Vesti
24. 01. 2012.
Nacionalizam buja, stranke kontrolišu medije
Povodom izveštaja „Fridom hausa“ da je Srbija „slobodna zemlja“
Uprkos povoljnoj oceni „Fridom hausa“, američke nevladine organizacije koja prati stanje građanskih sloboda u svetu, da je Srbija slobodna zemlja, sagovornici Danasa iz civilnog društva, politike i medija ocenjuju da je nacionalizam u našoj zemlji i dalje izražen u velikoj meri, što sprečava napredak društva.
Oni dodaju i da vlast i političke strukture nisu učinile gotovo ništa da taj problem reše, kao i da je, „izuzev pojedinih“, većina medija u Srbiji pod kontrolom vladajućih ili opozicionih političkih stranaka.
Sagovornici našeg lista ukazuju i da su nasilje i diskriminacija problemi sa kojima Srbija nije uspela da se suoči na adekvatan način. Naime, u godišnjem izveštaju „Fridom hausa“, Srbija je dobila oznaku „slobodna zemlja“ zajedno sa Crnom Gorom i Hrvatskom, dok su susedne zemlje - Bosna i Hercegovina i Makedonija, ocenjene kao „delimično slobodne“.
Kosovo je u ovom izveštaju ocenjivano kao samostalna država i nalazi se među državama koje su „delimično slobodne“. I pored napretka u mnogim zemljama, organizacija Fridom haus ocenjuje da je nacionalizam u velikom delu Balkana nastavlja da ugrožava pomirenje u regionu, čime se komplikuju odnosi sa Evropskom unijom.
Takođe, u ovoj organizaciji napominju da se i dalje nastavlja pritisak na slobodne medije na Balkanu, gde se posebno pominje Makedonija, gde je zatvorena jedna opoziciono orijentisana televizija, dok je rad više novina ugrožen.
Zoran Živković, nekadašnji premijer, objašnjava da je nacionalizam u Srbiji uvek prisutan u trenucima kada vlast „raspiruje vatru“ i to može da se radi direktno i indirektno.
- Direktan nacionalizam je poput onog koji je izražavan devedesetih godina, a indirektan nacionalizam, koji možemo nazvati i „salonskim“, bio je prisutan u Koštuničinoj vladi, ali i u ovoj sada. Odlikuju ga velike reči poput „nikad ovo, nikad ono“, bez spremnosti da se preduzmu konkretni koraci, što kod građana jača osećaj nacionalizma. Taj nacionalizam ne predstavlja opasnost za izazivanje novog rata, ali sprečava dalji razvoj demokratskog društva, napominje Živković.
Kada je reč o pritiscima na medije, Živković naglašava da je izuzev pojedinih, većina medija u Srbiji pod kontrolom političkih stranaka, kako onih iz vladajuće koalicije, tako i iz opozicionih stranaka.
- Na udaru direktne kontrole su državni mediji, a indirektno se kontrolišu oni mediji koji se nalaze u rukama tajkuna, naglašava Živković.
Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava građana, kaže za Danas da su nacionalizam i diskriminacija glavni problemi na koje se ukazuje u većini izveštaja organizacija za zaštitu ljudskih prava.
- Nasilje i diskriminacija su problemi sa kojima Srbija nije uspela da se suoči na adekvatan način, a veliki broj političara umesto da optužuju govor mržnje, često ga koriste kako bi sebi obezbedili glasove u određenim krugovima, naglašava Antonijević.
Prema njegovim rečima, ova organizacija godišnje ima više od 300 slučajeva kršenja ljudskih prava u našoj zemlji, a u prethodnoj godini podneto je više od 10 krivičnih prijava zbog pretnji braniteljima ljudskih prava i pripadnicima manjinskih zajednica.
Đorđe Vlajić, glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda, kaže za naš list da ocena da se na Balkanu nastavlja pritisak na medije ne predstavlja novinu, jer je to podatak koji beleže mnoge organizacije, kako domaće tako i inostrane.
- U izveštajima mnogih organizacija ističe se da su mediji u našoj zemlji često na meti političara i ekonomskih interesnih grupa i u toj oblasti se Srbija ne razlikuje mnogo u odnosu na druge zemlje u regionu, pa i svetu.
Ono u čemu se Balkan razlikuje kada je sloboda medija u pitanju jeste to što su mediji na ovom području ranjiviji zbog tranzicije i loše ekonomske situacije, što sužava prostor medijske slobode, ukazuje Vlajić.
M. D. Milikić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.