Вести
08. 07. 2024.
Како се институције опходе када се прети новинарима, а како када су мета функционери?
Уместо епилога или убрзанијег развоја судског поступка у случају угрожавања безбедности новинарки Ани Лалић и њеној породици, осумњичени се није појавио на последњем претресу у Вишем суду у Београду – јер је пре више од месец дана побегао из кућног притвора. Ни када су други случајеви напада и претњи у питању ситуација није много боља, осим када се на мети нађу државни функционери.
У бази Врховног јавног тужилаштва за првих пет месеци ове године забележено је 29 формираних предмета напада на новинаре, од којих су два првостепено или коначном одлуком решена.
У истом периоду, НУНС је регистровао 58 случајева, а у овој евиденцији налазе се 33 вербалне претње, четири физичка напада, два напада на имовину и 22 случајева притисака.
УНС је регистровао 45 случајева, са нагласком да је то мање случајева него у истом периоду прошле године, уз дупло више случајева онемогућавања рада новинара.
У анализи „Слобода изражавања пред судом“, која је израђена у сарадњи Славко Ћурувија Фондације и ЦЕПРИС-а 2022. године, наводи се да је број случајева угрожавања сигурности који су добили судски епилог два и по пута већи кад се ради о председнику Републике Србије него о свим медијским радницима заједно.
Такође, како показују подаци из анализе, тужилаштво је спремније да поруке оцени као претеће уколико су упућене високим политичким функционерима, нарочито председнику, него медијским радницима, док обавезан исказ због примљених претњи није тражен само од председника Републике Србије.
Гуњић: Да су такве претње стигле функционерима, човек би одавно био у затвору
Перица Гуњић, главни и одговорни уредник Цензоловке, портала чији је оснивач Славко Ћурувија Фондација, за Данас наглашава да поред тога што не само да предмети буду по брзом поступку решени, постоји знатна дискрапанца између тога како се поступа када су у питању функционери, а како када су новинари.
Када је угрожена сигурност високих политичких функционера, казнена политика знатно је строжа него у случајевима у којима је угрожена сигурност медијских радника, показује анализа СЋФ.
На пример, казна затвора у затворским условима није изречена ни за једну претњу упућену новинарима, показују подаци за период од 2017. до 2021. године.
„Штос је у томе што новинарима када прете, веома озбиљно, најчешће ако уопште дође до неког поступка дође до договора за благу условну казну. Кад су функционери у питању реагује се много чешће и у више ситуација су против људи који су претили Вучићу и другим државним функционерима покренути поступци, него што су за исте или много оштрије изјаве или претње новинарима они покренути. У ствари, у случајевим када су у питању претње новинарима, најчешће су одбациване пријаве, све док нису екстремне претње као што су добијали Ана Лалић или Динко Грухоњић“, указује Гуњић.
Он додаје и да се иста претња упућена новинарима и функционерима другачије тумаче.
„Чак и када тужилаштво неке ствари уради ефикасније, као што је проналажење и притварање осумњиченог, на неки начин се дозвољава таква ситуација да осумњичени може и да побегне и да не буде ефикасно откривен након тога. Све се то доживљава доста неозбиљније него у случајевима када такве претње стигну функционерима. Да су претње које су стигле Ани Лалић и Грухоњићу стигле функционерима, човек би одавно био у затвору и вероватно би добио неку озбиљнију казну, а не кућни притвор“, истиче Гуњић.
Саговорник Данаса указује да се у случају Ане Лалић није радило о уобичајеној интернет претњи као што новинари свакодневно добијају, већ су у питању оне за које су и неке међународне новинарске и медијске организације процениле да представљају претњу по живот њој и њеној породици.
„У први мах је деловало да је и тужилаштво тако реаговало, јер је открило и покренуло поступак против осумњиченог, али ово што се догодило показује да он није третиран као што би требало и као што би био да је претио некоме од политичара који су на власти“, закључује Гуњић.
Ђурић: Постоји опасност да изречене претње оствари
Раде Ђурић, правник НУНС-а и члан Сталне радне групе за безбедност новинара, оцењује да је код случаја бекства осумњиченог учињен огроман пропуст и показатељ онога што се годинама говори, а то је да систем кривчно-правне заштите не функционише добро и да очигледно одређена лица могу без икаквих последица да га злоупотребе.
„Делује да је више него јасно да је дошло до директних пропуста од стране одређених особа, а не неке техничке грешке у систему. Делује готово невероватно да је овакав пропуст начињен, а да до сада институције нису реаговале. Постоји и опасност да изречене претње оствари, а ово никако није добро за нашу државу и кривично-правни систем“, указује Ђурић.
Истиче и да је важно да се утврди како је било могуће да особа са наногицом напусти место на којем борави, а да то не примети надлежна служба за ванзаводске санкције и на основу тога полиција не покрене потрагу.
„Сада имамо информацију да полицијске патроле обилазе место боравка које је осумњичени напустио и где је заправо уклонио ту наногицу. Имамо провере од стране полиције 1. и 4. јуна, и након тога немамо информације да је било шта предузето да се крене у у потрагу за њим“, каже Ђурић.
На жалост, додаје правник НУНС-а, реакција је селективна и често непримерена ситуацији у којој се оштећени новинар налази.
„Иако постоје сјајни тужиоци и полицајци, систем нажалост није способан да пружи гаранције безбедности, ни превентивно новинарима, ни да их адекватно заштити кроз процесуирање. Уместо тога, дешавају се овакве ствари које заправо одбијају новинаре од пријављивања случајева и губи се поверење у институције које треба да их заштите“, наводи он.
Ђурић указује и да су функционери очигледно боље заштићени, те да и ту видимо двоструке аршине и селективност у примени прописа.
„Нажалост, и неки новинари су боље заштићени у појединачним ситуацијама и то даје погрешан утисак да систем функционише добро. Проблеми у реалном функционисању, капацитетима, односу полиције и тужилаштва, очигледно честим опструкцијама, непостојању или једноставно изостанку примене адекватних механизама да се позову на одговорност они који чине да овакви случајеви пропадају, да застаревају или се код неких закони примењују, а код других не, утичу на свеопшту слику пораза кривично-правног система“, закључује он.
Милошевић: Селективна правда и информисање
Потпредседница Удружења новинара Србије (УНС) и чланица Сталне радне групе за безбедност новинара Оливера Милошевић истиче да је страх оправдан.
„Обесхрабрујуће и крајње опасно делује та тишина у којој се дешава бекство оптуженог за језиве претње колегиници Ани Лалић и сасвим разумем њен страх и неспокој, као и немоћ коју сада осећа“, каже Милошевић за Данас.
Она се осврнула и на чињеницу да се о бекству осумњиченог више од месец дана ништа није знало.
„Ако узмемо у обзир чињеницу да атмосферу у душтву која доводи до агресивности према неистомишљеницима, поготово новинарима, у највећој мери креира политичка елита заједно са медијима над којима има контролу, добијамо и одговор зашто о овоме не знамо ништа, дуже од месец дана“, указује потпредседница УНС-а.
Да је неким случајем меру притвора прекршио неко ко је претио или угрозио безбедност неком јавном функционеру, за шта, додуше, не би ни добио само кућни притвор, Милошевић сматра да би се истог дана десила јавна узбуна, те да је лако замислити како би изгледале насловне стране таблоида.
„Све ово говори не само о селективној правди и информисању, већ и да су овде заказале и институције на којима је контрола издржавања санкција, што додатно брине медијску заједницу“, каже Милошевић.
Она указује и да медијској сцени у Србији прети све гора ситуација.
„Докле год имамо тај политички наратив којим се сеје нетрпељивост, подгревају поделе и мржња, ту нулту толеранцију власти на критичко новинарство, бојим се да нећемо моћи да се изборимо против насиља над новинарима, и да нам прети све гора ситуација. Ипак, као медијска заједница никада не смемо да одустанемо од борбе против такве атмосфере, као ни борбе против некажњивости напада на колеге, коју у највећој мери спроводимо преко Сталне радне групе за безбедност новинара“, поручује Милошевић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.