Вести
25. 07. 2024.
Европска комисија забринута за безбедност новинара у Србији и због све већег броја злонамерних тужби
РЕМ обновио националне дозволе телевизијама које крше закон, убиство Славка Ћурувије после 25 година остало некажњено, бележи се раст напада на новинаре и злонамерних тужби од стране функционера, наводи се у Извештају Европске комисије о владавини права, у коме се изражава забринутост за медијске слободе и безбедност новинара у Србији.
Медијско законодавство измењено је 2023. године како би било усклађено са правним тековинама Европске уније и европским стандардима. Међутим, потребне су додатне измене за потпуно усклађивање, каже се у данас објављеном Извештају Европске комисије за 2024. годину, у делу под насловом „Медијски плурализам и медијске слободе”.
РЕМ
„Регулаторно тело за електронске медије не користи у потпуности свој мандат да заштити медијски плурализам и професионалне стандарде, а такође постоје озбиљне забринутости у вези са његовом независношћу”, наводи Европска комисија, која подсећа да је РЕМ обновио дозволе за националну покривеност за четири комерцијалне телевизије (Пинк, Хепи, Прва и Б92, прим.нов.) 2022. године упркос томе што су добили упозорења од Регулатора због кршења закона, а поједини канали су наставили да крше правила и у 2023.
Каже се и да је РЕМ у августу 2022. године објавио позив за доделу пете националне дозволе, која још увек није додељена у року објављеном у позиву, без одговарајућег оправдања за кашњење.
„РЕМ није био ефикасан у сузбијању страних манипулација информацијама или мешања, највише у контексту руске агресије на Украјину.”
Закон о електронским медијима је, према ЕК, ојачао регулаторне компетенције РЕМ-а, дајући му могућност да изрекне финансијске казне, што још увек није коришћено.
Савет за штампу, РТС, изборна кампања
Пре усвајања новог Закона о јавном информисању и медијима у октобру 2023. године, штампани медији који су највише кршили Кодекс новинара, које је забележио Савет за штампу, нису били искључени из добијања новца из буџета преко пројектног суфинансирања, посебно на локалном нивоу. Ефикасно спровођење нових законских одредби (које се односе и на забрану доделе новца онима који крше етички кодекс) мораће да буде праћено, наводи се у Извештају.
У њему се подсећа и да мере за повећање транспарентности у власничким структурама и у оглашавању из државних ресурса, предложене у Медијској стратегији, још нису потпуно имплементиране.
ЕК наводи да процес приватизације медијског сектора још увек није завршен. „Недавне законодавне промене су укинуле забрану да државна предузећа поседују медијске куће, што је изазвало забринутост међу новинарским удружењима и организацијама цивилног друштва, јер то повећава државни утицај на медије”, каже се у Извештају.
У њему се каже и како су ОЕБС и ОДИХР током праћења предизборне кампање за децембарске изборе утврдили „пристрасност у медијима“, те да је то још израженије у периодима када нема избора.
Указује се и да се организације цивилног друштва које прате питања демократије и владавине права, жале на пристрасно извештавање јавног сервиса у корист владе.
„Како чланове управних одбора РТС-а и РТВ-а именује и разрешава Савет РЕМ-а, питања која се тичу независности Савета су релевантна и за независност РТС-а и РТВ-а”, каже се у Извештају.
У њему се указује да новинари и даље често наилазе на одбијање јавних органа да открију информације од јавног значаја или да не добијају никакав одговор. Организације цивилног друштва оцењују да се ситуација погоршала у последњих 10 година, при чему су захтеви у вези са корупцијом систематски одбијани.
Немогућност да се осигура административно извршење Повереникових одлука путем директне принуде остаје један од главних проблема.
Истакнуто је и ограничење наметнуто Законом о јавном информисању и медијима у вези са извештавањем о текућим кривичним поступцима.
Безбедност новинара и СЛАПП тужбе
ЕК је забринута за безбедност новинара у Србији, као и због све већих притисака путем злонамерних (СЛАПП) тужби.
„Случајеви вербалних напада, кампања блаћења, претњи и насиља над новинарима настављени су и на националном и локалном нивоу, укључујући вербално и физичко насиље над новинаркама. Удружења новинара забележила су пораст укупног броја пријављених напада у 2023. години (183, према 137 у 2022)” каже се у Извештају.
Такође је забележен пораст СЛАПП тужби „које су углавном покретали чланови државних и локалних власти”, што представља финансијски притисак на медије, као и на запослене.
„Стална радна група за безбедност новинара омогућава брзу реакцију полиције и тужилаштва на случајеве напада и претњи. Међутим, према удружењима новинара, након почетне брзе реакције и евидентирања случајева, мало њих је резултирало коначним осудама”, каже се у Извешају.
„Након дуго одлаганог објављивања одлуке о ослобађању на другостепеном суду у фебруару 2024. године, убиство новинара Славка Ћурувије 1999. године остаје некажњено после 25 година”, подсећа Европска комисија, а додаје и да је Тужилаштво за организовани криминал поново прогласило ненадлежност у случају убиства новинара Милана Пантића, 2001. године, и вратило предмет Вишем тужилаштву у Јагодини.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.