Naslovna  |  Desk  |  Polemika: Čomski, RTS i Šarli Ebdo (2015)  |  Noam Čomski: Svi smo mi…popunite sami
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Polemika: Čomski, RTS i Šarli Ebdo (2015)

20. 01. 2015.

Autor: Noam Čomski

Noam Čomski: Svi smo mi…popunite sami

Svet je bio užasnut ubilačkim napadom na francuske satirične novine Šarli Ebdo.

U Njujork Tajmsu, veteranski dopisnik iz Evrope Stiven Erlanger slikovito je opisao događanja odmah nakon napada, koji su mnogi nazvali francuskim 11. septembrom, kao “danom sirena, preletanja helikoptera, izbezumljenih novinskih izveštavanja; policijskih kordona i uznemirene svetine; dece evakuisane iz škole radi bezbednosti. Baš kao i prethodna dva dana, to je bio dan krvi i užasa u Parizu i okolini”.Ogromni protesti širom sveta praćeni su razmišljanjem o dubljim uzrocima ovog zverstva. “Mnogi u tome vide sukob civilizacija”, piše u jednom naslovu u NjujorkTajmsu.

Reakcije užasa i zgražanja nad ovim zločinom su opravdane, kao i traženje dubljih korena,samo ukoliko se čvrsto držimo određenih principa. Reagovanje treba da bude potpuno nezavisno od toga šta ljudi misle o ovom časopisu i njegovim publikacijama. Vatreno i sveprisutno skandiranje “Ja sam Šarli” i slično, ne bi trebalo da ukazuje na bilo kakvu vezu sa časopisom ili čak sugeriše na nju, barem u kontekstu odbrane slobode govora. U stvari, ono treba da podržava odbranu prava na slobodno izražavanje, bez obzira na sadržaj, pa čak iako se smatra da su ti sadržaji puni mržnje i izopačeni.

Skandiranje treba,takođe, da izražava osudu nasilja i terora. Predsednik izraelske Laburističke stranke Isak Hercog sasvim je u pravu kada kaže: “Terorizam je terorizam i ne može se drugačije tumačiti”. Isto tako je u pravu kada kaže da “svi narodi koji teže miru i slobodi (suočavaju se sa) velikim izazovima” koji dolazi od ubilačkog terorizma – da ostavimo po strani njegovo očekivano selektivno tumačenje ovog izazova.

Erlanger slikovito opisuje scenu užasa i navodi izjavu jednog preživelog novinara: “Sve se srušilo. Nije bilo izlaza. Dim je kuljao sa svih strana. Bilo je strašno. Ljudi su vrištali. Ceo prizor je ličio na noćnu moru”. Drugi preživeli novinar mu je ispričao “ da se čula strašna detonacija i sve se potpuno zamračilo”. Erlanger kaže da „se posvuda nalazilo razbijeno staklo, srušeni zidovi, savijene grede, spržena boja iosećala emotivnapustoš”. Javljeno je da je barem deset ljudi poginulo u eksploziji, a da se dvadeset vode kao nestali, “verovatno, zakopani ispod ruševina”.

Ali neumorni Dejvid Petersonnas podseća da ovi citati nisu preuzeti iz izveštaja u januaru 2015. Oni potiču iz Erlangerove  priče od 24. aprila 1999, kojaje objavljena tek na šestoj strani Njujork Tajmsa, ne dostigavšitako značaj napada naŠarliEbdo. Erlanger je izveštavao o NATO (znači američkom) “raketnom napadu na sedište državne televizije Srbije” koji je “izbacio radio televiziju Srbije iz etera”.

Za njega je dato zvanično opravdanje. “NATO i američki funkcioneri su pravdali napad kao pokušaj da se oslabi režim Predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića”, kaže Erlanger. Glasnogovornik Pentagona Kenet Bejkon je tokom sastanka sa novinarima u Vašingtonu rekao da je “srpska televizija deo Miloševićeve ubilačke mašinerije baš kao i vojska”, pa prema tome legitimna meta napada.

Jugoslovenska vlada je objavila da je “cela nacija je uz našeg Predsednika, Slobodana Miloševića”, Erlanger izveštava i dodaje da „nije jasno kako vlada raspolaže ovako preciznim podatkom”.

Takvi podrugljivi komentari su izostavljeniu člancima gde piše da Francuska oplakuje mrtve, a da svet je ogorčen ovakvim zločinom. Isto tako, ne trebaju nam ispitivanja dubljih uzroka, kao ni dubokoumnih pitanja o tome ko simbolizuje civilizaciju, a kovarvarstvo.

Međutim, onda se Isak Hercog vara kada kaže: “Terorizam je terorizam i ne može se drugačije tumačiti”, jer on se definitvno može drugačije tumačiti -  terorizam nije terorizam kada daleko bezobzirniji napad izvedu oni koji se smatraju Pravednicimana osnovu svoje sile. Slično tome, nema napada na slobodu govora ako Pravednici unište TV kanal koji podržava vladu kprotiv koje se oni bore..

Po istom principu, odmah shvatamo komentar advokata za građanska prava FlojdaEjbramsau Njujork Tajmsu, poznatog po odbrani slobode izražavanja, da je napad na ŠarliEbdo “najrazorniji napad na novinarstvo otkad pamtimo”. Potpuno je u pravu kad kaže “otkad pamtimo”, jer time pažljivo klasifikujenapade na novinarstvo i terorističke napade prema odgovarajućim kategorijama: njihovim, koji su grozni, i našim koji su moralni ilako mogu da se izbrišu iz pamćenja.

Možda treba se prisetimo da je ovo samo jedan od mnogih napada koje su Pravednici izveli na slobodu izražavanja. Pomenimo samo jedan primer, koji je lako izbrisan iz “pamćenja”,  a to je da je napad na Faludžu od strane američkih snaga u novembru 2004, što je jedan od najgorih zločina invazije na Irak, započet okupacijom Opšte bolnice u Faludži. Vojna okupacija bolnice je,sama po sebi, ozbiljan ratni zločin, i ne uzimajući u obzir to kako je izvedena, o ovoj akciji se neutralno izvestilo u naslovnoj priči u Njujork Tajmsu, uz fotografiju na kojoj je prikazan zločin. U članku piše da su “naoružanivojnici isteralipacijente i bolničko osoblje iz soba  i naredili im da sednu ili legnu na pod i da im je vojska vezala ruke iza leđa”. O zločinima je pisano veoma pohvalno i sa opravdanjem: “U ofanzivi je, takođe, zatvoren objekat kojeg oficiri nazivaju propagandnim oružjem boraca: Opšta bolnica u Faludži, i sledi izveštaj o civilnim žrtvama”.

Takvoj propagandnoj agenciji se očiglednone sme dozvoliti da bljuje svoje vulgarne bestidnosti.

Komentari (1)

ostavi komentar
čet

22.01.

2015.

anMilan [neregistrovani] u 11:40

sila bga ne moli ali je ni Bog ne voli

do kog besmisla se obesmišjaaju velike rječi i postaju floskule- ilustruje pisanje "prosvjćenih"ili SILEĐŽIJA kad se sami nađu u "podređenom" položaju

Odgovori

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi