Вести
25. 10. 2024.
Тужба којом се тражи затвор за новинаре КРИК-а и забрана бављења новинарством преседан у Европи
У демократским земљама судије немају моћ да забране новинарима да се баве својим послом. Новинарство је слободна професија, није лиценцирана од стране државе, па тако држава нема моћ да ускрати некоме право да се њиме бави, каже за Цензоловку Оливер Моне-Кирле из Међународног института за штампу поводом тужбе суткиње Душанке Ђорђевић против КРИК-а којом се тражи затвор и забрана бављења новинарством
У Европи, осим у Србији у случају КРИК-а, није забележено да је тужилац истовремено судија по професији и да тражи затвор и забрану новинарима да се баве својим послом, као што је то у случају тужбе суткиње Апелационог суда Душанке Ђорђевић и њеног супруга Александра против овог истраживачког портала.
У државама чланицама Европске уније постоје тужбе за клевету, СЛАПП-ови и захтеви за уклањање садржаја.
Међу укупно забележна 52 кривична поступка против новинара и медија у државама чланицама Европске уније у последње четири године на мапи Европског центра за слободу штампе и медија (ММФ), захтеви да се забрани рад новинарима су веома ретки. Још ређе је да таква буде и судска одлука. Примера као у случају КРИК-а – нема.
Ни у неким од најдрастичнијих судских процеса против новинара у државама Европске уније није тражен затвор за новинаре.
Само у једном случају је покушано да се досуди забрана рада, али је та одлука промењена.
Ради се о награђиваној шпанској новинарки Ракел Рендон, којој је по приватној тужби, у првој инстанци досуђена забрана бављења новинарством током трајања казне. Након жалбе медијске куће за коју је радила, међутим, та одлука је преиначена током апелационог процеса.
Међународне новинарске организације које смо контактирали ништа слично нису нашле у другим судским процесима.
Када је у Румунији почетком 2023. бизнисмен тужио портал Тхе Рисе Пројецт тражећи између осталог да се избришу истраживачки текстови о њему, као и да се портал обавеже да неће више о њему писати, врло брзо је суд одбацио тужбу као неосновану.
Судови немају моћ да забране новинарима да се баве својим послом
У Финској, када је Окружни суд у Хелсинкију, почетком 2023, новинаре највећег дневног листа Хелсингин Саномат прогласио кривим за објављивање тајних војних података, аутор текста, познати новинар Туомо Пиетилаина кажњен је новчаном казном од око 4.200 евра. Коауторка, новинарка Лаура Халми, проглашена је кривом, али јој није досуђена казна.
Чак ни у том компликованом случају „одавања војних тајни” није тражен затвор за новинаре.
Председник Жупанијског суда у Осијеку, судија Звонко Врбан, власник титуле највећег правосудног насилника (буллy) у Европи, коју додељује угледно удружење невладиних организација – ЦАСЕ, ни у једној тужби због које је заслужио ово „признање” – није тражио затворске казне и одузимање права на бављење новинарством.
„Ситуација у Хрватској је таква да смо најгори од свих чланица ЕУ када су у питању СЛАПП тужбе. Најгори смо и по томе што су суци, суткиње чести тужитељи. Тужбе судија, суткиња против новинара и медија су класично застрашивање и покушај наметања цензуре”, каже за Цензоловку Хрвоје Зовко, председник Хрватског новинарског друштва (ХНД), и закључује:
„Случај против КРИК-а је класични СЛАПП. Посебно је важно имати на уму да судије, суткиње наступају с позиције моћи. То је недопустиво и изузетно опасно застрашивање. Практично је порука свима да знају што им се може догодити ако буду радили у јавном интересу и разоткривали моћнике, а то је управо оно што ради КРИК.”
|
Губитак на суду за локалне медије значи кључ у браву „Хрватска је две године заредом имала шампиона на европском нивоу који су освојили срамотну награду због тужби против новинара. Једне године то је био ХРТ, а друге моћни судац Звонко Врбан. У оваквим случајевима имамо огромне одштетне захтеве према новинарима и медијима, а пробајте замислити ситуацију када оваквим тужбама буде погођен један локални медиј. Губитак на суду значи кључ у браву”, каже Хрвоје Зовко. |
|
Представници међународних новинарских организација у разговору за Цензоловку сматрају да је суд требало да одбаци тужбу суткиње Душанке Ђорђевић и њеног супруга Александра Ђорђевића.
У демократским земљама судије немају моћ да забране новинарима да се баве новинарством, каже за Цензоловку Оливер Моне-Кирле из Међународног института за штампу (ИПИ):
„Тужиоци то могу да траже, али то не даје суду моћ да тако пресуди. Новинарство је слободна професија, није лиценцирана од стране државе, па тако држава нема моћ да ускрати некоме право да се бави новинарством.”
Једино у Турској је уобичајено да судови издају забране да се извештава о специфичним темама, људима и догађајима или да се издају наредбе о блокади одређених текстова или читавих вебсајтова.
У Турској је, као и у Белорусији, доста новинара у затвору, али чак ни у тим државама ником од наших саговорника није познато да је неки судија тражио затворску казну за новинаре.
Језива порука
Оливер Моне-Кирле оцењује да ће овај процес бити „тест стандарда правде у Србији и независности правосуђа”.
„Тужени су због наводне повреде заштите података након објављивања информација о имовини и каријери које су све јавно доступне. То је један од најмање 16 других процеса са којима је суочен КРИК и део је шире кампање да се ућутка због истраживачког новинарства. Судови би требало да одбаце ову очигледно неосновану и узнемирујућу тужбу”, каже за Цензоловку Оливер Моне-Кирле из ИПИ и подвлачи:
„Ово ће бити тест стандарда правде у Србији и независности правосуђа. Сама чињеница да суткиња и њен супруг покрећу овај случај, само по себи предвиђа потенцијално неправедно суђење, јер судије које одлучују могу бити под утицајем колега које су случај покренуле. Ако се случај против КРИК-а настави, имац́е страшан утицај на новинаре и потенцијално довести до краја истраживачког новинарства од јавног интереса у Србији.”
Укидање суштине новинарства
„Претња затвором за новинаре је озбиљна опасност за слободу медија”, истиче Маја Север, председница Европске федерације новинара (ЕФЈ) и Синдиката новинара Хрватске.
„Конструкција да ће новинари научити да не могу користити јавно доступне податке кад и како желе (како се чуло током суђења, прим. нов.) је изузетно застрашујућа и директно укида суштину новинарства. Недопустиво је да се новинари осуде на било који начин, јер би то отворило врата цензури и страху у раду новинара. Већ сада су последице за цели медијски сектор велике и опасне, без обзира како ће се процес завршити”, поручује Север у разговору за Цензоловку.
Подсећа да је о тужбама против КРИК-а разговарала у септембру, на састанку са Дејаном Ристићем, министром информисања и телекомуникација Србије.
„Љути ме када се сетим разговора са министром информисања Ристићем, који ме је уверавао да му је циљ да помогне смиривању напетости у медијском сектору. На том састанку споменула сам и тужбе против КРИК-а које су и тада биле актуалне. Никаквог одговора није било”, каже Маја Север.
Она оцењује да је овде реч о „системском злостављању и притисцима на КРИК, јер не пристају на притиске ни повлађивање политичким ауторитетима, истражују и објављују приче које очито владајући и они на позицијама моћи желе сакрити и ућуткати”.
„Судије би требало да осигурају да се правосудни системи не злоупотребљавају, а не да допуштају злонамерне СЛАПП тужбе. Позивамо Владу Србије да примени и спроведе инструменте против СЛАПП-а (у фебруару ЕУ је усвојила директиву против СЛАПП тужби – прим.нов.) да би заштитила чуваре јавног интереса од даљег застрашивања”, каже за Цензоловку Олена Черниавска из Европског центра за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ).
ЕЦПМФ је документовао тужбе против КРИК-а на платформи за мапирање медијских слобода и најављују да ће пажљиво пратити исход.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.