Vesti
13. 02. 2012.
Uticaj stranog faktora na naše medije
Bez slobode medija nema napretka i razvoja države. Sve drugo je dušegupka, širenje mreže laži i nepodnošljive i ponižavajuće propagande.
Šta je to što biste voleli da mladi ljudi uvek zapamte u politici?
– Mislim da je jako važno da zapamte da se nisu venčali sa vlašću i da bi uvek kada se opstanak na vlasti kosi sa njihovim političkim uverenjima i idejama trebalo odmah da pređu u opoziciju. To čuva preko potrebno zdravlje u politici i samosvest da vlast nije cilj sam po sebi, nego se političar bori za vlast da bi ostvario politiku u koju veruje i za koju se obavezao narodu.
Imam puno pravo da ovo kažem jer sam tri puta prihvatao da preuzmem vlast i dva puta dobrovoljno odlazio sa vlasti onda kada više nije bilo uslova da vodim politiku za koju se zalažem.
Zašto je to važno?
Ako zaboravimo da je vlast smenljiva i počnemo da se za opstanak na vlasti borimo svim sredstvima i pretvorimo pitanje vlasti u borbu na život i smrt, onda od ideja i uverenja u politici ne preostaje više ništa. A kada nestanu ideje i uverenja i sve se svede na golu vlast, onda ni od budućnosti i razvoja zemlje nema ništa.
Nažalost, to bi trebalo otvoreno reći, u našoj istoriji borba za golu vlast neretko je bila pravilo. To je podjednako skupo koštalo zemlju kao i one koji su se upustili u takvu borbu.
Uveren sam da političke razlike, ma kolike bile, nikada ne bi trebalo da pređu u ogorčeno neprijateljstvo. Narod neka po svojoj volji smenjuje vlast, a na političarima je da grade društvo u kojem je smena vlasti najnormalnija moguća stvar. U suprotnom ništa dobro ne možemo očekivati u budućnosti.
Najzad, mislim da bi mladi ljudi pre svega trebalo mnogo da nauče o politici. A kada nauče sve što bi trebalo o teorijskim osnovama politike, da bi uopšte razumeli zemlju kojom hoće da upravljaju, mladi ljudi moraju znati i mnogo o toj zemlji. Jer politika ne započinje sa nama, već ona mnoge svoje prave tajne i saznanja krije u prošlim zbivanjima i delovanju kao i u spisima naših prethodnika, političara i naučnika, koji su dobro razumeli narod i zemlju kojoj pripadaju.
Da pomenem, primera radi, kao najveće uzore dvojicu ljudi koji su, kada je to dužnost nalagala, spojili poziv naučnika i političara. Reč je naravno o Stojanu Novakoviću i Slobodanu Jovanoviću.
Može se čuti prigovor ili, bolje reći, žal među Vašim simpatizerima, što ste bili i suviše liberalni prema medijima dok ste bili premijer?
– Mediji ne mogu biti malo slobodni. Ili jesu ili nisu slobodni. Zato sam bez dvoumljenja ponosan na slobodu medija koja je bila u Srbiji u periodu od 2004. do 2008. godine.
Kada bih mogao da vratim vreme i biram, ne da bih u tom periodu smanjivao slobodu medija, nego bih, naprotiv, još više uradio da se u Srbiji slobodno diše, slobodno piše i slobodno govori. Sloboda je život, bez slobode medija nema napretka i razvoja država. Sve drugo je dušegupka, širenje mreže laži i nepodnošljive i ponižavajuće propagande.
To što sloboda medija ne povlači za sobom i odgovornost medija, ne može biti razlog da se ograničava sama sloboda. I u periodu od 2004. do 2008. godine napisana je o meni gomila besmislica i čistih laži, ali to nikada nije bio motiv da budem protiv slobode i ograničavam slobodu medija.
Da bi mediji bili ne samo slobodni nego i odgovorni, moraju najpre biti slobodni, a onda je potrebno i vreme da dođe do izražaja i njihova odgovornost.
Uveren sam da će se svakom obiti o glavu kontrola medija, a iako kazna ne stigne brzo, ljudi koji dublje promišljaju politiku i kojima vlast nije lagodan život nego teška obaveza, takvi ljudi uvek poštuju i drže do slobode medija.
Ima nešto drugo što mene posebno brine kada je reč o medijima u Srbiji, a to je uticaj stranog faktora na naše medije. To je ono što zabrinjava i svako ko želi nepristrasno da razmišlja i govori o medijima u Srbiji, videće da se prostor i kontrola medija od stranih vlasnika širi.
Mnogi važni urednici koji danas uređuju najvažnije medije povezuju se sa Vama dok ste bili na vlasti.
– Nemam ličan odnos prema ljudima koji obavljaju javni posao. Nikome ne sudim, niti moralno karakterišem postupke drugih u javnom životu. U javnom životu bitna su dela i šta je ko od nas uradio za dobro Srbije na poslu kojim se bavio.
Malopre sam rekao da sam zadovoljan i ponosan, a uveren sam s punim pravom, na slobodu medija kada je Demokratska stranka Srbije upravljala Srbijom. I to je moja odgovornost, i o tome može i treba da se raspravlja.
Za sadašnje stanje u medijima ne prihvatam nikakvu odgovornost, niti smatram da ljudi koji su rukovodili medijima u vreme dok smo bili na vlasti imaju bilo kakvu obavezu prema meni.
Svi smo slobodni da radimo onako kako mislimo da je najbolje.
Vojislav Koštunica
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.