Вести
08. 03. 2023.
Како је Шарић од мене “наручио” текст: Одговор на никада постављена питања Курира и Српског телеграфа
Већ неко време пратим, са умереном дозом уживања, покушаје Курира да се извуче из рупе у коју су се сами укопали. Њихови неартикулисани и конфузни текстови новинарски су еквивалент дављеника који панично гребе рукама и ногама.
Понављам, било ми је забавно читати те текстове, неодредивог жанра и смисла, ту непроходну мешавину оптужби, замагљивања суштине и замене теза, док се дављеник није ухватио за мене и лист у којем радим.
Мало контекста за мање упућене. БИРН је пре неког времена објавио текст који се темељи на оптужници коју је Тужилаштво за организовани криминал подигло против Дарка Шарића, његовог адвоката Дејана Лазаревића и низ других лица. Међу делима за која се терете, налази се и намера да се на разне начине дискредитује, па и кривично окриви, Небојша Јоксовић, Шарићев друг из детињства и кључни сведок сарадник у поступку који се против Шарића води због трговине кокаина.
У оптужници, налазе се и транскрипти преписке Шарића и сарадника му, преко сада већ чувене апликације Скај. Ти транскрипити су, између осталог, открили и да су припадници клана расплели широку мрежу медијских контаката преко којих су покушавали да јавно дискредитују Јоксовића. Помињу се ту бројни медији – Блиц, Ало, Курир, Пинк, ТВ Хепи, али и поклони који су новинари наводно добијали за свој рад, укључујући и “скоро нови рено клио”.
Сви именовани медији су ћутке прешли преко овога, знају они добро шта су и како радили. Сви осим – Курира.
Да ли због жеље да мало проперу биографију, тек Курир се већ неко време бори да одбрани неодбрањиво. Кад је већ тако, ударили су у напад – те БИРН је непрофесионалан и неколегијалан, те није пустио ово, те прескочио је да каже оно… Све дозлабога досадно, без трунке саморефлексије.
И то нас доводи до Данаса. У последњем тексту, “Велики спин БИРНА: Зашто су прикрили доказе о сарадњи Данаса и Шарићевог клана” Курир који је и сам прибавио оптужницу, наводи да се у једној поруци спомиње и лист Данас. Исту ствар објавио је данас и Српски телеграф.
Пошто ми се не да и сам тражим оптужницу и читам стотине страница, вероваћу Куриру на реч да су пренели како ваља.
Елем, ако читам како ваља, у оптужници ТОК-а стоји да је Бојан Станојковић, Шарићев блиски сарадник који се налази у бекству, послао њему поруку следеће садржине: “Овај новинар из Данаса звао тужилаштво за Гноја нису хтјели да му дају ни једну инф, сад це да удари по њима у новине у среду излази чланак”. Не наводи се да ли му је и шта Шарић одговорио.
Порука је послата 7. августа 2020, а у среду 12. августа је изашао чланак у штампаном издању, као и на порталу под насловом – “Како се ближи пресуда у случају Шарић, медији све посвећенији сведоку сараднику”.
Као аутор поменутог текста, немам ни најближу идеју како је Станојковић знао да сам контактирао тужилаштво поводом случаја Небојше Јоксовића (коме они тепају Гној), као и то када ће изаћи текст. Очигледно, међутим, да није био потпуно упућен, пошто како се види у тексту, из Другог основног тужилаштва ми јесу одговорили.
Као новинар који прати хронику, био сам у (не)прилици да комуницирам са огромним бројем “мутних” људи, прикривених и отворених сарадника служби, неправедно осуђеним (ретки) и онима који тврде да су неправедно осуђени (много чешћи). Такав пос’о, ни ја га не волим.
Ипак, са Станојковићем у животу нисам реч прозборио, нити поруку разменио. Исто важи и за Шарића и све остале који се налазе на бројним оптужницама у којима се спомиње његово име. Укључујући и његовог адвоката Дејана Лазаревића.
То ме ставља у ситуацију у којој могу само да нагађам одакле Станојковићу информација да сам контактирао тужилаштво.
Оно око чега не морам да нагађам, (а ни читаоци јер ће “спорни” текст бити прикачен, па нека сами оцене) то је да овим текстом нисам ударио ни по једном тужилаштву, нити по Јоксовићу.
Ако сам по неком ударао то је по медијима јер сам приметио, да се све више баве Јоксовићем, како се ближи пресуда. У првом делу текста се изричито набрајају негативно интонирани наводи о Јоксовићу (мада не и медији који су их објавили, пропуст који се неће поновити), а потом и објашњење да се ти текстови не темеље на доступним чињеницама.
Ипак, приликом рашћишћавања неутемељних оптужби на Јоксовићев рачун, наишао сам на једну која није била измишљена. Наиме, Више тужилаштво у Београду је подигло оптужницу против Јоксовића због подстрекивања на злоупотребу службеног положаја.
Овој оптужници сам посветио други део текста, сматрајући својом професионалном обавезом да дам целу слику. Информација о подизању оптужнице је, узгред, била јавно доступна, а текст никада демантован.
У тексту се најзад, и подсећа на Јоксовићеву улогу у поступку против Шарића, као и чињеницу да је у питању његов пријатељ из детињства који га директно повезује са трговином наркотицима.
Све у свему, текст би Шарић и његови, и уз најтенденциозније тумачење, тешко могли да сврстају у афирмативне по њихову ствар. Ако и дискредитује Јоксовића, дискредитује га у оном мери у којој то чини оптужница ВЈТ-а.
За крај, текст је као што може да се види на линку, потписан пуним именом и презименом, пракса коју новинари Курира и Српског телеграфа често избегавају.
Најзад, мислим да не треба ни наводити, али ипак – за овај, али ниједан други текст, никада нисам добио било какву врсту накнаде осим плате од Данаса. За десет година каријере ниједном нисам био тужен, нити је Савет за штампу икада утврдио да сам повредио Кодекс новинара. Возим седамнаест година старог цитроена Ц3 који је власништво моје мајке. Руку на срце, све га ређе возим, откако ми је плату појела инфлација.
Све најбоље у даљем раду.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.