Вести
24. 10. 2024.
Дебата: Класични медији све мање утицајани, али професионални новинари незамењиви
На панелу невладине организације Црта "Глобални (дез)информациони пејзаж; да ли је добро информисани бирач митско биће?" речено је да медији у класичном смислу имају све мање утицаја на грађане, утицај друштвених мрежа је у порасту, али професионални новинари и даље имају незамењиву улогу.
Грађани су данас свакако више информисани него некада, али су изложенији дезинформацијама и често доносе емотивне одлуке, речено је на панелу.
Независна новинарка Жофија Фулоп која се у Мађарској бави фект-чекингом - провером информација, рекла је да је њена организације не претходним тамошњим изборима дошла до сазнања да је власт потрошила 2,5 милиона евра за рекламирање на Фејсбуку преко такозваних инфлуенсера.
Она је рекла да је мађарско друштво преплављено дезинформацијама, а да се пре неколико година велика група провладиних инфлуенсера груписала и веома активно шире лажне вести у прорежимским медијима.
"За шест месеци влада и ГОНГО ('владине невладине организације') потрошиле су 2,5 милиона евра на Фејсбуку за овакву врсту политичког оглашавања пре избора. Проверили смо седам или осам особа, проверили 500 огласа и у свакоме су биле лажне информације и тако смо видели да 500.000 евра потрошено само за дезинформације", рекла је Фулоп и додала да се након тог открића није ништа променило.
Редовни професор на Одсеку за комуникологију на Факултету друштвених наука Универзитета у Љубљани Марко Милосављевић рекао је да је тржиште Балкана и Југоисточне Европе мало и незанимљиво за друштвене мреже и да оне у том региону скоро да нису законски регулисане.
Иако би за њих закони такође требало да важе све се свело на саморегулацију, рекао је он. Теоретичарка медија и професорка Ана Мартиноли је истакла да за младу публику традициоални медији немају никакву тежину, да просечан гледалац на пример Си-Ен-Ена (ЦНН) има око 65 година, али да су телевизије и новине ипак они који отварају теме.
"У зависности од тога који медиј ти је доступан, ти ћеш имату различиту слику стварности. Они који имају различите оператере - живе у две различите Србије и ни једни, ни други за неке догађаје нису ни чули. Радио не постоји, од 1990-их кад је био важан антиратни покретач, сад је само музичка подлога, а ТВ и штампа и даље су на радару публике и политичара", рекла је Мартиноли.
Потпредседник Европске федерације новинара (ЕФЈ) Мустафа Кулели рекао је да људи доносе емотивне одлуке чак и о политици, и дао пример Шведске чији је бирач веома информисан, па опет може да гласа за ултрадесницу уколико осећа страх од миграната.
И он мисли да мисли да јујтубери, подкастери, тиктокери данас више утичу на бираче и да њима треба пружити подршку да се боље организују.
Додао је да у неким земљама попут Турске држава оснива агенцију и тако хиљаде људи шире дезинформације на друштвеним мрежама."Они желе да раде, а нама треба организација која пружа подршку свима који креирају дигиталне платформе, а и професионално удружење, да их охрабримо да се саморегулишу", рекао је он.
У закључку је модераторка трибине новинарка и председница Европске асоцијације новинара Маја Север рекла да за професионалне новинаре ипак има простора јер добри новинари праве добар садржај и новинари имају етички кодекс."Ако информисани бирачи нису митско биће, морамо јачати професионално новинарство.
Само сит новинар плаћених кредита и школе за децу може бити слободан, а затим треба да буде и писмен и образован", рекла је Маја Север.Ова трибина је била део међународне конференција "Имамо ли избора" у организацји Црте.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.