Novinarske anegdote
02. 03. 2012.
Piši - briši!
Da je svaki početak težak i pun gorčine uverio se i legendardni Tanjugov novinar i višedecenijski šef dopisništva za Vojvodinu Jovan - Vava Vavić, koji je važio za jednog od najvećih profesionalaca i najproduktivnijeg u Agenciji, u kojoj je više od četiri decenije bio "budno oko i uho ove ravnice i života u njoj".
U novinarstvo u kojem je proveo čitav radni vek i dočekao penziju, je ušao tako da je, posle samo mesec dana rada, pokušao da pobegne!
U Tanjug je primljen 1948. godine na probni rad, a jedan od prvih zadataka koji mu je urednik dao bio je da na nekom beogradskom gradilištu upozna Turčićev metod gradnje i da napiše izveštaj o tome.
Otišao je pun entuzijazma da obavi povereni mu zadatak, vratio se u redakciju i počeo da piše, što je trajalo toliko dugo da je urednik, mirne duše, mogao da iskoristi svoj godišnji odmor!
Tekst je, i pored tolikog truda, bio loš, pa se ponovo vratio na gradilište. Rezultat je ponovo bio isti - slab!
Obeshrabren i razočaran, ubeđen da nije predodređen za novinarstvo, rešio je da se mane "ćorava posla", spakovao kofer i uputio se na železničku stanicu da izvadi kartu do Stare Pazove u kojoj mu je živela majka.
Gurnuo je ruku u džep da izvadi novac za kartu i napipao kovertu s akontacijom plate, na koju je, onako ojađen, zaboravio.
Ponovo se vratio na gradilište da gnjavi ljude, koji su se sigurno u čudu pitali kakav je to novinar!?
Ovog puta odustao je od pisanja izveštaja i opredelio se za crticu o ljudima. Pisanje tog kratkog teksta je potrajalo celu noć: piši - briši, pa opet piši...
Ujutro je pozvan na sastanak Kolegijuma, na koji je došao umoran i uplašen, uveren da će mu saopštiti da je dobio "šut - kartu".
Ali, Kolegijum je ocenio da u nekoliko poslednjih meseci Tanjug nije emitovao bolji tekst!
Nedelju dana docnije urednik Velibor Popović je objašnjavao kako se može pisati kratko i zanimljivo, koristeći kao primer jedan Vavićev tekst.
Tako je dobitnik više novinarskih priznanja i nagrada kao i prvi laureat najvećeg društvenog priznanja u Pokrajini - Nagrade oslobođenja Vojvodine, uplovio u novinarske vode!
Na osnovu teksta "Novinar je slobodan onoliko koliko zna" autora Ljubisava Andrića, objavljenog u "Vjesniku" 1977. godine sačinila Vesna Arsenić
U rubrici Novinarske anegdote UNS objavljuje duhovite novinarske priče o kolegama, o javnim ličnostima, smešnim, inspirativnim, čudnim situacijama u kojima su se nalazili. Novinarske dosetke.
Ispričajte nam priču o novinarima kojih više nema, a upamćeni su po pošalicama.
Podelite sa nama Vaše vickaste uspomene.
Novinarske anegdote uređuje koleginica Vesna Arsenić.
Svoje anegdote, koje ćemo objavljivati ponedeljkom, sredom i petkom, možete slati na dragana.bjelica@uns.rs
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.