Vesti

16. 03. 2011.

Izvor: Njujork tajms

Bezobzirno medijsko otimanje u Nemačkoj

Pariz - Plagijatorski skandal stajao je Karla -Teodora Gutenberga položaja ministra odbrane Nemačke. Ali skandal je izneo u javnost i otimanje za uticajem u nemačkim novinskim medijima u post-Gutenbergovoj eri, u kojoj je internet preoteo primat štampanih medija.

Uoči ostavke gospodina Gutenberga ovog meseca, nakon navoda da je prepisao delove svoje doktorske disertacije iz drugih izvora, najveći časopis u Nemačkoj Špigl objavio je naslovni članak žigošući Bild, najveće novine u zemlji i oduševljenog pristalicu g. Gutenberga, kao “piromana”.

Časopis je oštro prekorio Bildovu kampanju da g. Gutenberg ostane na položaju, kritikovao ono što je nazvao etičkim propustima u izveštavanju ovih novina i požalio se na protivljenje novina imigraciji i finansijskom spasavanju Grčke.“ Ove novine polažu pravo na ulogu vodećeg nemačkog medija, a preuzimaju, u stvari, ulogu desničarske narodne partije kakva ne postoji na nemačkoj političkoj sceni,” piše Špigl u izveštaju na 12 strana čiji su autori sedam novinara.

Špiglov članak je pokrenuo lavinu priča u redakcijama širom Nemačke, gde je odnosima među medijskim organizacijama prošlih godina upravljao neformalni detant.

Nemci su i dalje revnosni čitaoci, a novine i časopisi u ovoj zemlji trpele su manje nego njihove kolege u drugim zemljama tokom globalne ekonomske krize. U međuvremenu, ideološki raskoli između levice i desnice, koji su delili nemačke izdavače, zamagljeni su još od pada berlinskog zida.

“U otprilike poslednjoj deceniji, u Bildu, Špiglu i ostalim medijima imali ste politiku braće po oružju,” kaže Luc Hahmajster, direktor Instituta za medije i komunikacijsku politiku u Berlinu. “Ova strategija nije mogla zauvek da traje.”

Prekid vatre se završio kada je Špigl u februaru preuzeo novi urednik Georg Maskolo, nakon što je prethodno delio taj visoki uređivački položaj. Glasnogovornik časopisa kaže da se na članku radilo mesecima i da mu nije bila namera da signalizira bilo kakvu promenu uređivačkog pravca pod novim vođstvom.

“Georg Maskolo ne planira bilo kakvu preorijentaciju Špiglovog sadržaja”, napisao je u mejlu glasnogovornik Hans-Ulrih Štolt.

Pa ipak urednik Bilda Kaj Dikman kaže da je Špigl možda nestrpljiv da “napravi distancu između“ ovih publikacija nakon što su se previše približile kako bi ugodili određenim čitaocima časopisa, koji je po ukusu Nemaca sa centralno-levičarskim političkim stavovima.

I Bild i Špigl objavili su prošle godine odlomke iz “Deutschland Schafft Sich Ab” ili “Nemačka ukida samu sebe,” knjige koju je napisao Tilo Saracin, svojevremeno član upravnog odbora nemačke Centralne banke, zbog koje je optužen za rasistički program jer neuvijeno govori o muslimaskoj imigraciji.

Čini se da postoji više nego dovoljno prostora na nemačkom medijskom tržištu za koegzistiranje ove dve publikacije. Aksel Špringer, izdavač koji je vlasnik Bilda, upravo je prijavio najprofitabilniju godinu u istoriji časopisa, s tim da je na Bildu zarađena ogromna većina od 296 miliona evra dobiti ove kompanije od domaćih novina u 2010. godini Špigl, čiji su akcionari zaposleni u novinama i izdavač Gruner Jar, ne prijavljuje dobit, ali se kaže da, isto tako, ima solidnu zaradu.

Međutim, tiraž obe publikacije nedavno je pao baš ispod psihološki značajnog nivoa: Špigl je pao na jedan milion, a Bild na tri miliona. To znači da je Bild izgubio, barem za sada, titulu novina sa najvećim tiražom u Evropi koja je otišla britanskom Sanu.

Bild je dodavao više političkog i kulturnog izveštavanja u naporu da privuče širi krug čitalaca. Prošle godine je pretekao Špigl i postao najposećeniji novinski vebsajt u Nemačkoj, po proceni udruženja nemačkih visoko-tehnoloških kompanija Bitkom. Špigl se, takođe, suočava sa obnovljenom opasnošću od strane konkurentskog časopisa Fokusa, koji je redizajniran pod novim urednikom.

“Naslovna priča je pokazala da Špigl želi poziciju ‘leitmedium’ u Nemačkoj,” kaže Stefen Burkhart, profesor žurnalistike na univerzitetu Hamburg, koristeći izraz koji se prevodi kao“vodeći medij” i opisuje ulogu koja se ponekad naziva “newspaper of record” u engleskom govornom području. “Trebalo je mnogo hrabrosti zato što Bild ima veoma dobro pamćenje”.

Bild je brzo uzvratio udarac, pokazujući smisao za publicitet, što je zaštitni znak onog što Nemci zovu “bulevarske” novine. (Uprkos džinovskim naslovima, neumornom pisanju o slavnim ličnostima i fotografijama žena u toplesu na naslovnoj strani, Bild se štampa u velikom, a ne u tabloidnom formatu).

Samo nekoliko sati nakon što se Špigl pojavio sa stilizovanom verzijom ploče sa imenom novina uokvirenom šibicama na naslovnoj strani, Bild je prisvojio sliku za sopstvenu promociju. Delio je šibice u berlinskim restoranima i barovima sa reprodukcijom naslovne strane na vrhu i ponudom za pretplatu u dnu.

“Ova priča me uopšte nije ražalostila,” rekao je g. Dikman u intervjuu. “Za nas je to bila dobra reklama. Mi smo jaka marka, uticajni smo, imamo velike naslove, vodeći smo na tržištu, tako da je prirodno da drugi novinari prate šta radimo.”

U Nemačkoj postoji duga tradicija šikaniranja Bilda: roman Hajnriha Bela iz 1974. godine “Izgubljena čast Katarine Blum” vrti se oko preterivanja novinara koji radi za tabloid modelovan po uzoru na Bild.

Špigl je u svom članku priznao da nije ništa novo to što Bild voli seks i zvezde. A Bild nisu jedine novine tog žanra čiji se novinarski metodi pomno ispituju. U Britaniji, tabloid Svetske vesti (news of the world), čiji je vlasnik News Corp., suočio se sa serijom istraga u vezi navoda da su njegovi novinari “hakovali” govornu poštu na mobilnim telefonima javnih ličnosti.

Prema Špiglu, ono što se promenilo jeste da i Bild sada pokušava da igra ulogu “vodećeg medija.”

G. Dikman i Matias Dofner, glavni izvršni direktor Aksela Špringera, “nisu više zadovoljni mestom uspešnih lupeža u nemačkom medijskom okruženju,” piše Špigl. “Oni šalju poruku da Bild nije autsajder, nego predstavnik glavnih vrednosnih tokova. Nije više aljkavo dete, nego uzoran učenik. Njihove novine ne služe okrajcima društva, već predstavljaju uglednu srednju klasu Nemačke.”

Sa svojim aristokratskim imenom, lepo krojenim odelima i začešljanom kosom, g. Gutenberg otelotvoruje aspiracije buržoaske Nemačke – barem je to radio dok na videlo nisu izašli detalji njegovih akademskih prečica. G. Dikman, koji je uređivao Bild jednu deceniju, kaže da je podrška novina g. Gutenbergu odražavala njegovu popularnost, a ne ugodan sporazum s ciljem da se omiljeni političar ugura u odeljenje kancelara, kao što je Špigl sugerisao.

“Ponekad se zalažemo za neke ljude, ponekad ih kritikujemo,” kaže g. Dikman. “Za nas je važno da smo s našim čitaocima . Znam da se našim čitaocima svidela naša pozicija.”

Dok i Bild i Špigl žele, možda, da postanu nemački vodeći mediji, barem tri druge publikacije mogle bi da polože pravo na istu ulogu: dnevni listovi Frankfurter Algemajne i Zuddojče Cajtung i nedeljnik Cajt. I zaista, upravo je Zuddojče Cajtung, sa sedištem u Minhenu, obelodanio vest o Gutenbergovom ‘kopiraj-zalepi’ posliću.

Međutim, odatle se vest proširila na način koji je pokazao granice uticaja koje čak i vodeći mediji mogu da imaju u digitalnoj eri.

Nakon što se članak pojavio u Zuddojče Cajtung prošlog meseca, grupa anonimnih akademika postavila je internet stranicu kako bi drugi istraživači mogli da prijave primere navodnog kopiranja u Gutenbergovom radu. Više od 60.000 ljudi potpisalo je peticiju zahtevajući od kancelara Angele Merkel da otpusti g. Gutenberga.

Čak i Bild nije bio u stanju da mu spasi posao, uprkos tome što je štampao naslove poput: “Dobro je! Gutenberg ostaje!” i “Narod oprašta.” Samo jedan dan nakon što je objavljen Špiglov članak o Bildu, činilo se da je ostavka potkopala žalbu ovog časopisa da Bild vrši prekomeran uticaj u Berlinu. “To je pokazalo granice Bildove moći,” rekao je g. Hahmajster iz Instituta za medije i komunikacijsku politiku. “Morate da imate nekog iz elitnih novina ko će napisati priču, ali onda tu nastupa internet s ciljem da nekog vrlo brzo uništi.”

Erik Pfaner

Tekst objavio Njujork tajms 13. marta 2011.

Prevod s engleskog Svetlana Bjelogrlić