Вести
01. 11. 2015.
На РТС нема забрањених људи
„Наравно да на РТС нема забрањених људи“, рекао је за Истиномер главни и одговорни уредник информативног програма Радио-телевизије Србије Ненад Љ. Стефановић.
На констатацију да се опозициони политичари жале да су им месецима затворена врата телевизије у Таковској 10, а да истраживања показују да премијер Александар Вучић и владајућа коалиција доминирају најгледанијом информативном емисијом — Дневником 2, Стефановић објашњава да појединих аналитичара и политичара нема зато што не желе да гостују. Како је рекао, или не желе да гостују у емисији са гостом који им не одговара, или им не одговара тема, водитељ и слично. Стефановић такође додаје да потенцијални гости кад одбију да дођу онда јавно објаве да су забрањени.
„Кад вас одбију, сутрадан видите на твитеру ‘Ја сам забрањен на РТС’, а није хтео да дође“, каже први човек информативног програма јавног сервиса.
У јавном простору се, с времена на време, појаве појединци који указују да су персона нон грата у програму јавног сервиса.
Изазов са овом врстом изјава је што је не можете доказати, осим ако се заиста не обелодани нека “црна листа” гостију на РТС.
Други начин је да се јавност позива на елементарну логику који је интерес представника критичке јавности или опозиционог политичара да не говори у најгледанијим емисијама јавног сервиса, ма ко био други учесник или водитељ у емисији.
“И тако појави се вест, из неименованих извора блиских Варуфакису, да га занима сарадња с нашим покретом. Доспесмо и до РТС-а на коме нисам био од оставке до данас”, написао је Саша Радуловић, лидер покрета “Доста је било” у ауторском тексту за Данас (13. септембар 2015. године).
И главни и одговорни уредник недељника Време Драгољуб Жарковић указао је на модалитете политичког притиска на јавном сервису које гледаоци не виде.
“На РТС постоји списак људи који не могу да се појаве никако. Сви који воде РТС — ја сам им био уредник. Они се не усуђују да ме позову јер ћу да лупим нешто. Њихови политичари (из структура власти) пре емисије добијају списак ко ће да учествује у емисији, и ови кажу нећу са овим, нећу са оним, па вас после зове продуцент и извињава се”, рекао је Драгољуб Жарковић (Трибина “Времена”, 20. септембар 2015. године).
Истиномер је недавно писао о некритичкој заступљености владајуће коалиције и премијера Србије у информативном програму РТС чиме се доводи у питање законска обавеза јавног сервиса да поштује политички плуралитет у свом програму.
Истиномер се у поменутом тексту позива на резултате истраживања „Јавни сервиси (ни)су у служби грађана” из јула 2015. године чији је аутор Дубравка Валић Недељковић, шефица катедре за новинарство на Филозофском факултету у Новом Саду.
Ауторка анализе наводи да премијер Александар Вучић и владајућа Српска напредна странка заузимају две трећине Дневника 2 РТС-а, што је пет пута више него када је дошла на власт 2012.
Премијер Вучић је и по броју минута најзаступљенији појединац.
Истиче се и да се улога медија сузила на преношење вести о раду Владе Србије, од којих су већина протоколарне вести.
То је једно од ретких новијих истраживања овог типа, али се односи искључиво на анализу централне информативне емисије – Дневника 2.
Узрок слабе понуде мониторинга програма РТС је, како су нам рекли истраживачи, не претерано велико интересовање донатора за ову врсту анализе, која је иначе јако скупа.
„Не желим да полемишем са истраживањима, али информативни програм је више од Дневника“, рекао је Ненад Љ. Стефановић на јавној расправи о програмском садржају јавног медијског сервиса РТС одржаној 22. октобра, додајући да на РТС има осам сати информативног програма, а ускоро ће бити и десет.
Он за Истиномер наводи да истраживања имају мали узорак због чега се често дешава да поједине интересне групе тврде да у дневнику нису довољно заступљене жене или поједине мањине.
На питање да ли истраживачки центар РТС може да пружи меродавнију анализу свог програма ако већ није задовољан анализама невладиног сектора или релевантних институција за анализу медијског садржаја, Стефановић није могао да потврди да ли је таквих истраживања било.
„Немојмо да потцењујемо гледаоце. Људи имају избор, ако мисле да ми лажемо, имају друге телевизије. Ја никад не стављам знак једнакости измедју гледаности и квалитета“, наводи главни и одговорни уредник РТС.
На питање Истиномера да ли га је премијер питао за простор који му је омогућен у информативном програму РТС-а, Стефановић је одговорио:
„Ја са Вучићем не разговарам о томе“.
Осим што су челници јавног сервиса на јавној расправи коментарисали примедбе јавности које доводе у питање да ли РТС испуњава јавни интерес у свом програму, менаџмент је инсистирао и на притужбама на стално репризирање програма.
Генерални директор РТС Драган Бујошевић је, међутим, изнео податак да у програму јавног сервиса РТС, који почиње од шест ујутру и траје до поноћи, има три сата репризног и 15 сати новог програма.
Сасвим је нормална ствар да се серије репризирају, а већина људи уредно гледа репризе, казао је Бујошевић.
Како је рекао, летос је РТС репризирао „Село гори, а баба се чешља“ и притом успео да „потуче“ у гледаности чак четири турске серије.
„РТС има мање реприза од Би-Би-Сија“, истакао је Бујошевић додајући да најскупљи кабловски канали „врте“ један филм 50 пута годишње.
Он је најавио да ће РТС направити још 20 сати новог домаћег програма, а толико, како је оценио, нису направиле све остале телевизије заједно.
Према подацима РТС, у првих девет месеци 2015, Први програм РТС-а је 218 дана био најгледанији ТВ програм у Србији, ТВ Пинк 51, а ТВ Хепи четири дана.
У септембру је Први програм РТС-а био најгледанији 21 дан, а ТВ Пинк 9 дана.
Кад је реч о рејтингу, први програм РТС-а је и у септембру 2015 најгледанији ТВ програм са оствареним рејтингом од 3,6 одсто.
На другој позицији је ТВ Пинк (3,2%), а на трећој ТВ Хепи (2,4%).
Следе ТВ Прва (1,6%), ТВ Б92 (1,0%) и Други програм РТС-а (0,5%).
На ранг листи 50 најгледанијих емисија у септембру више од половине (32) су емисије Првог програма РТС-а, 14 ТВ Пинка, три ТВ Хепија и једна емисија ТВ Прве.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.