Vesti
15. 11. 2016.
„Dnevnik” uz čitaoce ulazi u 75. godinu
Na današnji dan pre 74 godine, 15. novembra 1942, u bazi ispod novosadskih ulica odštampan je prvi broj „Slobodne Vojvodine”, današnjeg “Dnevnika”.
U vreme kada je Vojvodina bila okupirana, potlačena i podeljena za štampanje prvog broja “Slobodne Vojvodine” trebala je ogromna hrabost i smelost. Tu hrabrost imao je Svetozar Marković, prvi glavni urednik i njegovi saborci. Zato su je glavom i platili.
Iz baze na novosadske ulice, a potom iz ruke u ruku, išao je prvi broj “Slobodne Vojvodine” odštampan sa samo dve stranice sa crvenim zaglavljem. Kao plakat. Toliko je ondašnji geštetner mogao da odštampa. Čak ni geštetnera u to ratno vreme nije bilo, već ga je napravio dvadesetogodišnji Mladen Sekicki iz Vrbasa, ondašnji student tehnike u Beogradu. Za pravljenje geštetnera na kojem je štampan prvi broj našeg lista delove su mu, a da nisu ni znali za šta će se koristiti, napravili vojvođanski folksdojčeri. Danas, u eri kompjutera i mobilne telefonije, mladi i ne znaju šta je to geštetner, niti koliko truda i muke treba da bi se na njemu odštampale dve stranice gusto kucanog teksta.
Deset godina od prvog izlaska, “Slobodna Vojvodina” borila se za opstanak na srpskoj medijskog sceni. U vremenima kada se hartija nabavljala na kašičice i planski delila pretila je opasnost gašenja lista. Redakcija se povijala, savijala i dovijala. Drastično je smanjen tiraž, ali je list nastavio svakodnevno da izlazi. Održavao se neko vreme kao nedeljnik, izlazio je jednom nedeljno na četiri strane. Preživeo je i to i ponovo se vratio svakodnevnici i čitaocima koji su mu se vraćali u sve većem broju. Kada je izašao 2.522. broj “Slobodne Vojvodine”, 30. decembra 1952, list je na predlog čitalaca dobio novo, današnje, ime - “Dnevnik” - i plavo zaglavlje. Prvi broj novog “Dnevnika” s plavim zaglavljem ugledao je svetlo dana 1. januara 1953, nastavljajući da nosi štafetu koju je preuzeo od “Slobodne Vojvodine”.
Jedini dnevni list na srpskom jeziku u Vojvodini u protekle 74 godine izašao je u više od 25.000 brojeva i isto toliko dana. Štampan je uvek ćirilicom, samo nakratko i latinicom u tiražu namenjenom severnoj Bačkoj. Posle je taj tiraž pretvoren u list “Hrvatska riječ”, a on u “Subotičke novine”. Prodavao se i za filere, kune, dinare i stigao do današnjih evra. U novembru 1944. godine “Slobodna Vojvodina” koštala je 50 filera, 10 kuna ili 10 dinara.
Ugledu “Dnevnika” doprinelo je i 16 književnika koliko je radilo ili još radi u njemu, među njima i petorica akademika. Po sedmorici kolega nazvane su ulice u Novom Sadu, a i drugi gradovi i naselja. Broznana bista Svetozara Markovića Toze i danas stoji na ulazu u zgradu “Dnevnika” i podseća na mukotrpno rađanje “Slobodne Vojvodine”, čiju tradiciju je preuzeo i uspešno i danas nosi naš list.
Čestitka najstarije Dnevnikove” radnice
Najstarija radnica „Dnevnika” Jelena Štajner , koja ima 92 godine, danas po drugi put neće prisustovati obeležavanju Dana „Dnevnika”. Radila je decenijama i u “Slobodnoj Vojvodini” i u “Dnevniku” i uvek je rado dolazila na “Dnevnikova” okupljanja.
- Poštovani i dragi „Dnevnikovci”, srećan Vam rođendan. Još mnogo godina ovenčanih uspesima. Lepo provedite današnji dan. Zdravlje me sprečava da budem danas s Vama, ali srce je tu pored Vas - poručila je Jelena Štajner.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.