Sudska praksa i stavovi Vrhovnog suda
26. 10. 2018.
Nezakonit otkaz Svetlani Vasović Mekina u "Politici"
Na portalu UNS onlajn (www.uns.rs) u rubrici „Novinari na sudu - sudska praksa“ objavljujemo prvostepene i pravosnažne presude po tužbama protiv novinara i medija na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o autorskim i srodnim pravima, Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o radu (tzv. štamparke, autorke, radni sporovi)… U ovoj rubrici izveštavamo o suđenjima, a obaveštavamo i o presudama, kao i o stavovima Vrhovnog, Upravnog i Ustavnog suda u vezi sa medijskim parnicama. Danas objavljujemo presudu - Nezakonit otkaz Svetlani Vasović Mekina u "Politici".
ODLUKA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA: Preinačuje se presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 3615/2014 od 4. 12. 2015. godine tako što se odbija žalba tuženog i potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 broj 12223/10 od 3. 6. 2014. godine.
OBRAZLOŽENjE - Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 broj 12223/10 od 3. 6. 2014. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje Svetlane Vasović Makina iz Beograda i poništena kao nezakonita rešenja generalnog direktora i zamenika generalnog direktora tužene „Politika novine i magazini“ d.o.o. iz Beograda, i to rešenje od 5. 3. 2010. godine, kojim je utvrđeno da je usled organizacionih promena prestala potreba za radom tužilje Svetlane Vasović Makina iz Beograda i rešenje od 8. 3. 2010. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu kod tužene „Politika novine magazini“ d.o.o. od 10. 3. 2008. godine.
Obavezana je tužena da tužilju Svetlanu Vasović Makina iz Beograda vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, znanju, sposobnostima. Obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 525.750 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 3615/2014 od 14. 12. 2015. godine, preinačena je prvostepena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu i odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se ponište kao nezakonita rešenja generalnog direktora i zamenika generalnog direktora “Politika novine magazini@. Odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da je vrati na rad. Odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 525.750 dinara, a obavezana tužilja da tuženom na ime troškove parničnog postupka isplati iznos od 336.000 dinara.
REVIZIJA - Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je balgovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje osnovana. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog bila zaposlena na neodređeno vreme, počev od 1. 3. 2006. godine, a radni odnos joj je prestao 20. 4. 2010. godine. Tuženi je 27. 11. 2009. godine usvojio Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i Pravilnik o sistematizaciji poslova, pa je novim Pravilnikom na nivou društva smanjen broj sistematizovanih mesta sa 504 na 356 mesta.
Dana 27. 11. 2009. godine, nakon sprovedenih organizacionih promena koje se ogledaju u ukidanju pojedinih poslova ili smanjenju broja izvršilaca na pojedinim poslovima, tuženi je doneo odluku o prestanku potrebe za obavljanjem poslova za 18 zaposlenih. Utvrđeno je da za 18 zaposlenih ne postoji mogućnost premeštaja na druge poslove, ni mogućnost prekvalifikacije ili dokvalifikacije. Među 18 zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom je i tužilja Svetlana Vasović Makina. Na dan 9. 12. 2009. godine 75 zaposlenih dalo je saglasnost da bude utvrđeno kao višak zaposlenih.
Odredbom člana 153. stav 2. Zakona o radu propisano je da je poslodavac koji utvrdi da će doći do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana dužan da donese Program rešavanja viška zaposlenih. Donošenjem elaborata iz novembra 2009. godine tužena je imala saznanja da će doći do smanjenja broja zaposlenih za 20 odsto, pa je u skladu sa odredbama člana 153. stav 2 Zakona o radu morala da donese Program reševanja viška zaposlenih, saglasno članu 153 stav 1 Zakona o radu, da iskaže primenjenu meru za zapošljavanje – premeštaj na druge poslove.
STAV PRVOSTEPENOG SUDA - Prvostepeni sud utvrđuje da je u situaciji kada se na novo sistematizovana radna mesta raspoređuju zaposleni čija su radna mesta novom sistematizacijom ukinuta, kriterijumi za raspoređivanje zaposlenih moraju postojati i moraju se primenjivati ravnomerno na zaposlene, naročito ako postoji više zaposlenih koji ispunjavaju uslove za rad na novopostojećim radnim mestima, a što tužena nije uradila u odnosu na tužilju. U toku postupka je utvrđeno da je kod tuženog bilo upražnjenih radnih mesta novinara u drugim organizacionim jedinicama, za koje je tužilja ispunjavala uslove, a na koja su raspoređeni zaposleni čija su radna mesta ukinuta, pa tužilja nije bila izložena konkurenciji primenom istih kriterijuma u odnosu na druge zaposlene koji su premešteni na nova radna mesta.
Prvostepeni sud je zaključio da su osporena rešenja nezakonita.
STAV DRUGOSTEPNOG SUDA - Drugostepeni sud je preinačio prvostepnu presudu navodeći da tužena nije bila u mogućnosti da tužilji obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno rad na drugim poslovima ili rad kod drugog poslodavca, a činjenica da je tužena izvršila preraspodelu drugih zaposlenih na radna mesta gde je mogla biti raspoređena i tužilja, ne utiče na pravilnost donetih rešenja, iz razloga što prednost za zaključenje ugovora o radu ili aneksa ugovora o radu postoji samo kada poslodavac zasniva radni odnos sa trećim licem, a ne i u situaciji kada vrši raspoređivanje već zaposlenih lica kod istog poslodavca. U situaciji kada je kod tužene bilo 372 zaposlena, u trenutku kada je utvrđeno da je 18 zaposlenih proglašeno tehnološkim viškom, tužena nije bila u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih.
ZAKLjUČAK VRHOVNOG KASACIONOG SUDA - Vrhovni kasacioni sud zaključuje da je drugostepeni sud (Apelacioni sud u Beogradu - prim. UNS) pogrešnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu. Naime, ukupni višak zaposlenih po osnovu tehnološkog viška nije 18 zaposlenih, već se njemu mora dodati i broj od 75 zaposlenih kojima je radni odnos prestao uz isplatu stimulativne otpremnine, jer su i oni predstavljali tehnološki višak, pa samim tim broj ukupno zaposlenih kojima je dat otkaz po osnovu tehnološkog viška je veći od 18 kako to utvrđuje drugostepeni sud, zbog čega je tuženi i bio dužan da donese Program rešavanja viška zaposlenih, a što nije učinio.
Kada se ima u vidu broj zaposlenih kod tuženog i broj zaposlenih kojima je po osnovu tehnološkog viška otkazan ugovor o radu, jasno je da je tuženi ima obavezu da donese Program rešavanja viška zaposlenih u skladu sa članom 153 i 155 Zakona o radu. Tehnološki višak su predstavljala 93 zaposlena i to 75 zaposlenih kojim je otkazan ugovor o radu uz isplatu stimulativne otpremnine i 18 zaposlenih kojima je otkazan ugovor o radu uz isplatu zakonske otpremnine, pa se ne može tvrditi da je samo 18 zaposlenih tehnološki višak i da se prema njima određuje da li je bilo potrebno doneti Program rešavanja viška zaposlenih ili nije.
(Iz presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2 384/2017 od 24. 5. 2017. godine)
Komentari (1)
ostavi komentar26.10.
2018.
dokle
Dokle ce nekaznjeno da muce ovu zenu? Kada ce konacno neko da je vrati na posao? Ovo je strasno.
Odgovori