Naslovna  |  Beležnica  |  Novinarsko ćoše  |  Bankrot Kodaka
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Novinarsko ćoše

30. 01. 2012.

Bankrot Kodaka

Nakon brojnih pokušaja spasavanja, "Eastmen Kodak", preduzeće koje je nekada bilo simbol tehnološkog napretka objavilo je bankrot u decembru 2011. godine.

Razlog za bankrot ove 133 godine stare kompanije je to što nije uspela da se prilagodi digitalnom dobu iako je bila među prvima koji su na tržište izbacili digitalni foto-aparat.

Originalni Kodak iz 1888. godine izložen u Nacionalnom muzeju američke istorije u Vašingtonu
Poslednji pokušaji spasavanja Kodaka bili su prodaja paketa od 1.100 patenata, kao i zahtevi za odštetu protiv velikih konkurentskih kompanija. Tako je Kodak nedavno za samo nedelju dana podneo tužbe protiv firmi Apple, Samsung, HTC i Fuji zbog „krađe patenata“.

Tužno zvuči i podatak da je kompanija koja je `80ih godina prošlog veka zapošljavala čak 145.000 ljudi pod najpovoljnijim uslovima za rad, danas spala na 19.000 radnika čija je budućnost u ovom trenutku neizvesna zbog reorganizacije kompanije.

Foto-priču o kompaniji Kodak možete pogledati na sajtu Bi-Bi-Sija http://www.bbc.co.uk/news/in-pictures-16627900


Hronologija

Prvi foto-aparat koji se pojavio 1988. godine pod imenom marke Kodak, izmislio je Džordž Istmen (1854-1932).

Najbitnija inovacija Kodaka nije bila kamera sama po sebi već potpuno novi fotografski sistem koji se pojavio na tržištu. Nakon što se film "ispuca", odnese se u fotografsku radnju gde se razvija i štampa, a negativi i set grafika potom se vraćaju vlasniku, zajedno sa donesenim filmom.

Kodak je 1897. godine predstavio džepni fotoaparat na sklapanje koji će kasnije postati najpopularnija rolfilm kamera. Između 1914. i 1934. je proizvedeno više od 300.000 primeraka "No 3A Autographics".

Džordž Istmen je 1900. godine fotografiju učinio dostupnu masama tako što je Kodakov najprodavaniji model "Brownie" izbacio na tržište kao jeftinu kameru po ceni od $1.
       
Originalni "Brownie"                            Kodak Brauni redizajniran za Olimpijske igre 2012.
Kodakovi fotoaparati su godinama bili sinonim za kvalitet. Prve fotografije Meseca napravljene su upravo Kodakovim fotoaparatom, a amaterski fotograf Virdžinija Šo (Virginia Schau), osvojila je Pulicerovu nagradu 1954. godine za fotografiju koristeći Kodak "Brauni".

Fotografija Virdžinije Šo kojom je osvojila Pulicerovu nagradu
Posle Drugog svetskog rata najpoznatiji proizvodi Kodaka su bili dijafilmovi pod nazivom „Ektahrom“ kao i čuveni filmovi od 35 milimetara u kasetama – „Kodakolor“.

Kodakov inženjer Stiven Sason je 1975. godine konstruisao prvi digitalni fotoaparat nakon što je 10 meseci radio na tehnološkim inovacijama u istraživačkoj laboratoriji

Svoju pionirsku ulogu na polju digitalne fotografije Kodak je dokazao 1992. godine predstavljanjem foto-CD-a i specijalnog foto-diska.

Međutim, uprkos tome što je jedan od originalnih pronalazača digitalne fotografije, 133-godišnja firma se borila da održi korak sa konkurencijom koja se brže prilagodila digitalnoj eri.

Proizvodnja filmova za foto-aparate je redukovana na minimum, a krajem 2005. Kodak je prestao da proizvodi crno-beli foto-papir. Analogni materijali više nisu bili interesantni, a digitalno tržište neumoljivo.

Danas budućnost Kodaka nije izvesna. Ostaje da se vidi da li će firma koja koja je od svog nastanka bila sinonim za fotografiju uspeti da se izbori sa zahtevima modernog tržišta ili će postati tragičar novog doba kojeg je uništio sopstveni izum.

Olivera Stošić


Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi