Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Prepiska o ukidanju PDV-a na ćirilična izdanja (2015)

04. 07. 2015.

Autor: Svetislav Basara Izvor: Danas

Crno-beli svet

Panično „zalaganje“ za jednopismenost (ili bar povlašćenost ćirilice) nije nikakva plemenita želja za očuvanjem identiteta, nego jedva prikriveni poziv na totalitarizam

Ono što je za većinu populacije subota, to je za mene četvrtak, dan kada izlaze „Vreme” i „NIN”.

Kupim, dakle, rečene magazine, zasednem u kafanicu, pa se od ranog jutra odam čteniju, u slučaju „Vremena“ na latinici, u slučaju „NINa“ na ćirilici.

Shvatate li poentu?

Ako ne shvatate, obavezno pročitajte poveliki (i odlični) tekst Teofila Pančića posvećen prošlonedeljnoj latiničnoćiriličnoj polemici. Kaže, otprilike, Teofil da je stoprocentna ćiriličnost - taj vlažni san srpskih nacionalista - bila moguća i logična u vreme kada je Srbija bila uspavana balkanska kneževina na granici sa Ruritanijom.

Posle - kada se Srbija proširila i počela se sve čvršće povezivati sa Evropom - po sili stvari je došla u tešnji dodir sa latinicom. Ćirilica, međutim, bez obzira na to što su je Srbi počeli čitati i pisati, ni u jednom trenutku nije bila suštinski ugrožena, nikada joj nije pretilo izumiranje, čak ni u famozna liberalna, bajagi antisrpska, vremena.

Paradoksalno! Tad joj je, čini mi se, mnogo bolje išlo. Evo, recimo, ja sam latinicu u takozvanoj javnoj upotrebi u Srbiji prvi put video u svojoj osamnaestoj godini, hiljadu devetsto sedamdeset prve godine, ako se ne varam, kada je u Bajinoj Bašti otvoren INEX HOTEL DRINA. S tim što je samo INEX bio na latinici, dočim je HOTEL DRINA ostao ćiriličan.

Pročitajte vi pažljivo Teofilov tekst, a ja da pređem na stvar. Panično „zalaganje“ za jednopismenost (ili bar povlašćenost ćirilice) nije nikakva plemenita želja za očuvanjem identiteta, nego jedva prikriveni poziv na totalitarizam, na život u pojednostavljenom crnobelom svetu. Nevolja je što više nema ni crnobelih filmova, kamoli takvog sveta. Nikada ga nije ni bilo. Sve je u tom guravom svetu pomešano! Sve smuljano. Sve u prelivima i nijansama.

Nemoguće je, recimo - podržite me lingvisti u ovoj stvari - odrediti gde „s ove strane“ prestaje srpski, a gde „s one strane” završava bugarski, a počinje ruski. Sećate li se, đuturumi, one davne kolumne o indijskoj doktrini zvanoj ahamkara koja naučava da sva zla ovog sveta proističu iz koncepta „ja“ i koncepta „moje“. Koja pak - viđi vraga - svoje pogubno dejstvo najučinkovitije ostvaruju prikrivena iza ideologema „mi“ i „naše“.

Sad ću vam pokazati kako to funkcioniše u praksi. Namerno napisavši reč „učinkovito“ - i to na latinici - dao sam nekom ovdašnjem jezikočistuncu argument da me optuži za „kroatizaciju“ srpskog, ali ako ja na optužbu uzvratim NjEGOVIM argumentom - da hrvatski zapravo ne postoji, da je ukraden od „nas“, pa da sledstveno govorim i pišem maternjim, srpskim, ipak se neću oprati od optužbe za „kroatizaciju”. Tako je to. „Ja” ne vidi ništa drugo osim sebe, a zapravo ni ono ne postoji.

Basara & komentar

Kiki

Slažem se sa kolumnistom da nam se oteglo to nacionalno (pre)porađanje. Vreme je za carski rez. Cale Nije čudo što Kecmanović, za razliku od Basare, preferira „enter“. Pa, mlađi je. Enter mutno dunavo Pravilno kolumnista kaže, đavo ga je naterao da se bavi srpskom istorijom. Istorija je opšte uzevši đavolja rabota. Srpska isto, ništa osobito. Pokušaj da se opljačka Carigrad. Robovanje istom pod drugim imenom.

Oslobođenje od istog i izlazak iz velike istorije u beskonačnost auto i totalne destrukcije večite svakodnevice. Svetislav Janković Ovaj rat književnika, koji dirinče po novinama, za siću, ne prezajući da gaze i sopstvenu ličnost, daje pravu sliku društvene bede u koju srljamo u kontinuitetu više od dve decenije. Duboko sam ubeđen, da oni mogu pristojno, boemski, da žive od svojeg književnog piskaranja, da ovaj rat ne bi imao početak, a njihovo prijateljstvo ne bi imalo kraj!

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi