Knjige članova
12. 07. 2024.
Od „priča koje greju dušu“ do putovanja stazama koje su obeležile nečije detinjstvo
Novinarka i višegodišnja članica Udruženja novinara Srbije (UNS) Slobodanka Vučković objavila je knjigu „Proplanci duše moje“ u kojoj je u 25 priča prikazala ljude koji su se, kako je navela, prošetali stazama njenog života i na njima ispisali dragocene uspomene.
Da mladost i detinjstvo mogu da imaju sladak ukus i lila boju, a da je za sećanje na njih nekad dovoljna fotografija šarene suknje baka Lenke, Vučković je pokazala u ovim autobiografskim pričama.
Od dečjih ljubavi, preko zajedničkih proslavljanja praznika, do vožnji mopedom, Vučković je ispričala šta je doživela široka „lepeza“ likova u njenoj rodnoj Mačvi, ali i drugim mestima koje je posećivala.
Uranjajući u „proplanke Slobodankine duše“, čitaoci mogu imati osećaj da zaista poznaju Danku i njenu strinu Ninu uz koju je odrastala, deda Božu i baba Milevu, baba Lenku, koja je u njoj probudila ljubav za oslikavanje tkanine, Natašu, umetnicu sa Daunovim sindromom koja se bavi tekvondom, i mnoge druge.
Upoznajući čitaoce sa ličnostima i krajevima koji su obojili njeno detinjstvo, Slobodanka Vučković Davidović poručila je da se sećanjima zaista može putovati.
Svesna toga da su se stvari promenile, Vučković opisuje i kako sada izgledaju mesta o kojima je pisala. Tako knjigu započinje poglavljem u kome se pita ko je ukrao njen šor, u kome je „gorelo nebo od lila“, a u kojem sada tek poneka zasvetluca da „javi“ da je tu.
„Poodavno sam otišla iz šora mog detinjstva. Odveo me je život podaleko, a moj šor kao da se naljutio, kao da je i on negde odlutao, zagubio se, više ga i ne prepoznajem“, piše Vučković.
Ipak, vođena mišlju da je bogata osoba ona koja ima koga da se seća, Vučković čitaocima pruža sećanja vrednija od milion dolara.
Zato Zorica Simić, koja za Slobodanku kaže da je „Priznceza od Mačve“, ističe da ne zna da li je Mačvu neko više voleo, ali da zna da niko o njoj nije pisao na taj način – „pričama koje greju dušu“.
Inače, Slobodanka Davidović Vučković skoro ceo radni vek provela je u novinarstvu - od saradnika do uredniika časopisa „Tehnogas“.
Osim ove, Vučković je objavila i knjige „Priče svilom protkane“, „Staze i bogaze“ i knjigu pesama „Jezero na dlanu“, a njene priče našle su se i u mnogim poznatim književnim časopisima.
Na književnom konkursu Zavičajno zvono profesora Vučkovića, Centra za kulturu „Vojislav Ilić Mlađi“ Žabari za priče i pesme o zavičaju, priča „Morava i dalje teče“ odabrana je 2023. godine za jednu od 10 najboljih. Na ovom konkursu se u 2024. godini među najboljima našla i njena priča „Ko je ukrao moj šor“.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.