Novinarsko ćoše
15. 04. 2013.
Ćutanjem se ne mogu izbrisati biografije
Način na koji su niški lokalni mediji, ali i dopisnici centralnih novinskih i elektronskih medija, krajem prošle sedmice prećutali smrt jedne od najpoznatijih niških novinarskih veteranki Gordane Pavlović Bure, u najmanju ruku je sraman. Izuzetak je gradski dnevni list „Narodne novine“.
Ostale medijske junoše, koje čini se da misle da su posisali sva profesionalna vesla u novinarstvu, ne prvi put ne beleže odlazak svojih starijih kolega koji su u istoriji niškog novinarstva ostavili mnogo dublji trag od njih, a uz koje su stasavali mnogi ugledni novinari i dopisnici iz ovog grada.
Gordana Pavlović Bura bila je višegodišnji urednik fabričkog lista MIN i lista metalurške asocijacije MAG i to su bila glasila sa tiražom i do dvadesetak hiljada primeraka.
Ali, njen trag u novinarstvu nikako se ne uklapa u onu priču o fabričkim glasilima kao biltenima koji slikaju fabrički i radnički život kako ga vide direktori. Ne, jer od Gordaninih komentara i priloga njenih saradnika koje je učila da pišu hrabro i ne šminkaju radnički i fabrički život, zazirali su i šefovi i direktori i centralni menadžment ovog niškog metaloprerađivačkog giganta, koji je svojevremeno imao preko 10 hiljada zaposlenih.
Ako bi se neko od rukovodilaca i usudio da makar i u najblažoj formi reaguje kod Gordane na neki tekst objavljen u listu MIN, još gore bi prošao već u narednom broju.
Ona je mogla da ode iz te fabričke redakcije u niški dnevni list ili među dopisnike beogradskih listova iz Niša, ali govorila je da joj je draže da u jednom fabričkom listu i ambijentu ratuje za objektivno i pošteno informisanje.
Zato su radnici i voleli te i takve „Gordanine novine“ i preko njih i rešavali i mnoge svoje muke i nevolje kada bi se suočavali sa nepravdama ili nadobudnim šefovima u svojim fabrikama.
List MIN su rado čitali i novinari dopisnici jer su iz njega uvek mogli da „prepišu“ zanimljivu temu i tekst. Zbog toga su Gordanu i „stigle“ i najviše novinarske nagrade Udruženja novinara Srbije i Saveza novinara Jugoslavije, a 1984. godine odlikovana je i Ordenom rada sa srebrnim vencem.
Gordanu je odlikovalo i izuzetno društveno angažovanje u kulturnom životu grada, a u okviru izdavačke delatnosti koju je bila razvila uz redakciju lista MIN uredila je i recenzirala četrdesetak knjiga.
Gordanino devojačko prezime je Pavlović, a ono Bura došlo je od supruga Mirka, inženjera i višegodišnjeg rukovodioca u Mašinskoj industriji.
Međutim, mnogi su mislili da je to drugo prezime Bura, zapravo Gordanin nadimak, jer je njen novinarski i privatni temperament bio buran. Skupljala je niške novinare u svojoj redakciji, družila se sa njima u boemskim sedeljkama po gradu, umela da pohvali, ali i pokudi pojedine tekstove svojih kolega, ali je bila „drugarčina za desetku“ i osoba neviđene energije.
Lično sam od Gordane imao šta da čujem i naučim u vreme kada sam tek počinjao svoju novinarsku karijeru.
Umela je da kritikuje, ali i da ohrabri, da nam ukaže na pravu temu i problem o kojem treba pisati, i govorila kako političare treba stalno podsećati da sa razlogom treba da se plaše od novinara.
Smrt Gordane Pavlović Bure nije nikako smela biti registrovana samo čituljom u gradskom dnevnom listu.
Njena smrt zaslužila je i komemorativni skupove i u „ostatku“ Mašinske industrije (MIN), ali i u organizaciji Društva novinara Niša.
Ali, čini se da u rukovodstvu tog Društva sede neke novinarske junoše sa početka ovih redova, koje misle da novinarstvo počinje od njih. A nije baš tako!
Jer, mnogi od njih ne bi zaslužili da u redakciji Gordane Pavlović Bure kupuju burek.
Komentari (5)
ostavi komentar28.04.
2013.
Re:
Hvala Vam! Secanje odoleva vremenu...
Odgovori21.04.
2013.
Slava joj i hvala.
Saucesce porodici. Cast mi je sto sam je poznavao.
Odgovori16.04.
2013.
Nalicje
Bila je filosof medju novinarima - nimalo ne bi zamerila - ionako ne znaju sta cine...
Odgovori15.04.
2013.
Dirljivo
Tekst koji otvara mnoga pitanja. Gde smo bili a gde smo sada. Zašto je toliko potcenjena novinarska profesija? I sve to kao in memoriam ženi koju su svi zaboravili. Ne baš svi. Ne poštujemo sebe, ne poštuju nas ni drugi. Dirljivo i opominjuće.
Odgovori15.04.
2013.
Tako je majstore
Kolega, dobro si rekao- mnogi danas takvopkj novinrki ni burek ne bi mogli da kupuju. Ali šta ćrš, vremena su čudna pa i "ovinari". Umišljaju ovi dnašnji da su "veliki" novinari, ali daleko su oni on stvarnog novinarstva. Sem što skidaju sa interneta nisu otišli dalje. Štaje industrija, fabrička hala, rudarske jame i kopovi i da ne nabrajam više to je za njih samo san.
Odgovori