Фонд Јован и Јеша Пантелић
Тестаментом новинара Јована Ђ. Пантелића Удружењу новинара Србије завештани су кућа и двориште у Врњачкој Бањи, као "Фонд Јована и Јеше Пантелића". Почетком августа 2002. године УНС је добио поседовни лист. Утврђено је да комшије бесправно користе значајан део плаца, као и да је кућа потпуно руинирана, без могућности да се адаптира.
УНС је покренуо поступак за исељење бесправних корисника и захтевао надокнаду за трајно узурпирано земљиште.
Управа УНС-а намерава да на плацу подигне нови објекат који би служио за организовање новинарских скупова и за одмор и рекреацију чланова Удружења, чиме би се испунило и завештање Јована и Јеше Пантелића.
Јован Ђ. Пантелић рођен је 1876. године у Београду. У новинарство је ушао са седамнаест година као сарадник Београдског дневног листа.Касније је радио у часописима Голуб, Звезда и Босанска вила.
Године 1898. Пантелић се сели у Париз где је наставио новинарски рад као дописник Политике и сарадник француског листа Матен (Matin), који га 1905. шаље у Македонију. Пантелић се 1908. активно укључио у рад Новинарског удружења, на чијем челу је тада био књижевник Бранислав Нушић.
За време балканских ратова Пантелић је био дописник Матена (Matin), али и сарадник Извршног одсека Врховне команде Српске војске. Као ратни извештач Пантелић је радио за исте новине и током Првог светског рата. У зиму 1915. године, заједно са српском војском повлачио се преко Албаније. Крајем децембра преко Скадра отишао је у иностранство како би извештавао о борбама српске војске против аустријске, немачке и бугарске армије.
Због велике исцрпљености и промрзлости за време повлачења преко Албаније, десна нога му је трајно онеспособљена.
Један од најбољих Пантелићевих текстова објављен је у недељнику НИН, бр. 271. На мировној конференцији у Паризу 1919. године Пантелић је именован за шефа Прес бироа југословенске делегације. Париз је напустио 1924. године.
Други светски рат дочекао је у Београду. Немци су га ухапсили 1941. и одвели у логор на Бањици. Због инвалидности и тешких срчаних сметњи пуштен је из логора у марту 1942. године. Умро је новембра 1945. године у Београду.
