Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Novinarsko ćoše
20. 09. 2010.
Medijska studija između jave i sna
Ministarstvu kulture Srbije nije prvi put da kroji zakonske i druge kape medijima i novinarima, a da pri tom o tome ništa ne pita same novinare, njihova udruženja i medije. Rečeno ministarstvo tako i povodom Medijske studije Srbije navodi da EU jeste finansirala izradu studije, ali da stavovi u njoj nisu i stavovi EU već "stavovi autorskog tima konsultanta".Sudeće po sadržaju studije, oni koji su je pisali ne poznaju ili ne žele da poznaju srpsku ekonomsku i političku stvarnost i realnost. Istovremeno, kroz samu studiju provlače neke standarde i vizije koje se teško mogu ostvariti i u ekonomski i politički mnogo jačim zemljama i u demokratski mnogo razvijenijim ambijentima.
Nema odgovora na pitanje kako stvoriti nezavisne regionalne TV servise zaštićene od uticaja politike i političara.Ako bi se oni finansirali iz lokalnih budžeta nametali bi im se nesumljivo lokalni politički tutori i lideri. Ako bi se pak finasirali kao deo RTS sistema i iz dela pretplate za nacinalni javni servis, teško da bi oni mogli opstajati kao nezavisni i bez uticaja centralne državne političke oligarhije koja će se nesumljivo na sve načine pokušavati da meša u kadrovsku i uređivačku politiku RTS. U Srbiji je i zbog ekonomije i demokratskih pelena još daleko vreme u kome bi političari, ekonomski moćnici i lobiji / da ne kažem tajkuni, ili najveći sponzori i markentiški korisnici/ mogli da naviknu da žive pod lupom ne samo TV već i svih drugih vrsta medija koji o njima, njihovom radu i učincima ne vide njih onako kako oni sebe vide ili sanjaju u ogledalu svog kupatila ili kabineta.
Na drugoj strani, privatizacija je bila pogubna za medije. Umesto da manje, regionalne i druge TV i radio stanice, nedeljnike ili retke dnevnike, kupuju krupniji i medijsom poslu vičniji mediji, kupovali su ih ljudi koji su samo želeli da u svojoj kolekciji imaju nešto tako, ili da dobiju njihove poslovne kvadrate koji su obično na dobrim lokacijama. Zato su gotovo kao po pravilu, svi privatizovani mediji propali, dok u onima koji još nekako traju i nekome služe, novinari trpe neviđene oblike mobinga, maltretiranja i ponižavanja od strane svojih gazda.A te iste i takve gazde, koje su obično u sprezi sa političarima lokalnog ili državnog kalibra, ne trpe novinare koji misle svojom glavom i žele da budu nezavisni. Jer kako bi se onda preko njih udvafrali političkoj eliti dok rade mnoge druge profitabilnije poslove i biznise. A kada počnu predizborne kampanje onda gazde opet od svojih mizerno plaćenih slugu traže da hvale onog ili kude i napadaju, kako gazda kaže, dodvoravaju se ovoj ili onoj strani ili stranci.
Kao novinar sa više od tri decenije profesionalnog staža, od toga petnaest godina i u ulozi dopisnika australijskog državnog SBS radija iz Srbije, prošle godine dobio sam otkaz kao tehnološki višak na mestu šefa dopisništva Glasa javnosti i Kurira samo zato što "nisam hteo da vezujem konja baš gde mi i kako mi gazda kaže". Ostali su mi dužni petnaestak plata i neplaćenih doprinosa za PIO za 8 godina.Sada se batrgam po sudovima pokušavajući da koliko toliko isteram pravdu i nadoknadim štetu. A morao sam, dok nisam popio otkaz, da pišem o raznim lopovima i lopovlucima, nepravdama prema radnicima i drugim stvarinma koje sam istovremeno trpeo od svog gazde.Izgubio sam neke honorarne poslove u lokalnim medijima jer mi je indirektno rečeno - "nama ne trebaju žestoki profesionalci već apsolutnici poslušnici "! Pa još ako se uz državnu stimulaciju preuzimaju sa evidencije Nacionalne službe zapošljavanja za sitne pare, utoliko bolje?!
Ali da se sa privatnog vratim na teren Medijske studije Srbije koju je pisao nepoznati konsultantski tim, baš kao i još uvek sveže izmene Zakona o javnom informisanju, samo zato što su neki mediji naljutili neke budžovane što ih kritikuju i više im kao nekada ne idu uz dlaku. A dok su išli, tolerisano im je sve, pa i način poslovanja zbog klojeg su, gvidi baš sada i posle niza godina, strpani u ćuzu?
Kao član Uprave UNS insistirao sam ovih dana da se u javnu raspravu o Medijskoj studiji Srbije, pored novinara " svih medija i boja" aktivno uključe i studenti žurnalistike širom Srbije jer njima pripada i najveći deo medijske budućnosti ove zemlje u kojoj će oni zarađivati svoj hleb, a koji Medijska studija pokušava da projektuje.Vremena za to je malo, ali nikada nije kasno, mada začuđuje što takva inicijativa ne dolazi upravo od studenata i profesora žurnalistike, a ne od nas koji smo se " već spuštali niz njihovo uže i umalo se uže ne pretrže "?!
Bojim se, kako stvari stoje, da se ova priča o Medijskoj studiji Srbije ne pretvori u "još jednu medijsku konfuziju Srbije "!!!...
Milorad Doderović
slobodni novinar
Niš
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.