Вести
12. 11. 2024.
Да ли ће избором новог Савета РЕМ-а Србија најзад добити независно тело за електронске медије?
Будући да је мандат члановима Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) истекао 4. новембра, те да предстоји избор новог, остаје нада да ће се ствари померити са мртве тачке, оцењују саговорници нашег портала. Подсетимо, стручњаци за медије дуго су упозоравали да РЕМ да не испуњава законом прописане обавезе, укључујући оне које се односе на регулисање изборне комуникације у електронским медијима током изборних кампања.
Такође, Европска комисија је у недавно објављеном Извештају о Србији истакла је да наша држава није остварила никакав напредак у слободу изражавања у односу на претходну годину, те да је, између осталог неопходно успоставити независност РЕМ-а, укључујући избор нових чланова његовог Савета.
С друге стране, због кашњења у процедури нови Савет РЕМ-а још није изабран, па је на снази својеврстан “интеррегнум”. Према новом Закону о електронским медијима, усвојеном у октобру 2023. године, Одбор за културу и информисање Народне скупштине имао је рок за покретање процедуре избора новог Савета РЕМ-а до 4. августа ове године, али то није учињено.
Иначе, медијски закони измењени су у октобру прошле године у склопу примене Медијске стратегије, коју је Србија усвојила у оквиру европских интеграција. Међутим, годишњи извештај Европске комисије о Србији који је објављен само неколико недеља касније оценио је да, и поред одређених побољшања, овај процес није у потпуности ускладио законодавство Србије са европским стандардима.
Занимљиво је, такође, да су сада већ бивши чланови Савета РЕМ-а 4. јуна затражили оцену уставности одредбе Закона којом им мандат престаје 4. новембра. Уставни суд до данас није донео никакву одлуку, али се бивши Савет РЕМ-а, предвођен председницом Оливером Зекић, огласио саопштењем 5. новембра, у којем је наведено да су чланови Савета у последњих готово десет година радили “под константним притиском оних који су сматрали да треба да буде политички арбитар, да одлучи ко ће да победи на изборима и да укине све који не одговарају стандардима и потребама одређених политичких опција”.
Савет РЕМ-а сматра да одговорност за овај интеррегнум, у којем се нашао читав корпус организација, закона и правила који регулишу рад електронских медија, лежи на онима који су инсистирали да Регулаторно тело постане предмет политичке трговине, на онима који су на ту трговину пристали, као и на онима од којих је тражено да се изјасне о уставности члана закона којим је ванредно, без основа, скраћен мандат чланова Савета”, истакнуто је у саопштењу.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је прошле седмице да се “ускоро улази у процес избора нових чланова РЕМ-а”.
Према Закону о електронским медијима, Савет РЕМ-а има девет чланова који се бирају “из реда угледних стручњака из области које су од значаја за обављање послова из надлежности Регулатора”. Чланове Савета бира Народна скупштина, на предлог овлашћених предлача – удружења новинара, издавача, организација за заштиту права различитих друштвених група и других. Раније су три од девет чланова РЕМ-а предлагали одбори републичког и покрајинског парламента, што је изменама закона укинуто. Мандат чланова Савета траје шест година и они не могу поново да буду изабрани на исту функцију.
Слободан Цвејић: Жалосна је чињеница је Савет РЕМ-а испоштовао законску обавезу тек након притиска ЕУ
Коментаришући актуелну ситуацију у вези са Регулаторним телом за електронске медије, Слободан Цвејић, професор на Филозофском факултету у Београду, народни посланик и потпредседник странке Србија центар, констатује за Еуропеан Wестерн Балканс да је “жалосна је чињеница да је Савет РЕМ-а испоштовао законску обавезу тек након директног притиска званичника Европске уније представљеног кроз Извештај о напретку Србије у придруживању ЕУ и медијске наступе министарке задужене за евроинтеграције и неких амбасадора западних држава”.
“Ово, међутим, није произвело директни трансфер на нови Савет. Проблем је у томе што председница Одбора за културу и информисање Народне скупштине Републике Србије, СНС-ова јуришница Невена Ђурић, није на време започела процедуру избора нових чланова Савета РЕМ-а, па је ово регулаторно тело запало у интеррегнум”, тврди Слободан Цвејић, који је крајем 2020. поднео оставку на место члана Савета РЕМ-а због, како је објаснио за Н1, начина на који је Оливера Зекић изабрана за председницу Савета РЕМ-а.
Слободан Цвејић напомиње да је још негде у јулу, “сасвим на време”, неко од посланика опозиције упутио питање Невени Ђурић: зашто још није и када ће бити покренута процедура избора нових чланова Савета РЕМ-а, “на шта је она одговорила да ће све бити обављено у законском року”.
“Ипак, до данас се овим поводом није десило ништа. Ради се, дакле, о свесном пренебрегавању законских обавеза. Али, да погледамо ствари са ведрије стране: ускоро ће коначно бити биран нови Савет. Ово је прилика да демократска јавност изврши притисак на овлашћене предлагаче да одаберу квалитетне особе на ову важну функцију. До сада то углавном није био случај. Бирани су подобни (медијским тајкунима и владајућем режиму), а не способни. Ово је један од испита политичке и историјске зрелости српског народа: да ли ћемо коначно успети да формирамо регулаторно тело које ће управљати елетронском медијском сценом у сврху напретка Србије и добробити грађана?”, закључује Цвејић.
Саша Мирковић: Надајмо се да ће се ствари коначно померити с мртве тачке
Говорећи на исту тему, Саша Мирковић, директор пројеката Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), каже за Еуропеан Wестерн Балканс, да од будућег састава Савета РЕМ-а зависи да ли ће то тело “наставити да ради утабаним стазама или ћемо у наредном годишњем извештају Европске комисије добити боље оцене из ове области”.
“Европска комисија је у годишњем извештају о Србији констатовала реално стање у медијској сфери које карактерише и непримењивање Закона о електронским медијима у домену избора нових чланова Савета РЕМ. Иницијатива Савета РЕМ упућена Уставном суду је додатно закомпликовала ситуацију, али законски није спречавала одбор Народне скупштине задужен за информисање, да од почетка маја до почетка августа распише позив за предлагање кандидата за чланове Савета. Из ове перспективе, то значи да је законски рок прекорачен још пре три месеца”, истиче Саша Мирковић.
Мирковић подсећа да према речима министарке за европске интеграције Тање Мишчевић, “испуњавање мера које би требало да покажу да Србија спроводи Реформску агенду, обухвата и избор Савета РЕМ до краја ове године”.
“То даје наду да ће се ствари коначно померити са мртве тачке и да ћемо у догледно време добити нови сазив Савета РЕМ”, напомиње Саша Мирковић.
Влада Србије усвојила је Реформску агенду почетком октобра ове године као предуслов за добијање средстава из Плана раста Европске уније за Западни Балкан. Међу мерема у реформској агенди које су предвиђене за испуњавање до краја 2024. године је и избор новог Савета РЕМ-а.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.