DNV-UNS
02. 12. 2022.
Između dva svetska rata u Vojvodini izlazilo 517 listova na jezicima nacionalnih manjina
Javnost nije dovoljno upoznata sa bogatom istorijom novinarstva i velikim imenima kojima možemo da se dičimo, rečeno je na tribini o istoriji novinarstva u Vojvodini između dva svetska rata, koju je juče u Novom Sadu organizovalo Udruženja novinara Srbije – Društvo novinara Vojvodine (UNS-DNV).
Iako su nakon Velikog rata primat preuzeli prestonički listovi Politika, Vreme, Pravda i u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici i drugim većim mestima, razvijala se dnevna štampa, formirala su se novinarska udruženja i nastali su prvi tabloidi koji su pisali o brojnim aferama iz tog vremena, rekao je profesor Barović.
,,Novinari su imali potrebu da se udružuju kako bi poboljšali svoj društveno-ekonomski položaj, pa je ugledni novinar, pesnik, društveni radnik i književni kritičar grkokatolički prota Jovan Hranilović kao novinar i urednik smatrao da je neophodno okupiti i ujediniti novosadske novinare oko ideje zajedničkog organizovanja, što je, pokazaće se, bio veoma težak i nezahvalan posao. Za potpredsednika sekcije imenovan je poznati i ugledni nemački novinar Vilhelm Erenval Dorotka urednik „Deutsches Volksblatt-a“, a za sekretara je izabran Kamenko Subotić urednik i novinar „Dunava“, dodao je prof. Barović.
U prvoj godini rada Novosadske sekcije propisane obaveze plaćala su 43 člana, a među njima je bilo samo 19 profesionalnih novinara koji su bili zaposleni u redakcijama. Prema Barovićevim rečima položaj novinara nije bio zavidan. Nisu imali socijalno i zdravstveno osiguranje, a plate su im bile male.
Zato je 24. februara 1922. godine organizovana novinarska humanitarna zabava u velikoj dvorani hotela „Sloboda“. Igran je balet, parketne igre, ugledni umetnici su pevali i recitovali, a zabava je ocenjena kao veoma uspešna.
On je dodao da u to vreme u štampi nije bilo političke korektnosti, u današnjem smislu te reči. Grube uvrede nisu bile retkost, ali i bitno je istaći da je Novosadska sekcija brinula o etičkim standardima, te je izdala saopštenje u kom se navodi da njen član ne može biti onaj novinar koji pominje i vređa nečiju porodicu ili lično vređa drugog novinara.
|
Profesor Bjelica u svojim istraživanjima štampu koristi kao istorijiski izvor i napominje da Novosađani imaju sreće što Matica srpska čuva sve pomenute primerke štampe.
,,Zenit novinarstva u Vojvodini bio je dvadesetih godina prošlog veka, iako je beogradska štampa bila konkurentnija posebno što nije više bilo granice sa Vojvodinom”, pojašnjava Bjelica. Interesantna je, sa današnje tačke gledišta, činjenica koju je on izneo, da su se listovi uglavnom izdržavali od pretplate. Bjelica je pomenuo i knjigu Dušana Popova ,,Srpska štampa u Vojvodini”, koja je obavezna literatura za istraživače novinarstva u međuratnom periodu.
Profesor Nemet predstavio je medije nacionalnih manjina u međuratnom periodu. On je napomenuo da je posebna determinanta bio rat, odnosno, novi društveni položaj i status Mađara posle 1918. godine.
,,Međuratni period je period velike svetske privredne krize. Oskudevalo se u mnogim stvarima. Nije bilo lako doći ni do papira za štampu, pa je i to bio jedan od razloga zbog kojeg su mnogi listovi postajali tabloidni, trudeći se da uz senzacionalističe naslove, održe tiraž”, rekao je Nemet i dodao da je svakako neverovatan podatak da je u to vreme izlazilo čak 517 listova na jezicima nacionalnih manjina, od toga čak 200 na mađarskom jeziku.
Poznati novosadski novinar Velislav Veca Spasić je pisao za veliki broj listova, a uređivao je i tabloid Savremeni Novi Sad koji je sadržao tekstove i ilustracije o skandalima poput vesti o tome gde se nalazi divlja nudistička plaža, senzacionalističkih članaka o kokainskim aferama i preljubničkim aferama istaknutih članova društva. Spasić je osnovao i prvu privatnu brzojavnu novinsku agenciju, ali je radio i za list „Nova pošta“ koji je izlazio za vreme mađarske okupacije, što ga je nakon rata koštalo života. |
Snimani su i filmski žurnali koji su bili slični današnjim dokumentarnim televizijskim prilozima. Proizveden je, u teškim uslovima, veliki broj takvih dokumentaraca, a posebno mesto u toj produkciji ima Ernest Bošnjak čiji rad bi, kako je rečeno, morao više da se istraži.
Radionica je sufinansirana od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Komentari (1)
ostavi komentar03.12.
2022.
Српска штампа у Новом Саду
Период у коме се објављивало 517 листова националних мањина био је у Краљевини Југославији. Колико је било листова у Социјалистичкој Југославији?
OdgovoriЗа Србе је много значајнији података да је у Новом Саду, под Аустро-Угарском влашћу, уочи Првог светског рата, било 3 (три) дневна листа: "Застава", "Браник" и "Српство". Каква је била ситуација после Првог светског рата?
Данас Срби у Новом Саду, немају свој етнички лист, јер "Дневник" се штампа на српском језику, који је званични језик у Србији. Треба навести и податак да је "Дневник", вероватно, добио назив, по "Србском Дневнику" Данила Медаковића који је излазио у овом граду од 1852 - 1864 године. Под називом "Српски дневник" излазио је и у Будимпешти 1888. и 1889. године, па и Њујорку, 1919. и 1825 - 1931. године, према подацима из Библиотеке Матице српске у Новом Саду.
И овде је српски предзнак "склоњен" и ми немамо ни један дневни лист у Војводини са српским предзнаком.
Како да протумачимо понашање власти у Аустро-Угаској, а како у Југославији и Републици Србији? Колики је број Срба у Новом Саду уочи Првог светског рата, а колики у Југославији и Републици Србији?
ДЕЈАН ТОМИЋ, члан УНС-а