici, već 16 godina od kada su naši najmiliji hladnokrvno žrtvovani u ime sulude ideje da se zločinci predstave kao žrtve.
Sve dok se ne bude suočila sa vlastitim zločinima, uključujući i žrtvovanje šesnaestoro radnika RTS-a, Srbija će živeti pod staklenim zvonom, zločinci će biti zaštićeni, a ta zaštita obilno finansirana državnim novcem, novinari neće pisati o šesnaestoro ubijenih ljudi, neće žrtve uzeti u zaštitu (to niko u Srbiji danas ne čini), neće pisati o Generalštabu i Ministarstvu odbrane koji odbijaju da izruče konkretno označene dokumente da su tehničari RTS-a ostavljeni da poginu, niti o tužilaštvu koje odbija da razmotri podnete dokaze o smišljenom ubistvu tih ljudi, nego će, bez ikakvog stida, učestvovati u plaćenim kampanjama, praveći od naših mrtvih alibi za iste te zločince koji su ih i žrtvovali, a tiražne novine davaće ogroman publicitet neposrednom ubici naših najmilijih, koji danas na sav glas viče da je nevin, da je on žrtva („kažu Čomski i Handke“) i zahteva „svoja prava“.
Budući da je raspisan novi konkurs za direktora RTS-a, mi se uopšte ne bismo začudili kad bi se ubica kandidovao i bio ponovo izabran, ni kad bi mu država isplatila milionsku odštetu za pretrpljene duševne boli, kao što je to, u sličnim slučajevima, već činila.
U Srbiji, zemlji pokornih, u kojoj vlada zlo, sve je danas moguće.
U ime porodica žrtava,
Žanka Stojanović,
učiteljica u penziji
Komentari (3)
ostavi komentar26.01.
2015.
Реци праву ситину, немате се цега стидети...мајко
Уз сво постовање, али да човек не поверује. Па шта још треба да се деси па да ми дођемо к себи. Па забога, да сам на Вашем месту, ја бих се макар мало постидео, макар због свог детета које сте , на жалост изгубили, као и многе српске мајке. Па слободно реците ко Вам је убио сина, и с којим правом, и у име којих циљева. Није могуће да не знате ко је бацао бомбе по нашој земљи Србији, ко је уништавао све што је могао, децу убијао. Реците, драга учитељице, није ваљда да стварно незнате, и престаните да сваки пут кривите своју земљу и своје руководство, ма какво оно било. Једино ћу разумети, уколико Вам је тако лакше, али то је у најмању руку срамота. Коначно, саветујем Вам да затражите име пилота који испустио ту смртоносну бомбу и убио вам сина и његове колеге, па да нам свима саопштите име и затражите истоветну казтну за њега, то очекујем од Вас.
Odgovori24.01.
2015.
шта хоће ова жена
Шта хоће ова жена, кога брани. Зар и даље мора да се извињава онима који су јој убили дете. Зар је тако високо обештећење? Уз сво разумевање за њену бол...
Odgovori23.01.
2015.
Француски председник нијхе невин
Могу да разумем бол и тугу чланова породице али не прихватам, нити они имају право да аболирају НАТО убице и терористе који су бомбама убијали српско становништво, поред осталих и запослене у медијској кући РТС-а јер им се није свиђала његова "пропаганда" као што се ни убицама и терористима није свиђала "пропаганда" запослених у француској медијској кући.
OdgovoriИ за мене и за окружење с којим комуницирам, убиство запослених у РТС-у јесте истоветан злочин као и убиство запослених Париском медију.
Француска, њен педседнк тада, није невина у многобројним сукобима у свету, а ни данас, посебно није невина у бомбардовању српског становништва када је без одлуке УН или Савета безбедности, без одобрења свог парламента или владе послала своје војнике да убијају и уништавају српско становништво, имовину, мостове, фабрике, вртиће, болнице, амбасаде, возове на прузи, људе на мостовима,на вашерима, дете у купатилу ....