Novinarsko ćoše
24. 06. 2022.
Najstariji član UNS-a Vilko Bevc : U UNS-u smo se neprekidno trudili da doprinesemo boljim uslovima rada novinara
Novinar u penziji Vilko Bevc je više od pola veka u Udruženju novinara Srbije (UNS), a danas je i njegov najstariji član. Članstvo mu je, kaže za UNS, omogućilo da doprinese donošenju odluka za boljitak novinarske profesije i poboljšanje uslova rada u trenucima pre tehnološkog napretka, kada informacije nisu bile uvek na dohvat ruke.
Vilko Bevc je rođen 1924. godine u Fužinama u današnjoj Hrvatskoj. Svoj novinarski poziv je posvetio dokumentaristici, režirajući brojne nastavne i dokumentarne filmove kao što su „Borci za slobodu“, „Osnovni principi tehnike veranja po snegu“, „Vrhovni komandant na manevru“, „U zagrljaju podzemlja“, „Naš Tito“ i dr. Vilkov dugogodišnji rad u vojno-filmskom centru „Zastava film“ iznedrio je brojna dokumentarna ostvarenja, koja su gledaocima donela prikaz života Jugoslovenske Narodne Armije, kao i specifično portretisanje ličnosti poput Josipa Broza Tita.
U razgovoru za UNS Vilko Bevc govori o radu u „Zastava filmu“, načinu izrade dokumentarnih ostvarenja, Josipu Brozu Titu i članstvu u UNS-u.
UNS: Kako su izgledali Vaši počeci u „Zastava filmu“?
Vilko Bevc : Tada nije bilo ničega, gotovo da se nije znalo za film. Mnogo toga je bilo nepoznanica, ali smo marljivo radili. Za početak me vezuju nov način snimanja, nove kamere, nova oprema i novi objekti.
UNS: Koji dokumentarni film je bio najveći izazov kreirati?
Vilko Bevc : Najteže je bilo snimiti i pripremiti film o Titu. Bio je njegov rođendan i trebalo je pripremiti film koji će biti emitovan u trajanju od minimum sat vremena. Nije bilo lako obuhvatiti sve.
UNS: U filmu „Naš Tito“ ste, dakle, sjedinili njegov životni i revolucionarni put. S ove tačke gledišta, ko je za Vas bio Tito?
Vilko Bevc: Za mene je on bio sasvim običan i normalan čovek. Snimao sam često i njega i mesta u kojima je boravio i nikada nije bilo nikakvih problema. U filmu sam se osvrnuo na sve ono što smo znali do tada o njemu, i to od samih početaka.
UNS: Kako ste dolazili do dokumentarne građe i svih informacija o Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji?
Vilko Bevc : Nije bilo lako. Za sve te podatke trebalo je raditi, proučiti materijale, saznati sve što je moguće Armiji. Podatke smo prikupljali preko prijatelja, poznanika, raznih udruženja. Svuda gde je moglo, mi smo tražili načina. Tek kad bi se došlo do toga, moglo se krenuti sa suštinskim radom.
Međutim, nekada se dešavalo i da informacije potpuno slučajno dođu do nas, recimo da neko iznenada dođe i ispriča nam svoju priču.
UNS: Nekada je postojao i žurnal o vojno-filmskom centru „Zastava film“, koji se takođe sastojao iz dokumentarnih formi. Kako su u tom listu bile predstavljane teme?
Vilko Bevc: Armija je pisala za Žurnal. Oni su pravili veću analizu mišljenja i hronike o svakom našem proizvodu. Tu su oni pisali o našim filmovima.
UNS: U kojoj meri je bilo teško kreirati dokumentarne filmove onda kada su teme nametala teška vremena?
Vilko Bevc : Tu je proces dolaženja do podataka bio posebno težak. Morali ste da dolazite do prijatelja, poznanika i pretražujete štampu. Nije sve bilo na dohvat ruke kao sada. Ipak, straha nije bilo.
UNS: Šta Vam je donelo 58 godina članstva u UNS-u?
Bevc Vilko: Dugo smo sarađivali sa UNS-om i to je bila lepa saradnja. Mi smo ljudima iz UNS-a često davali informacije, a oni su nas uvek lepo dočekivali i pažljivo i srdačno sa nama postupali. Često smo dolazili u UNS na sastanke, a često su se i sednice održavale. Pričali smo o poslu i zajedno smišljali kako da novinari dođu do boljih uslova rada. Zahvalan sam im na svemu, zaista.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.