Novinarske anegdote
28. 08. 2013.
Poslušnost pre talenta
Novinar, pesnik, pisac, putopisac, legendarni Čuburac Slobodan Marković, alias Libero Markoni (1928 - 1990.), je više od tri decenije pisao za “Borbu”, jer je, kako je govorio - “bio pelcovan virusom B”, ali se dosledno odupirao ponudama, pa i zahtevima rukovodstva lista da se prihvati uredničkog posla!
Odluku da ostane slobodni novinar doneo je još 1955. godine kad je čitavu stranicu u listu “Naš vesnik”, u kojem je tad radio, posvetio Milošu Crnjanskom, objavivši prilog o piscu, koji je tad bio u egzilu u Londonu, kao i njegovu pesmu “Stražilovo”.
Zbog toga je bio pozvan na odgovornost, optuživan je čak i za izdaju zbog prostora i tretmana koji je dao političkom emigrantu.
Nije pomagalo što je rigidne “partijce” i omladinske funkcionere tog vremena nastojao da ubedi u neprolaznu lepotu pesničke reči.
Ni da čuju!
Smenjen je pod pretnjom da nikad više neće raditi u novinarstvu.
Premda novinar s “pedigreom”, jer je njegov otac Dimitrije, pre Drugog svetskog rata, bio novinar “Pravde” i pisac prvog udžbenika o novinarstvu “Veština biti novinar”, objavljenog 1938. godine, Slobodan Marković se tad zakleo da nikad neće biti urednik, jer vlastima “nisu potrebni talentovani, nego poslušni!”
Na osnovu pogovora mr Ksenije Šukuljević Marković u knjizi “Zapiši to Libero”, objavljenoj u izdanju NIP “Borba” 1998. godine, sačinila V. A.
U rubrici Novinarske anegdote UNS objavljuje duhovite novinarske priče o kolegama, o javnim ličnostima, smešnim, inspirativnim, čudnim situacijama u kojima su se nalazili. Novinarske dosetke. Ispričajte nam priču o novinarima kojih više nema, a upamćeni su po pošalicama.
Podelite sa nama Vaše vickaste uspomene.
Novinarske anegdote uređuje koleginica Vesna Arsenić. Svoje anegdote, koje ćemo objavljivati sredom i petkom, možete slati na dragana.bjelica@uns.rs
Komentari (2)
ostavi komentar02.09.
2013.
Re:
Poštovani gospodine Aleksandre,
Odgovorihvala Vam na dopuni anegdote koju sam napisala na osnovu pogovora mr Ksenije Šukuljević Marković objavljenom u knjizi "Zapiši to Libero", a napisanom, kako je navedeno, u Beogradu, 9. februara 1998. godine.
U tom tekstu doslovno piše: "Stvarajući u "Borbi" kao novinardo kraja svog novinarskog veka, nije nikada zauzimao položaj urednika....Ne bi se moglo reći da mu nisu predlagali urednička mesta, naročito u doba njegove pune slave sedamdesetih godina, pa i kasnije, ali on to nikako nije prihvatao. Ostao je dosledan svojoj odluci da ostane (slobodan) novinar, odluci iz 1955. godine".
Po mojem mišljenju, gospodja Šukuljević Marković je naglašavajući reč "slobodan" poigrala s imenom svog supruga, kao što je in činio nadevši sebi ime Libero, i istakla njegovu, u priličnoj meri, nezavisnu poziciju reportera i pisca u dnevnoj novini, jer, kao što svi znamo ovaj znameniti pesnik, reporter, ilustrator nije bio "vezan" za redakcijski sto. Pretpostavljam da je reč o tome, a ne o činjenici da je Slobodan Marković imao radnu knjižicu u "Borbi".
Ukoliko imate neku pričicu o njemu, ili nekom od kolega iz "Borbe" i drugih medija pozivam Vas da ih napišete za rubriku "Anegdote".
Srdačan pozdrav i hvala što čitate te male pričice
Vesna Arsenić
28.08.
2013.
Маркони је био запослен у државном предузећу
Слободан Марковић, Либеро Маркони, је велико име у српском новинарству, али и у књижевности. Његови преводи (препеви) руских песника су величанствени. Остао је у сећању као човек који се дружио са људима, али и чашицом. Трагично је завршио, павши низа степенице, како су јавили медији.
OdgovoriУ овој занимљивој анегдоти у недоумицу доводи теза да је Либеро Марковић био слободан новинар, да је одбијао уредничке и сличне послове. Колико се саћамо, а није давно било, Либеро је до смрти био запослен у НИГРО "Борба", као новинар у "црвеној" "Борби", органу ССРН Југославије. То не умањује књижевну и новинарску величину Слободана Марковића, али непрецизности типа "био је слободан новинар" могу да створе утисак да је Маркони био незапослен у државном предузећу, попут, на пример, недавно преминулог Јаше Гробарова...