Вести
25. 06. 2024.
Водич за кандидате за чланове комисија: Шта је све МИТ бодовао?
Министарство информисања и телекомуникација најавило је измене Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања након што је НУНС, приликом анализе решења о избору чланова комисија за оцену предлога пројеката за конкурсе које је распислао Министарство, открио да су се неки кандидати пријављивали на све конкурсе. Овакав начин пријављивања довео је до тога да у комисије буду примљени неки кандидати са малим бројем бодова, док су они који су имали више бодова остали без места у комисији за коју су конкурисали.
Коалиција за слободу медија указала је и на неправедно бодовање биографија кандидата, али представници Министарства, на челу са министром Дејаном Ристићем нису видели ништа спорно у томе.
У наредним редовима навешћемо све што смо уочили приликом анализе биографија чланова комисија, а сматрамо да је спорно. Односно, све што су кандидати наводили, а Министарство признало приликом бодовања.
Наиме, можда су неки кандидати, према критеријумима Министарства, имали одговарајуће референце, али их нису наводили јер су мислили да не припадају областима јавног информисања и медија.
За почетак приметили смо да су кандидати који су имали само један објављен рад у области јавног информисања и медија добили исти број бодова као они који су имали више. Исто се односи и на одељке где се уписује алтернативно образовање, обуке, награде и предавања на међународним скуповима.
Сматрамо да није фер да исти број бодова добије кандидат који има објављен један рад или је похађао једну обуку, као неко ко има више радова, односно, више се професионално усавршавао. Међутим, Министарству је довољна само једна референца за максималан број бодова.
Приметили смо да је једна кандидаткиња, у делу о обукама и курсевима, навела шест области (веб новинарство, дигитални маркетинг, истраживачко новинарство, радио и тв репортажа, менаџмент у медијима и развој креативне индустрије), без назива курса, нити информације ко је курс организовао и када. Само за једну обуку (Борба против корупције) навела је да је организована од стране Агенције за борбу против корупције 2018. године. Није јасно да ли је обука имала везе са јавним информисањем и медијима, али очигледно је да је Министарству то било довољно да овој кандидаткињи додели максимални број бодова.
Још један кандидат навео је да је похађао обуке које је организовао ОЕБС, ББЦ и ПРОУНС, али није навео назив обуке, нити када су оне спроведене.
Такође, више кандидата је као једину обуку навело курс/обуку ПРОУНС-а за писање и оцену пројеката.
У једној биографији уписана је обука за руковање ОСИНТ подацима (Open-Source Intelligence Tools). Тачан назив обуке у тој биографији није наведен, као ни ко је организовао обуку, а није јасно ни да ли има везе са информисањем и медијима.
Питали смо Министарство да ли су контактирали кандидате који нису навели све тражене податке и да ли су накнадно од њих добили појашњења, али до објављивања текста нисмо добили одговор.
Када су у питању награде, једна кандидаткиња је навела признање које јој је, као новинарки, доделио Задружни савез Србије, за „изузетан допринос развоју земљорадничког задругарства, пољопривреде и села“. Министарство је ово признање бодовало максималним бројем бодова, јер је, како су рекли на састанку са Коалицијом, награду добила због свог извештавања.
И други кандидати који су прошли у комисије наводили су разноразне награде и признања која су добили. Тако је на пример, признање за унапређење предузетништва, од стране удружења предузетника и занатлија урачунато као признање у области информисања и медија, али и “Захвалница 4. Бригаде копнене Војске Србије за допринос у афирмацији активности бригаде у програмским садржајима РТВ-а“.
Ипак, једној кандидаткињи није бодовано признање СУБНОР-а Србије за „допринос медијској промоцији ове организације“. Будући да су се и претходни примери признања која су кандидати добили односили на промоцију оијединих области или организација у медијима, није јасно зашто није уважено и ово признање.
За крај, у одељку где кандидати треба да напишу своје објављене радове у области јавног информиснаја и медија, на први поглед чини се да треба навести радове објављене у научним часописима. Неки кандидати су тако разумели. Међутим, у комисије су прошли и они који су објавили монографије, као што су „РТВ Врање-учесник и хроничар“ или „Монографија о Колу српских сестара“, као и књиге, али и емисије и друге врсте публикација за које није јасно да ли се односе на области јавног информисања и медија.
Закључак који би могао да се извуче из целокупног процеса избора чланова комисија је да кандидати треба да наведу све видове алтернативног образовања и све обуке које су прошли, као и све врсте радова које су објавили, јер иако се можда на први поглед чини да немају везе са јавним информиснајем и медијима, Министарство ће на крају одлучити шта ће прихватити, а шта не. Такође, уколико обећане измене Правилника не ступе на снагу пре расписивања конкурса наредне године, веће шансе за пролазак у комисије поново ће имати они који своје биографије пошаљу на све конкурсе које Министарство распише.
Коментари (1)
Остави коментар29.06.
2024.
Грешка у корацима
Због оваквих пријава за чланове комисије, као да је у питању свемирски програм, а не разумевање пројеката о информисању, све више општина ће прибећи уговору са медијима. И биће у праву. Већ сам једном рекао да су и Закон и Правилник недопустиво лоши, али ко ће да слуша неког ко има само 57 година искуства у свим врстама медија.
Одговори