Vesti
07. 06. 2018.
„Glasna Pištaljka“: Novinarstvo je moćno oružje, novinari i uzbunjivači moraju imati zaštitu
„Korupcija je bolest koja društvo čini slabijim i siromašnijim, i zato se protiv nje moramo boriti hrabro i sistemski. Ta borba nije laka, neretko je i opasna, i zato je zaštita uzbunjivača, tih hrabrih i odvažnih, društveno odgovornih, pravdoljubivih ljudi, jedan od najvažnijih mehanizama borbe protiv korupcije. I veoma je važno da uzbunjivače zaštitimo i svi zajedno podržimo“, izjavila je predsednica Vlade Ana Brnabić na početku drugog dana konferencije „Glasna Pištaljka: Uzbunjivači i novinari protiv korupcije“.
Brnabić je rekla da su uzbunjivačima „nezaobilazna pomoć“ i organizacije koje štite prava uzbunjivača i pružaju im i pravnu pomoć.
„Organizacije kao što je „Pištaljka“, koja predstavlja sigurnu kuću za uzbunjivače. U narednom periodu država će nastaviti da podržava i uzbunjivače i njihove partnerske organizacije, kroz dalje obučavanje sudija koje primenjuju ovaj zakon i kroz dalje jačanje represivnog sistema koji treba da dâ odgovore na prijave uzbunjivača“, kazala je predsednica Vlade.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je da novinari raspolažu važnim informacijama i da „moraju biti dovoljno zaštićeni da mogu da ih iznesu“. On je dodao da će se ova institucija boriti za „novu platformu za zaštitu novinara, platformu za one koji se bore za pravovremeno, istinito i objektivno informisanje“. „Beležićemo koliko su novinari u ovoj zemlji zaštićeni i koliko uzbunjivači mogu bez bojazni da iskažu ono što misle“, rekao je Pašalić.
Ombudsman je rekao da je sloboda medija „sloboda svakog novinara pojedinačno i mi se za to borimo“. „Ako imate novinare koji su u lošem ekonomskom položaju, ako su diskriminisani za osnovne stvari, ako ne mogu ni kredite da dobiju, o kakvoj slobodi medija mi onda da govorimo?“, rekao je Pašalić.
On je dodao da smatra da bi novinari morali biti prepoznati i u Ustavu i da zaštita njihovih prava treba da bude deo najvišeg pravnog akta.
Zamenik Republičkog javnog tužioca (RJT) Branko Stamenković rekao je na konferenciji da RJT posebnu pažnju posvećuje borbi protiv korupcije. „Borba protiv korupcije je borba protiv jednog od najvećih problema u društvu, a ljudi u Srbiji imaju duboku potrebu da se protiv nje bore. Korupcija se u najvećem broju slučajeva dokazuje na osnovu ličnih iskustava ugroženih, njihovi iskazi su ključni za vođenje krivičnih postupaka“, rekao je Stamenković i dodao da, nažalost, ipak i dalje postoji veliki broj građana koji odustane od borbe u toku krivičnog postupka.
„Kod nas postoji to verovanje da je sramota prijaviti krivično delo, da je sramota otkriti korupciju, što je pogrešno. Taj pristup se mora promeniti“, rekao je Stamenković.
On je istakao da RJT već godinu i po dana sa udruženjima novinara radi na povećanju nivoa bezbednosti novinara. „Novinari su ti koji često nose borbu protiv korupcije i važno je da društvo to razume. RJT i javna tužilaštva ostaće posvećena toj borbi i borbi protiv korupcije“, rekao je on.
Na panelu „Novinari i vlast: Ko koga kontroliše“ slobodna novinarka iz Bugarske Diljana Gajtandžijeva rekla je da je „novinarstvo oružje, jednako moćno koliko i konvencionalno“.
„Vlast i političari ovo oružje često koriste kao svoje, ali ono se može okrenuti protiv njih, tako da je uvek pitanje ko koga kontroliše“, rekla je Gajtandžijeva.
Ona je govorila o svom novinarskom radu i istraživanju u kojem je otkrila da Bugarska snabdeva teroriste u Siriji oružjem, ali i američkoj umešanosti u to.
„Dobila sam otkaz, ali ja to ipak smatram pobedom, jer sam javnosti pokazala kako se finansiraju i oružjem snabdevaju teroristi“, rekla je Gajtandžijeva koja više ne radi za bugarske medije. Kako je navela, niko od kolega je nije javno podržao, a odluku o otkazu joj je saopštila sekretarica sa komentarom da su „urednici ljuti“.
Na komentar da je i BIRN u Srbiji pisao o snabdevanju terorista oružjem, ali da nije naveo da je i Amerika u to umešana, ona je istakla da je videla taj izveštaj i da „smatra da je to zbog toga što se BIRN finansira iz američkih fondova“.
Kolumnista Nedeljnika Ljiljana Smajlović rekla je da nije, koliko i Gajtandžijeva, optimista da su novinari „pobedili“. Ona je navela da je ostavku na mesto urednice „Politike“ dala zbog neslaganja sa rukovodstvom koje je „zaustavljalo novinare i govorilo im da su im tekstovi loši i da su uznemirili određene ljude“.
„Kao predsednica UNS-a borila sam se da ukažem da novinari u većini slučajeva imaju visoko obrazovanje, a zarađuju kao vozači autobusa. Zapanjila sam se koliko građani nisu bili na našoj strani. Mi gubimo bitku za srca i umove naših građana i to ohrabruje vlast i ljude koji kontrolišu resurse“, rekla je Smajlović.
Urednica u Centru Šorenstin na Harvardu Deniz-Mari Ordvej istakla je da „država kontroliše pristup informacijama, ljudima i procesima, ali da je posao novinara da se sa time izbori“. „Kao novinarka nikada nisam želela da imam kontrolu nad tim informacijama ili ljudima, već samo da imam mogućnost da ih saopštim javnosti“, rekla je Ordvej.
Uzbunjivači Robert Meklejn i Borko Josifovski na panelu „Kako novinari i uzbunjivači zajedno otkrivaju korupciju“ govorili su o svojim iskustvima, o tome kako su i zbog čega postali uzbunjivači i načinima na koje su sarađivali sa novinarima u borbi protiv zloupotreba institucija.
Urednik Pištaljke Vladimir Radomirović rekao je da je Pištaljka prva objavila intervju sa Josifovskim i da je, nakon što je okupila pravni tim, novinarima ovog portala bilo omogućeno da dobiju sve informacije o toku ovog slučaja. „I pored toga, istraga nije pokrenuta. Zbog toga smo u ime Josifovskog podneli tužbu protiv državnih organa koji ništa nisu preduzeli“, rekao je Radomirović.
Na konferenciji je predstavljeno i istraživanje Pištaljke o državnom oglašavanju i tome koliko državne firme kao što su Državna lutrija, Pošta, Elektromeža, Uprava carina i Razvojna agencija daju za oglašavanje i kojim medijima.
Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk rekao je nakon toga da nedeljnici ne mogu da opstanu bez marketinga i da su u NIN-u pristali na smanjenje plata da bi mogli da nastave sa radom.
„Veoma je važno da se zna koliko para izdvajaju i kojim medijima javne institucije daju za oglašavanje“, rekao je Ćulibrk.
Direktor i glavni i odgovorni urednik „Nedeljnika“ Veljko Lalić kazao je da „novac dat na oglašavanje nikada nije bačen novac, ali da se mora znati koliko novca građana Srbije za to izdvajaju institucije“.
„Najveći problem je što institucije najviše novac za reklame daju državnim medijima. Televizije sa nacionalnom frekvencijom, na primer, drže 46% tržišta, a kablovske 54%. Ipak, siguran sam da oko 98% novca za oglašavanje ide na nacionalne televizije“, kaže Lalić.
Milan Ćulibrk je rekao da je jedini put sa vlasnicima NIN-a, Ringier Aksel Špringerom, imao problema kada je na naslovnoj strani objavio fotografiju koncentracionog logora. Oni su tada tražili da se NIN izvini vlastima. „Odbio sam po cenu da me smene i izvinili smo se samo žrtvama. To je jedini put da sam imao problema sa vlasnicima“, rekao je Ćulibrk.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.