Вести
20. 11. 2013.
Министарство правде и суд против помиловања Радета Марковића
Министарство правде дало је негативно мишљење о предлогу за помиловање Радомира Марковића, бившег начелника РДБ, сазнаје „Политика”.
„Он је тражио да му казна од 40 година затвора буде смањена. Марковић није тражио статус сведока сарадника, нити заштићеног сведока. У молби се позивао на своју каријеру, биографију, као и на високи чин који има у полицији. Министар правде још летос је доставио негативно мишљење председнику Србије о Марковићевој молби”, наведено је за наш лист у незваничним изворима Министарства правде и државне управе.
Према Закону о помиловању, Марковић има право да тражи умањење казне од председника Републике, пошто му је изречена правноснажна казна. Негативно о његовој молби, поред Министарства правде, изјаснили су се надлежни суд, као и установа у којој издржава затворску казну од 40 година. Коначну одлуку о помиловању доноси председник Републике. Уколико одлука буде негативна, Марковић после годину дана може да поднесе нову молбу за помиловање.
Молбу према закону могу поднети и законски заступник осуђене особе, брачни друг, брат или сестра. Она се подноси суду који је изрекао пресуду у првом степену. Закон налаже да особа која се налази на издржавању казне упућује молбу за помиловање суду преко управе установе у којој издржава казну. Та установа приликом достављања молбе суду прилаже извештај о понашању осуђене особе и другим подацима који су битни за решавање молбе.
Марковић је осуђен правноснажно на 40 година затвора због убиства четворице чланова СПО на Ибарској магистрали приликом покушаја атентата на Вука Драшковића, председника странке. Осуђен је и на 15 година затвора због помагања у убиству Ивана Стамболића и у покушају ликвидације Драшковића у Будви. Суд га је ослободио оптужби за одавање државне тајне. Према Законику о кривичном поступку, Марковић не може да постане такозвани окривљени сарадник, с обзиром на то да му је изречена правноснажна казна од 40 година затвора.
„Особа која је организовала криминалну групу или која је осуђена на 40 година затвора не може да добије својство сведока сарадника, односно по новом закону, осуђеног или окривљеног сарадника. Према новом закону, осуђене особе могу добити статус осуђеног сарадника, али не у случају какав је Марковићев”, објашњава за „Политику” Милан Шкулић, професор кривичног процесног права.
Другим речима, чак и ако би Марковић „проговорио” и сведочио против починилаца убиства Славка Ћурувије, власника „Дневног телеграфа” или о било којем другом злочину, тиме не би могао да „купи” слободу, нити би казна од 40 година затвора могла да му буде умањена. То, наравно, не значи да га закон спречава да, уколико то буде желео, сам проговори о тајнама које зна и евентуално буде сведок у неком будућем кривичном поступку.
Марковић је, према судским записницима, још током акције „Сабља”, после убиства премијера Зорана Ђинђића, пристао да буде сведок сарадник за убиство Ивана Стамболића као и за атентат на Драшковића у Будви. Тада је и дао исказ о та два злочина, у којима је као наручиоца означио Слободана Милошевића. Од признања је одустао на суђењу, рекавши да је био приморан на такав исказ.
Разлог да одустане од оваквог сведочења био је страх за породицу. Марковић се сматра „кључем који отвара и решава све тајне и злочине” некадашње Државне безбедности и криминалаца који су за ту службу радили.
Верује се да би он својим сведочењем могао да помогне у расветљавању убистава Павла Булатовића, Радована Стојичића Баџе, Жике Петровића, Зорана Тодоровића Кундака и других људи убијених под нерасветљеним околностима крајем деведесетих.
Радомир Марковић је у притвору од почетка 2001. године.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.