Novinarsko ćoše
29. 04. 2011.
Marijana Milosavljević: Odgovor Vladimiru Popoviću, zvanom Beba
ODGOVOR VLADIMIRU POPOVIĆU, ZVANOM BEBA (“Nije se opametio”, NIN br.3143)
Poštovani uredniče,
Nadam se da ćete objaviti i moj odgovor na pismo u kom me Vladimir Popović pominje kao „kvazinovinara“ i pripadnika „legla“ koje se u NIN-u koristilo „klevetama i lažima“. Javljam se sa malim zakašnjenjem jer se nalazim u Sjedinjenim Američkim Državama, na obuci za borbu protiv korupcije i zaštitu „duvača u pištaljku“ , u okviru programa koji finansira Vlada SAD.
Iz Vašeg odgovora Popoviću saznala sam da ste njegovo pismo, puno uvreda i kleveta na moj, i račun nekolicine mojih bivših kolega iz NIN-a, objavili iako Vas zakon o informisanju na to nije obavezivao. Navodno, kako bi čitaocima dali „još jednu mogućnost da zaključe kakva je ličnost“ autor.
Znam da je NIN u poslednje dve godine izgubio dosta starih čitalaca, ali mi nije poznato da je stekao mnogo novih, tako da ne znam odakle Vam ideja da čitaoci NIN-a tobož ne znaju “kakva je ličnost“ Vladimir Popović zvani Beba.
NIN se, naime, u proleće 2003. prvi našao na udaru tadašnjeg šefa Biroa za komunikacije Vlade Srbije zbog teksta „Osveženi maratonac“ od 17.aprila 2003,.godine, u kom sam čitaoce podsetila na neke od intrigantnijih detalja iz njegove biografije, uključujući i okolnosti pod kojim je, uoči ubistva Zorana Đinđića, napustio funkciju šefa tog Biroa. Popović je, po osnovu Zakona o javnom informisanju, odmah tužio i mene i NIN, tvrdeći da je sve što sam napisala bilo laž.
Njegova je tužba na sudu odbačena, ali ne pre nego što je istinitost navoda iz mog teksta javno potvrdio tadašnji američki ambasador u Beogradu, Vilijem Montgomeri, koji se zbog Bebine tužbe odlučio na krajnje neuobičajen postupak. Došao je u redakciju NIN-a i dao sledeću izjavu, koju smo odmah objavili i koju mislim da vredi u potpunosti citirati:
“Kada su počeli napadi na B92 i Verana Matića, mi smo to posmatrali sa interesovanjem i zabrinutošću. U jednom trenutku, nakon što je počela serija napada u listu “Publika” i na Televiziji Pink, u Beogradu su se pojavili posteri sa likom Verana Matića na kojim je pisalo nešto u smislu “Traži se”. S obzirom na posledice koje je to moglo imati po ličnu bezbednost Verana Matića, to me je zabrinulo dovoljno da prilikom prvog narednog susreta pitam premijera Đinđića šta zna o svemu tome.
Premijer Đinđić mi je bez ikakvog oklevanja rekao da Vladimir Beba Popović stoji iza tih napada. Ja sam se prilično iznenadio i rekao sam: Možete li mi reći nešto više? On mi je objasnio da je Beba Popović neprekidno zvao Željka Mitrovića i zahtevao nove i nove napade na Verana Matića i na B92, i da je sve to činio potpuno bez znanja premijera. Đinđić mi je objasnio da je lično razgovarao o tome sa Željkom Mitrovićem i da mu je Željko potvrdio da su pozivi dolazili od Bebe i da je Mitrović pretpostavljao da premijer zna za te pozive. Đinđić je rekao Mitroviću da on ništa o tome nije znao, i da sa tim napadima treba prestati. Premijer je rekao da je Beba Popović otišao, da ne obavlja više svoj posao. Nije rekao da je podneo ostavku, vech samo da više nije na poslu”.
Čitaocima NIN-a sve je ovo dobro poznato, ali je vredno podsećanja s obzirom na to Vladimir Popović očigledno računa sa činjenicom da nova uređivačka postava NIN-a, redakcije koja je posle privatizacije od strane Ringijera “očišćena” od dotadašnjeg glavnog urednika, najvećeg broja autora i dugogodišnje nezavisne uređivačke politike, o tome ništa ne zna ili neće smeti ništa da kaže. On bi da nastavi sa ljuštenjem redakcijske kore i da proširuje spiskove nepodobnih i na novu postavu.
U starom redakcijskom sastavu to mu nije pošlo za rukom. Nadam se da će ga “novi” NIN razočarati i da će umeti da zaštiti moje kolege koje je Vladimir Popović oklevetao u broju od 24.marta 2011.godine.
Marijana Milosavljević, bivša urednica NIN-a
NIN drastično skratio pismo
Vladimiru Popoviću, zvanom Beba
(„Nije se opametio“, NIN br. 3143)
NIN se u proleće 2003. godine prvi našao na udaru tadašnjeg šefa Biroa za komunikacije Vlade Srbije zbog teksta „Osveženi maratonac“ od 17. aprila 2003. godine, u kom sam čitaoce podsetila na neke od intrigantnijih detalja njegove biografije, uključujući i okolnosti pod kojim je, uoči ubistva Zorana Đinđića, napustio funkciju šefa tog biroa.
Popović je po osnovu Zakona o javnom informisanju, odmah tužio i mene i NIN, tvrdeći da je sve što sam napisala bilo laž.
Njegova je tužba na sudu odbačena, ali ne pre nego što je istinitost navoda iz mog teksta javno potvrdio tadašnji američki ambasador u Beogradu, Vilijem Montgomeri.
Marijana Milosavljević, bivša urednica NIN-a
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.