Вести
24. 10. 2024.
Он да шефује, она да пише: Какав је положај новинарки у друштву и у редакцијама?
У целом свету новинарке су много изложеније физичким и вербалним претњама, онлајн нападима, као и понижавању, узнемиравању и уцењивању у односу на мушкарце који се баве овом професијом.
Чак 42,7 одсто новинарки свакодневно се суочава са вербалним нападима у односу на 31 одсто новинара, а жене у новинарству су на много већем удару претњи, негативних кампања и дискредитације на професионалном и личном нивоу, и то нарочито када извештавају о озбиљним темама током изборних кампања, показују подаци Медиа Фреедом Рапид Респонсе, пише Време.
Разни облици узнемиравања, увреда, сексистичких коментара и отворених претњи по безбедност и живот, укључујући претње силовањем и убиством, у 60 одсто пријављених случајева дешавају се у онлајн сфери.
Забрињава и пораст физичких напада на новинарке током извештавања о протестима, као и физичке претње, повреде, хапшења, притвори, кривична гоњења, грађанске парнице, СЛАПП тужбе, тужбе за клевету и увреду које се воде против новинарки широм света…
Како наводи Време, у Кини је тренутно у затвору 19 новинарки. У Белорусији је затворено више жена него мушкараца који се баве новинарством, 17 од 32, а у Мјанмару новинарке у затвору доживљавају и тешке телесне повреде, због чега их много борави по затворским болницама.
„За Србију важе поражавајући подаци. Једна од три жене запослене у медијима у Србији доживела је сексуално напаствовање, а седам од десет било је дискриминисано или због година или због изгледа, један је од налаза истраживања “Жене у медијима” које је спровела Иницијатива за мирне промене. У истраживању које су Никола Јовић и Раде Ђурић спровели у оквиру пројекта Независног удружења новинара Србије “Оснажене новинарке = информисани грађани”, објављеном прошле године, анкета са новинаркама у Србији показала је да су чак три од четири новинарке, док су извештавале или радиле на одређеним темама, морале да размишљају о томе колико је, ако им текст буде објављен, угрожена њихова безбедност, као и безбедност њихове породице“, наводи се у тексту Времена.
Како се додаје, чак 44 одсто новинарки у Србији не осећа се слободно да ради свој посао на професионалан начин. Говор мржње је најчешћи облик напада са којим се суочавају у онлајн простору, поготово кад извештавају о криминалу и корупцији, навијачким групама, криминалним организацијама, али и о ратовима на просторима бивше Југославије, избеглицама, мигрантима и Цркви.
И поред тога, само 17 одсто њих пријављује такве нападе, а чак 70 одсто новинарки није задовољно како државни органи реагују на пријављене претње.
Новинарке у Србији сваког дана о себи слушају да су “глупе”, “незналице”, “гадне”, “курве” и да би требало да рађају уместо да мисле, да су “антисрпкиње”, “фашисткиње” и “плаћенице”, а највише се провлачи – “она је ружна”, “она је дебела”, “види како се обукла”, “није узела терапију”, “није попила лекић”, показује заједничко истраживање ФПН-а, БИРН-а и НУНС-а “Безбедност новинара у дигиталном окружењу”.
„Ипак, новинарство на београдском и другим универзитетима у Србији сваке године упише више студенткиња него студената. На Факултету политичких наука Београдског универзитета (БУ), као најстаријој високошколској установи на којој се образују будући новинари у Србији, у последњих неколико деценија однос уписаних жена и мушкараца прати општи државни тренд уписа на факултете и високе школе. Према подацима Завода за статистику, у школској 2023/24. години, на свим високошколским установама и на свим степенима студија на БУ уписано је 249.626 студената – од укупног броја уписаних, 40,9 одсто су мушкарци, а 59,1 одсто жене. Овај однос је још драстичнији кад је реч о дипломираним студентима. Завод за статистику показује да је само прошле године, ако се гледају све високошколске установе и сви нивои студија, дипломирало 38,9 одсто мушкараца и 61,1 одсто жена“, наводи се у тексту.
И поред тога, констатује Време, на руководећим позицијама у новинарству ни код нас ни у свету не доминирају жене.
У глобалном извештају о положају жена у медијским организацијама, које је укључило више од пет стотина медијских компанија у 60 држава, показује се да мушкарци доминирају на свим управљачким позицијама, али и на позицијама репортера и продуцената – само 36 одсто жена ради овај посао.
У Србији је још горе – иако више од 60 одсто запослених у домаћим медијима чине жене, само 18 одсто њих је на позицијама главне уреднице, и то најчешће у онлајн медијима, показују подаци Аутономног женског центра.
Цео текст доступан је на порталу Времена.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.