Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Сњежана Миливојевић: “Бриселски ефекат” и слобода медија
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

10. 05. 2024.

Аутор: Сњежана Миливојевић Извор: Бета

Сњежана Миливојевић: “Бриселски ефекат” и слобода медија

7. маја ступио је на снагу нови Европски акт о слободи медија (ЕМФА). Његова сукцесивна примена почиње за шест месеци, а до пуне примене проћи ће још две године.

Након две деценије повлачења пред великим технолошким компанијама, прво да се не би угрозила иновативност раном регулацијом, па онда да се не би пререгулисала област док се процеси још дешавају и коначно, зато што сто су „биг тецх“ толико моћне да су државе пред њима немоћне, ЕУ је у великој политичкој и регулативној иницијативи којом ће правно уредити процес дигиталне трансформације. Она се огледа у неколико ствари:

Прво, гради се целовит регулативни оквир за дигитални свет. Само у протекле две године усвојени су Акт о дигиталним услугама, Акт о дигиталном тржишту, Акт о вештачкој интелигенцији, а пар година раније серија прописа о сајбер безбедности, фер приступу, управљању и заштити података о личности.

Са оволико прописа који се односе на дигиталну трансформацију ЕУ је једино место где се истовремено покушава да велике платформе и мали wеб сајтови имају једнаке услове на тржишту дигиталних услуга, да се спречи малигни утицај дезинформација или понуда „факе услуга“, и гарантују слободе и људска права корисника. ЕУ није тренутно тржишни лидер у дигиталној економији, али јесте у залагању за слободан, приступачан и безбедан интернет. Тиме се тренутно не баве ни Кина ни Русија ни САД, па ЕУ очигледно преузима глобалну инцијативу, која ће, како неки предвиђају, имати глобални „Бриселски ефекат“.

Друго, ова серија уредби које у називу имају ‘акт’, због које неки већ говоре о актизацији ЕУ, је процес којим се симболички говори да регулативе поред правне снаге имају и велику политичку тежину будући да се усвајају у трилогу (предлаже Европска комисија, усваја Парламет и Савет ЕУ) и да се примењују непосредно, дакле као ЕУ закони.

У области медија то је историјска новина. ЕУ први пут усваја регулативу којом заједнички регулише област медија, која се примењује директно на целој територији ЕУ, државе члнанице не морају прво да их транспонују у националне законе, надзор над применом има Евопрска комисија и ново регулаторно тело за медије које ће се формирати.

Овога пута обавезе се односе на све услуге које настају или се користе на европском простору, дакле и на оне које се производе у државама изван ЕУ. Ово прво односи се на одлучнији покушај ЕУ да стане на пут политичком утицају влада на медије унутар ЕУ, нарочито у Мађарској и Пољској које су често и директно помињане. Ово друго намерава да спречи малигини утицај дезинформација из других земаља, нарочто појачан након рата у Украјини и Гази.

Треће, ДСА (Акт о дигиталним услигама) и ДМА (Акт о дигиталним тржиштима) се односе на тржишта свих дигиталних услуга, а медијске третирају као само једне од њих. ЕМФА је први ЕУ „заједнички закон“ о медијима са циљем да се заштите три основне вредности: медијске слободе, плурализам и независност. Те три вредности већ јесу основа високог нивоа слободе медија у ЕУ, али је у овом случају значајна и политика медијске политке. Медији су увек били националне организације, а до пада комунизма компаније из Немачке или Скандиваније нису куповале медије у Белгији или Грчкој.

Интернационализација власништва дошла је са отварањем медијског тржишта које се после пада берлинског зида отворило у Источној и Централној Европи. Па ипак, све до појаве великих технолошкх платформи националне политике су биле доминанте у креирању сваког медијског амбијента. Једиственом регулативом коју ће директно споводити ЕУ, стандарди ће морати да се чвшће поштују, а ЕУ ће моћи ефикасније да спречи покушаје недозвољене контроле медија од стране влада земаља чланица.

ЕМФА строжије регулише државно оглашавање, начин на који власти контролишу проток јавног новца и под фирмом демократских инструмената и бриге за јавни интерес фаворизују државне медије или усмеравају јавни новац ка одабраним медијима. Ограничава се и коришћење шпијунског софтвера за надзор медија и новинара само на изузетне случјаве (национална безбедност, озбиљни злочини) као заједнички одговор на аферу Пегазус која је уздрмала медијску и политчку заједницу ЕУ.

У ствари, прецизније се регулишу све кључне области за рад медија као мониторинг конкуренције, транспарентност власништва, мерење публике, безбедност новинара, стабилни услови за рад јавних сервиса, уређивачка независност медија и уводе обавезе за платформе за дељење видео садржаја или велике технолошке платформе уколико пружају медијке услуге.

У ствари, ЕМФА први пут регулише односе технолошких платформи и медија. Два члана (17 и 18) који обавезују платформе на траспарентност алгоритама за пласирање садржаја а корисницима услуга и медијима дају право, првима да прилагоде и персонализују кориснички интерфејс, а медијима да буду претходно обавештени и да оспоравају одлуке о уклањању садржаја, знатно ограничавају утицај платформи на медије. Уз одредбе које већ постоје у ДСА и ДМА то ће променити економски амбијент и односе снага између технологије и новинарства.

Платформе су већ заузеле позиције, не плаћају медијима за садржај, утичу на собраћај чиме подижу или спуштају приступ па тиме и цену одређеним садржајима. Гугл тврди да само два одсто добити генерише садражај повезан са претраживањем вести, истраживања са Универзитета Колумбија кажу да је то много више у директној добити, уз индиректну, коју је тешко утврдити и поделити.

Према њиховој рачуници Гугл и Мета само у САД дугују информативним медијима око 12 милијарди долара годишње. Пошто тај новац не желе да деле платформе реагују укидањем вести а медији, са друге стране, увођењем разних система за наплату садржаја. То значи да је квалитетни садржај углавном недоступан иза наплатних зидова, а неквалитетни доступан на клик, а платформе му због добити чак и подижу видљивост.

А тај пут даље води до информационог загађења и нереда који знатно утиче на урушавање демократије и глобални демократски дефицит.

ЕМФА би све то требало да регулише и да јавни интерес, фер конкуренцију, уређивачку независност, безбедност новинара и одговорност платформи хармонизује у бољи информациони амбијент у дигиталном окружењу.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси