Вести
08. 07. 2024.
Министар тврди да је у Србији опао број случајева узнемиравања новинара – да ли је то баш тако
Наводећи да у Србији делују 74 новинарска удружења и има 2.000 регистрованих медија, Ристић је казао да је важно да се идентификују тешкоће како би оне могле да буду отклоњени и да се негује дијалог. Међутим, упркос статистици и уверавањима ресорног министра, увреде, застрашивања, претње, па чак и физички насртаји на новинаре у Србији се настављају и не заустављају се
Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић изјавио је да је од почетка године било 40 одсто мање случајева узнемиравања новинара него прошле године, што допушта благи оптимизам и наду да ће се такав тренд и наставити.
„Свако ко се као професионалац бави новинарством мора да има сва права на несметани рад“, рекао је Ристић за РТС, додавши да права подразумевају и одговорност.
Наводећи да у Србији делују 74 новинарска удружења и има 2.000 регистрованих медија, Ристић је казао да је важно да се идентификују тешкоће како би оне могле да буду отклоњени и да се негује дијалог.
Када је реч о ИТ сектору Ристић је навео да највећу стопу раста у Србији у протеклој деценији из године у годину бележе услуге у информационо-комуникационој технологији и да се ове године очекује да извоз у ИТ сектору достигне четири милијарде евра
„Апсолутно имамо капацитета за то, и то показују и резултати. У првих пет месеци ове године извоз је већи за 20 одсто у односу на исти период прошле године. Министарство константно ради на унапређењу амбијента за ИТ сектор и настављамо константан дијалог са нашим партнерим“, рекао је Ристић.
Стање на терену демантује министра
Међутим, упркос статистици и уверавањима ресорног министра, увреде, застрашивања, претње, па чак и физички насртаји на новинаре у Србији се настављају и не заустављају се. На мети напада су због извештавања, изношења мишљења и ставова, али понекад и само зато што су – новинари.
Последњи извештај Независног удружења новинара Србије показује да је индекс безбедности додатно опао у 2023. години, а у 2024. већ је забележено 50 нових напада.
„Од почетка године смо забележили 17 претњи и ако се овим темпом настави, за два месеца ћемо премашити број од 20-30 озбиљних претњи које обично бележимо на годишњем нивоу“, изјавио је НУНС-ов правник и истраживач Раде Ђурић.
Осим статистике, мења се и модел напада. Случајеви новинарки Телевизије Н1 Вање Ђурић и Ксеније Павков, као и последњи напади на новинаре и представнике Независног друштва новинара Војводине Ане Лалић и Динка Грухоњића, показују да су индивидуални напади много интензивнији и организованији.
Тако је, примера ради, монтирани снимак говора Ане Лалић и Динка Грухоњића прво покренуо коментаре на друштвеним мрежама, потом је емитован на телевизији с националном фреквенцијом, а у нападе су се укључили и представници владајуће партије, да би ситуација кулминирала захтевима студентских представника да Грухоњић буде избачен с факултета на ком је запослен и исписивањем графита на улазу у зграду у којој живи.
Некажњивост охрабрује нападе
Председница Европске федерације новинара Маја Север сматра да су одговорни за такву ситуацију политички ауторитети који, уместо да смирују ситуацију, додатно распирују ватру, па онајлн-хајке, уместо уобичајена два до три дана, сада трају много дуже и не зна се где им је крај.
„Је ли нормално живети на начин да ти неко напише да ће те силовати или заклати? Је ли нормално живети да не знаш шта те чека кад ујутро излазиш из свог стана? Није један новинар или новинарка у егзилу из Србије. Неколико људи је, или у егзилу, или иде у егзил, или је недавно био у егзилу, због претњи који су прешле границу и постале заиста угрожавајуће за живот тих људи и њихових породица“, казала је Север.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.