Вести
18. 07. 2024.
„Нечастиви Славко у све опет умешао прсте“: Саговорници Данаса о још једној тужби против фондације Славко Ћурувија
Некада оптужени за убиство новинара Славка Ћурувије, а данас правоснажно ослобођени, један за другим тужили су Славко Ћурувија фондацију (СЋФ) за „повреду угледа и части“.
Милан Радоњић, Мирослав Курак и Ратко Ромић, један за другим, тужили су СЋФ и тражили одштету од по 500.000 динара, а због саопштења у ком је фондација изразила неслагање са одлуком Апелационог суда.
Први је тужбу поднео бивши начелник београдског центра Ресора државне безбедности, Милан Радоњић.
Одмах за њим, исто је учинио и Мирослав Курак, који је био оптужен као непосредни извршилац убиства и коме се судило у одсуству јер је био у бекству.
Трећи и за сада последњи, тужбу је поднео и Ратко Ромић, некадашњи оперативац Ресора државне безбедности.
Гуњић: Можда ће држава на крају успети да докаже да је Ћурувија сам извео сопствено убиство
Перица Гуњић, главни и одговорни уредник Цензоловке, портала чији је оснивач Славко Ћурувија Фондација, за Данас указује да ће држава на крају, можда, успети да окриви за све самог Ћурувију.
„Можда ће држава на крају успети у својим настојањима да докаже да је Ћурувија сам инспирисао, организовао и извео сопсвено убиство, упркос томе што га је 27 државних службеника нон-стоп пратили до самог злочина, у настојањима да га у томе спрече? А то су, да припомогну колико могу, из познатог човекољубља и због сопствене наивности, координисали начелници у београдском центру Ресора државне безбедности“, каже Гуњић.
Наставља Гуњић да је онда, и то некако, „својим страноплаћеничким везама с оног света успео да злоупотреби оптужујући невину Службу, познату по противљењу сваком облику насиља, посебно током деведесетих“.
Потом је, каже Гуњић, вероватно Ћурувија лично опструисао истрагу и организовао „апсурдни деветогодишњи судски процес само да би оклеветао државу“.
„Не знам како ви, поштовани новинари Данаса то видите, али после свега, ја немам другог одговора него да је нечастиви Славко у све опет умешао прсте“, закључује Гуњић.
Тодоровић: Реч о једном од два судска предмета који су обележили Србију пре и после Петог октобра
Адвокат Јовица Тодоровић истиче да је врло деликатан задатак пред судом који треба да суди у овом случају.
„Тужиоци по закону имају право да поднесу тужбу за накнаду нематеријалне штете у виду душевног бола због повреде части и угледа. То је прво, и о томе нема никакве дилеме. Друго, спорна реченица из саопштења Фондације да су ‘ослобођени они који су убили новинара’ јесте лезионо подобна, односно јесте подобна да повреди част и углед онога на кога се односи, а из контекста је кристално јасно на кога се односи“, почиње адвокат.
Али, наставља он, у демократском друштву мора постојати и слобода изражавања, па и коментарисања правноснажних судских одлука.
„Реч је о догађају и једном од два судска предмета који су обележили Србију пре и после Петог октобра. Слобода изражавања, а то значи и личног уверења о том догадјају, па и о исходу судског поступка, припада свим грађанима због друштвеног значаја самог догађаја“, каже Тодоровић.
Указује он да суд треба посебно да пружи заштиту слободи изражавања оштећених и њихове приватне установе, као што је њихова фондација.
„У овом случају, дакле, слобода изражавања, као једна од основних слобода, мора имати превагу над заштитом части и угледа, као људским правима било ког појединца, па и лица која су ослобођена оптужбе за учешће у догађају о коме је реч. Зато што је то неопходно у демократском друштву. Ако суд у овом случају не пресуди у корист слободе изражавања, то ће бити врло лош знак за изгледе које демократија има у нашем друштву у будућности. Јер, ако суд не заштити слободу изражавања, и демократија ће остати без заштите, а то је врло опасно“, наглашава Тодоровић.
Суд увек има деликатан посао да стави у однос два добра, права личности (част и углед) и слободу изражавања појединаца или медија, објашњава он.
У овом случају, указује адвокат, посебно деликатно је то што је реч о слободи изражавања приватне установе (фондације) оштећених, ћерке и сина покојног Славка Ћурувије.
Матић: Да се застраши СЋФ како не би даље истраживала чињенице
Члан Сталне радне групе за безбедност новинара Веран Матић подсећа да је спорно саопштење, због којег су поднете тужбе, објављено пре шест месеци.
„Толико су тужитељи имали времена да захтевају уклањање садржаја који сматрају спорним. Уместо тога стигле су тужбе, што значи да постоје други мотиви, на пример, да се застраши Фондација како не би даље истраживала чињенице везане за убиство Славка Ћурувије и да се нанесе финансијска штета која би отежала рад фондације, да се кроз више суђења смањи оперативност у њеном раду“, наводи Матић.
„Наставак прогона Славка Ћурувије“
„Након 25 година од убиства Ћурувије, девет година дугог судског поступка, две првостепене пресуде којима су проглашени кривим и коначног ослобађања оптужених због недостатка доказа, злочин над новинаром и власником Дневног телеграфа и Европљанина остаје некажњен и неразрешен.
Сада присуствујемо покушају да се и само сећање на Ћурувију затре, и да се ућуткају гласови који не пристају на заборав и некажњивост.
Ова тужба је последица атмосфере у друштву коју креира власт. Заробљена држава не разрешава и не кажњава злочине чињене за њен рачун и у њено име. Насиље и злочин се величају и охрабрују, а злочинци славе као хероји. Свака врста критике на рачун садашњих и прошлих грехова власти се најбруталније гуши.
Ово је наставак прогона Славка Ћурувије, 25 година након што је убијен. Славко Ћурувија фондација ће наставити да негује сећање на новинара чије име носи, али и да инсистира на кажњавању свих напада на новинаре. Најпре ослобађајућом пресудом, а сада и застрашивањем тужбама, такви напади се охрабрују. На то не пристајемо“, саопштење је СЋФ поводом прве тужбе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.